{"id":49824,"date":"2009-05-16T13:51:56","date_gmt":"2009-05-16T13:51:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=49824"},"modified":"2009-05-16T13:51:56","modified_gmt":"2009-05-16T13:51:56","slug":"bijes-i-ljutnja-u-nasim-genima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/05\/16\/bijes-i-ljutnja-u-nasim-genima\/","title":{"rendered":"Bijes i ljutnja u na\u0161im genima"},"content":{"rendered":"

"Nasledna jedinica", stru\u010dno nazvanu DARPP-32, delimi\u010dno odgovorna za to što se jedni i na najmanje zadirkivanje i izazivanje razbesne, a drugi ostanu potpuno mirni<\/em> <\/p>\n

Nasledni koreni srd\u017ebe Ljudi koji se o\u010das naljute sada su stekli ubedljivo opravdanje za svoje postupke: na to ih, hteli ne hteli, nateraju vlastiti geni. Potvrda je stigla sa Univerziteta u Bonu (Nema\u010dka), na kojem su izdvojili "naslednu jedinicu", stru\u010dno nazvanu DARPP-32, delimi\u010dno odgovornu za to što se jedni i na najmanje zadirkivanje i izazivanje razbesne, a drugi ostanu potpuno mirni.<\/p>\n

Re\u010deni gen usmerava lu\u010denje hormona dopamina, hemikalije u \u010dove\u010djem telu koja je povezana sa provalama ljutnje i srd\u017ebe. Ispitanici sa izmenjenim izdanjem TT ("te-te") ili TC ("te-ce") ispoljili su prili\u010dnu sklonost ka besu, za razliku od onih sa CC ("ce-ce", nije muva) verzijom. Istrra\u017eivanje je, istovremeno, obelodanilo da ti pojedinci imaju manje sive tvari u amigdali, delu mozga koji nadzire i upravlja našim ose\u0107ajima.<\/p>\n

Iako je društveno nepo\u017eeljan, bes u malim izlivima potpoma\u017ee uspinjanje na lestvici uspeha, podvla\u010de nau\u010dnici. Jedan od istra\u017eiva\u010da, Martin Rojter, objašnjava da "ljudi s doti\u010dnom mutacijom nisu u stanju da vladaju svojim ose\u0107anjima, kao oni što je nemaju".<\/p>\n

Polovina ga ima<\/strong><\/p>\n

Više od 800 dobrovoljaca podvrgnuto je proveravanju kako podnose ljutnju, a kasnije je ispitano koji od tri oblika gena DARPP-32 nose. \u010clanak koji opisuje ovo istra\u017eivanje objavljen je u nau\u010dnom \u010dasopisu "Bihejviral brejn riser\u010d", uz tuma\u010denje da nasle\u0111e (genetika) razjašnjava samo polovinu sklonosti ljudi da se za\u010das rasrde, a pomenuta "nasledna jedinica" jedna je od nekoliko koje uti\u010du na takvo ponašanje.<\/p>\n

U istoj visokoobrazovnoj ustanovi su u drugoj polovini prošle godine ustanovili da \u017eene (u ogledu ih je u\u010destvovalo 96, u proseku starih 22 godine), sa alelima gena COMT, prozvanim Val158 i Met158, sklonije ispoljavanju teskobe i zebnje. (Aleli su razli\u010diti oblici jednog istog gena. Geni koji obrazuju alele nazivaju se polimorfni, za razliku od monomorfnih koji imaju samo jedan alelni oblik. Aleli jednog gena mogu biti u razli\u010ditim me\u0111usobnim odnosima – interakcijama). Zavisno od (etni\u010dkog) porekla, manje ili više od polovine pripadnika obdareno je jednim umnoškom (kopijom) svakog; preostali su, otprilike, podeljeni na nosioce dve kopije Val158i dve kopijeMet158.<\/p>\n

