"Panceršrek" ("tenkovski teror") bilo je izuzetno efikasno oru\u017eje koje je u\u017easavalo posade savezni\u010dkih tenkova, a proizvodilo se u istoj fabrici iz koje su samo osam godina ranije izašle Ovensove sprinterice <\/p>\n
\u010cuvene sprinterice D\u017eesija Ovensa i u\u017easavaju\u0107e nema\u010dke bazuke iz Drugog svetskog rata imale su zajedni\u010dkog proizvo\u0111a\u010da, otkrio je nedavno "Špigl" i objavio zanimljivu pri\u010du o prete\u010dama "Adidasa" i "Pume".<\/p>\n
Tokom Drugog svetskog rata velike i male industrije širom Nema\u010dke postale su deo Hitlerove ogromne ratne mašinerije. Ova promena uticala je \u010dak i na prete\u010de legendi u proizvodnji sportske obu\u0107e – "Adidas" i "Pumu", koji su, verovali ili ne, proizvodili nema\u010dku verziju bazuke.<\/p>\n
Kada se oglasio startni pištolj, atleti\u010dari su potr\u010dali. D\u017eesi Ovens je u svojim sprintericama dominirao na trka\u010dkoj stazi Olimpijskog stadiona u Berlinu i kao najbolji sprinter osvojio zlatnu medalju u trci na 100 metara na Olimpijskim igrama 1936. Svaka od njegovih pobeda bila je trijumf i za dvojicu bra\u0107e Nemaca – Adolfa (Adi) i Rudolfa Daslera – proizvo\u0111a\u010de sprinterica koje su sprintera veka vodile iz pobede u pobedu.<\/p>\n
Ovaj uspeh, svakako, nije bio veliko iznena\u0111enje. Hercogenaurah, rodno mesto bra\u0107e Dasler u Bavarskoj, ima dugu tradiciju kao centar proizvodnje cipela. Me\u0111utim, legendarne Ovensove patike bile su te koje su ime Daslera u\u010dinile svetski poznatim i postavile temelje za dve izuzetne karijere. Posle rata, Adi i Rudolf krenuli su odvojenim putevima i svaki od njih izgradio je dve najuglednije kompanije sportske opreme u Zapadnoj Nema\u010dkoj – "Adidas" i "Pumu".<\/p>\n
Ipak, istorija Daslera – koji su u Nacionalsocijalisti\u010dku partiju ušli 1933 – ne bi bila kompletna da se ne pomene onaj deo koji se odnosi na Drugi svetski rat. Godine 1944. iznenada se pojavilo oru\u017eje koje je uništavalo tenkove saveznika. Krivac za ovo bio je najnoviji antitenkovski raketni lanser nazvan "panceršrek" ("tenkovski teror").<\/p>\n
Re\u010d je bila o tome da je nema\u010dka armija "panceršrek" bra\u0107e Dasler konstruisala po ugledu na ameri\u010dku bazuku: \u010deli\u010dna cev koja se ispaljuje sa ramena, te\u017eine 9,3 kilograma, du\u017eine 164 centimetra, dometa do 180 metara. Raketa ispaljena iz "panceršreka" mogla je da probije \u010deli\u010dni oklop debljine 20 centimetara.<\/p>\n
"Konstrukcija ‘panceršreka’ bila je toliko jednostavna da su, uz malo prakse, \u010dak i nekvalifikovani radnici gotovo bez ikakvih problema mogli da ih proizvode", ka\u017ee jedan bivši radnik.<\/p>\n
Ova malo poznata ekskurzija dvojice \u010duvenih proizvo\u0111a\u010da patika u ratnu industriju nije bila izolovan slu\u010daj. Hitlerov re\u017eim koristio je mnoge male i kompanije srednje veli\u010dine za proizvodnju vojne opreme i naoru\u017eanja.<\/p>\n
"Za ‘totalni rat’ koji je Gebels proglasio po\u010detkom 1943. nacistima je bila potrebna ekonomija totalnog rata", objašnjava Luc Budras, istori\u010dar biznisa na univerzitetu Bohum.<\/p>\n
Sli\u010dne stvari doga\u0111ale su se širom zemlje pa je nema\u010dka industrija sve više li\u010dila na jednu veliku vojnu mašineriju. Tekstilna fabrika "Hugo Bos", na primer, tako\u0111e je bila dobavlja\u010d vojske. Od kraja 1944, umesto odela i ko\u017enih jakni, radnici u halama budu\u0107eg cara mode proizvodili su kugli\u010dne le\u017eajeve. Nema\u010dki avio-prevoznik "Lufthanza" proizvodio je radarsku opremu za "Luftvafe", nema\u010dko ratno vazduhoplovstvo, dok su fabrike nameštaja izra\u0111ivale delove borbenih aviona, kao što je to bio "hajnkel He-162", jedan od prvih vojnih aviona u svetu. S obzirom na to da metala nije bilo dovoljno, ovaj avion prvobitno je pravljen od drveta.<\/p>\n
