Pandemija gripa je epidemija virusa gripa koja se proširila u svetskim razmerama pri \u010demu je zara\u017een veliki broj ljudi.<\/p>\n
Za razliku od redovnih sezonskih epidemija gripa, pandemijsko širenje virusa ne javlja se u redovnim vremenskim razmacima i teško ga je predvideti.<\/p>\n
Najmasovnija pandemija u skorijoj prošlosti zabele\u017eena je 1918. godine kada je virus "španske groznice" odneo 50 miliona \u017eivota, a prema procenama nekih stru\u010dnjaka, kona\u010dan broj umrlih dostigao je 100 miliona. <\/p>\n
Pandemija gripa javlja se kada se nova vrsta virusa prenese sa neke \u017eivotinjske vrste, poput svinja, pataka i kokošaka, na \u010doveka.<\/p>\n
Virusi gripa tipa A nekada mogu pre\u0107i sa zara\u017eene divlje ptice na \u017eivinu, što mo\u017ee dovesti do pandemije gripa kod ljudi.<\/p>\n
Pandemije gripa kroz istoriju<\/strong><\/p>\n Prvi podaci o pandemiji datiraju iz 1580. godine i od tada se javljaju na svakih 10 do 30 godina. <\/p>\n "Azijski grip" najpre se pojavio u maju 1889. godine u Uzbekistanu, veoma brzo se proširio ka zapadu i do decembra iste godine stigao do Severne Amerike. U Ju\u017enu Ameriku, ali i Indiju stigao je ve\u0107 u februaru naredne godine, a u Australiju mesec dana kasnije.<\/p>\n Oko milion osoba umrlo je u kratkom roku zbog izuzetno visokog stepena mortaliteta i brzog širenja virusa ozna\u010denog H2N8.<\/p>\n Prvi slu\u010daj "španske groznice" potvr\u0111en je u martu 1918. godine u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Kanzas. Do oktobra virusom je zara\u017eeno izme\u0111u 2,5 i 5 odsto svetske populacije na svim kontinentima, a \u010dak 20 odsto svetskog stanovništva imalo je neki oblik gripa. <\/p>\n Nezabele\u017eeno visokog mortaliteta i stepena virulentnosti, to jest zaraze, virus je za 18 meseci gotovo nestao.<\/p>\n U prvih šest meseci od posledica bolesti izazvane virusom tipa H1N1 umrlo je 50 miliona osoba, od \u010dega 17 miliona ljudi u Indiji, 675.000 u SAD, 200.000 u Velikoj Britaniji. <\/p>\n Pandemija "azijskog gripa" 1957. i 1958. godine izazvana je virusom H2N2. Samo u SAD umrlo je 70.000 obolelih, a u svetu dva miliona. <\/p>\n Deceniju kasnije "hongkonški grip" usmrtio je u SAD oko 34.000 osoba tokom 1968. i 1969. godine. Virus tipa A (H3N2) od kojeg je tada umrlo oko milion ljudi u svetu i danas je prisutan.<\/p>\n Najbolja zaštita – pranje ruku<\/strong><\/p>\n Od posledica virusa gripa koji se javlja redovno svake sezone u svetu umre izme\u0111u 250.000 i 500.000 osoba. Više faktora uti\u010de na smrtni ishod – starije osobe su najpodlo\u017enije, ali se nekada dešava da umru i odrasli dobrog opšteg zdravstvenog stanja i deca.<\/p>\n Nekada se dešava da virus gripa oslabi imunitet obolelog i time ga u\u010dini podlo\u017enijim bakterijskim infekcijama, takozvanim sekundarnim infekcijama, što mo\u017ee dovesti do smrti zbog nemugu\u0107nosti organizma da se u isto vreme bori i sa gripom i sa infekcijom.<\/p>\n Još nema podataka da li novi grip koji je do sada u Meksiku i SAD odneo 160 \u017eivota mo\u017ee prerasti u pandemiju.<\/p>\n Virus gripa prenosi se kijanjem, kašljanjem i preko ruku. Dokazano je da je pranje ruku najbolji na\u010din da se zaštitimo od infekcije mikrobima, uklju\u010duju\u0107i virus gripa.<\/p>\n Stru\u010dnjaci smatraju da nošenje maske preko nosa i usta pru\u017ea veoma slabu zaštitu.<\/p>\n Virus gripa mo\u017ee da se prenese izuzetno malim \u010desticama pljuva\u010dke od jednog do dva metra, ali se zatim mogu preneti do usta, o\u010diju i nosa. <\/p>\n Ministar zdravlja Republike Srbije Tomica Milosavljevi\u0107 rekao je da je zdravstveni sistem Srbije spreman za postupanje ukoliko do\u0111e do pojave svinjskog gripa u našoj zemlji, ali da nema razloga za paniku, jer se Srbija nalazi na tre\u0107em nivou uzbune zbog pretnje od pandemije na skali od 1 do 6.<\/p>\n