Nau\u010dnci su koristili provereni psihofiziološki postupak: svakoj u\u010desnici su pri\u010dvrstili elektrode za o\u010dne miši\u0107e i merili nehoti\u010dan odziv (odgovor) na rastu\u0107a ose\u0107anja koja su izazivala skupljanje i \u017emirkanje o\u010diju. Svima su pokazane ugodne (bebe ili \u017eivotinje), neodre\u0111ene (fen za kosu) i odvratne (prizori ubistva i ozle\u0111ene \u017ertve) slike – po 12 od svake vrste u trajanju po šest sekundi. Istovremeno su puštali glasne nasumi\u010dne zvuke po 35 milisekundi. Šta su uo\u010dili?<\/p>\n

U\u010desnice s dve kopije alela Met158 imale su znatno ja\u010di odziv na neugodne snimke od onih s dve kopije Val58 ili po jednom od svakog. Ispoljile su, dakle, ve\u0107e uznemirenje. A ovaj nalaz ukazuje da odstupanja u genu koji nadzire izlu\u010divanje dopamina uti\u010du na loše raspolo\u017eenje. U evolucionom smislu alel Met158 nastao je u skorašnjim promenama, i to u toku menjanja ljudi. Ostali primati, kao što su šimpanze, nemaju ga u svojoj naslednoj zbirci.<\/p>\n

Ali, ne lezi vra\u017ee, nešto sli\u010dno imaju miševi!<\/p>\n

Drugi za miševe<\/strong><\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di sa Rokfeler univerziteta obelodanili su u martu da drugi gen, Lynx2, preina\u010duje na\u010din na koji se mo\u017edane \u0107elije sporazumevaju (komuniciraju) i da je ista pojava, mo\u017eda, u osnovi preterane uznemirenosti kod \u010doveka, naglašava rukovodilac Laboratorije za molekularnu biologiju Nataniel Hajnc koji ka\u017ee: "Bio bih iznena\u0111en ukoliko naše otkri\u0107e ne va\u017ei za ljude".<\/p>\n

Pomenuti gen, naime, stvara molekule koji uplivišu na \u010davrljanje nerava u mozgu u podru\u010djima povezanim sa uznemirenjem, a \u017eivotinjice koje su oskudevale brzo su se uzbu\u0111ivale.<\/p>\n

Nau\u010dnici naga\u0111aju da su neki oblik istog gena nasledili ljudi i da je on upleten u – nastajanje jakog uznemirenja.<\/p>\n

Pre godinu dana istra\u017eiva\u010di sa Jevrejskog univerziteta u Jurusalimu (Izrael) razotkrili su tajnu vezu izme\u0111u "nasledne jedinice" \u010dija je oznaka AVPR1 i nemilosrdnog ponašanja. Poslu\u017eili su se poznatom ekonomskom ve\u017ebom, zvanom "diktatorska igra", da ustanove da li je neko dare\u017eljiv ili gramziv. Nau\u010dnici ne znaju kako geni deluju na ne\u010dije ponašanje. Ispostavlja se da za pojedince ne va\u017ei pradavna izreka "Bolje je davati nego dobijati", objašnjava rukovodilac neobi\u010dnog prou\u010davanja Ri\u010dard Ebštajn. U središtu za nagra\u0111ivanje u mozgovima takvih nastaje, mo\u017eda, manje zadovoljstvo zbog \u010dovekoljubivog \u010dinjenja, što ih navodi da budu samo\u017eivi.<\/p>\n

Da li \u0107e novi nalazi olakšati da se rastuma\u010di sklonost ka gomilanju blaga, svojevrsna makijavelisti\u010dka crta takvih pojedinaca – od nacionalnih diktatora do "malih Hitlera" na radnom mestu?<\/p>\n

Politika<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

"Nasledna jedinica", stru\u010dno nazvanu DARPP-32, delimi\u010dno odgovorna za to što se jedni i na najmanje zadirkivanje i izazivanje razbesne, a drugi ostanu potpuno mirni Nasledni koreni srd\u017ebe Ljudi koji se o\u010das naljute sada su stekli ubedljivo opravdanje za svoje postupke: na to ih, hteli ne hteli, nateraju vlastiti geni. Potvrda je stigla sa Univerziteta u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49824","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49824","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49824"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49824\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49824"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49824"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49824"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}