Na frontu su nema\u010dki vojnici s nestrpljenjem iš\u010dekivali oru\u017eje Daslerovih. Uprkos izuzetno jednostavnom dizajnu, bilo je krajnje efikasno.<\/p>\n
"Kada je re\u010d o protivtenkovskoj odbrani, ‘panceršrek’ je bio kvantni skok za pešadiju", objašnjava Kristijan Hartman, vojni istori\u010dar na minhenskom Institutu za savremenu istoriju. "Bilo je to prvo oru\u017eje koje su pripadnici nema\u010dke pešadije koji su se sami borili mogli da koriste za uništavanje tenkova sa udaljenosti."<\/p>\n
S obzirom na to da su saveznici brzo napredovali i da su bili krajnje superiorni i broj\u010dano, nacisti su sve više isticali da svako mo\u017ee da savlada tenk koriste\u0107i isklju\u010divo "panceršrek", ili njegovog malog brata za jednokratnu upotrebu "pancerfausta" ("tenkovska pesnica").<\/p>\n
Kratka karijera Daslerovih kao proizvo\u0111a\u010da naoru\u017eanja gotovo da je dovela do njihovog kraha. U aprilu 1945, kada su Amerikanci umarširali u Hercogenaurah, ameri\u010dki tenkovi su se zaustavili ispred fabrike. Vojnici su i dalje raspravljali o tome da li da sruše zgradu kada je Adijeva \u017eena Kete izašla i šarmantno ih ubedila da su kompanija i njeni radnici zainteresovani samo za proizvodnju sportske obu\u0107e.<\/p>\n
Štaviše, ne samo da je fabrika sa\u010duvana, ve\u0107 se pokazalo da su okupacione snage bile pravi blagoslov za proizvo\u0111a\u010de. Ameri\u010dko ratno vazduhoplovstvo stacioniralo se u nekadašnjoj vojnoj bazi u Hercogenaurahu. Kada su Amerikanci, ludi za sportom, otkrili da su bra\u0107a Dasler proizvela sprinterice u kojima je tr\u010dao D\u017eesi Ovens, po\u010deli su da kupuju sve proizvode ove kompanije. Uskoro su usledile ogromne porud\u017ebine sportske obu\u0107e za košarku i bejzbol (i hokej) i tako podstakle proizvodnju kompanije koja je bivala uspešna i postala poznata i cenjena u celom svetu.<\/p>\n
Mra\u010dno poglavlje vezano za proizvo\u0111a\u010da ratnog naoru\u017eanja ubrzo je zaboravljeno u kompanijama koje su nastale – "Adidasu" i "Pumi". Danas su obe firme korporacije u vlasništvu investitora iz celog sveta.<\/p>\n
U mirnom Hercogenaurahu, ipak, ostalo je zaveštanje koje \u0107e se još dugi niz godina pamtiti – i videti – u vidu cevi koje su po celom mestu postavljene kao slivnici, oluci i stubovi za ograde, umesto originalno smišljenih opakih "panceršrekova" koji su bili strah i trepet za savezni\u010dke tenkove.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" "Panceršrek" ("tenkovski teror") bilo je izuzetno efikasno oru\u017eje koje je u\u017easavalo posade savezni\u010dkih tenkova, a proizvodilo se u istoj fabrici iz koje su samo osam godina ranije izašle Ovensove sprinterice <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49799","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49799","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49799"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49799\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49799"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49799"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49799"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}