U Koštuni\u0107ima i dalje kru\u017ei legenda o zlatnicima, dijamantima i brilijantima koje su zakopali \u010detnici i Britanci<\/p>\n
O \u010detni\u010dkom zlatu zakopanom, kako se veruje, u ravnogorskom selu Koštuni\u0107i, u okolini Milesine vodenice na reci Du\u010dini, retko ko od meštana ho\u0107e da govori, a i ako ka\u017ee koju, onda je to tvrdnja da deo \u010detni\u010dkog zlata još krije zemlja. Isto tvrdi i Vladan Vasiljevi\u0107 (81), rodom iz Pranjana koji \u017eivi u gradu Medajn u Ohaju u izjavama koje je svojevremeno davao nekim srpskim novinskim agencijama. Prema njegovim izjavama, deo \u010detni\u010dkog, odnosno kraljevog zlata, iskopao je još 1946. godine engleski obaveštajac pukovnik Bil Hadson koji je, dok je bio u misiji pri \u010detni\u010dkom štabu na Ravnoj gori zajedno sa \u0111eneralom Dra\u017eom Mihailovi\u0107em sakrio zlato, a deo se još uvek nalazi zakopan u okolini Milesine vodenice.<\/p>\n
U Koštuni\u0107ima, u zaseoku Mirkovi\u0107i, u vodenici na reci Du\u010dini, \u017eivi sama Milesa \u0110ur\u0111i\u0107 (79) sa kojom je, zbog njenog problema sa sluhom, razgovor gotovo nemogu\u0107.<\/p>\n
– Pri\u010da se da su oko vodenice \u010detnici zakopali neko zlato?<\/p>\n
– Jeste, vodenica ne radi ve\u0107 više od dvaes godina. Sve propalo, narod otišao, vodeni\u010dni jaz zarastao, pomeljara nema, eto…Deca otišla od ku\u0107e davno, a mu\u017e Milovan mi je umro pre tries godina. A, jesi li ti iz opštine?<\/p>\n
– A, znaš li šta o tome da je neko odavde odneo neko zlato?<\/p>\n
– Ma, znaš kako je bilo – ovo je vodenica nekog Svetolika Vukovi\u0107a koji nije imao dece, pa posinio mog mu\u017ea Milovana. Ja se udala za Milovana i tako, svi pomrli, a ja ostala sama u ovoj vodenici. Ma, samo kada sam izašla iz ove zime – pri\u010da o svemu i sva\u010demu vodeni\u010darka Milesa, ali o \u010detni\u010dkom zlatu i jasenu pod kojim je zlato bilo zakopano ni re\u010di.<\/p>\n
Da li Milesa \u0110ur\u0111i\u0107 stvarno ništa ne \u010duje, ili je dobro upamtila svoju ulogu još iz vremena kada su je pose\u0107ivali i oficiri OZNE koji su se i te kako raspitivali o \u010detni\u010dkom blagu, zna samo ona, ali od Milese niko do sada nije dobio nikakav odgovor o tome gde su pukovnik Bil Hadson i \u0111eneral Dra\u017ea sakrili zlatnike, dijamante i brilijante koji su im kao pomo\u0107 bili poslati iz Engleske 1943. godine.<\/p>\n
Jedini koji je hteo nešto da ispri\u010da o tajni zakopanog \u010detni\u010dkog blaga na obali reke Du\u010dine bio je Ilija Veskovi\u0107(77) i to samo zahvaljuju\u0107i dugogodišnjem poznanstvu sa Ravne gore gde Ilija godinama izgoni stoku.<\/p>\n
– Slušaj sinovac, ovde nije baš uputno raspitivati se o tom \u010detni\u010dkom zlatu. Znaš, ljudi izbegavaju da pri\u010daju o tome. Ono što se zna je da je stvarno taj Bil Hadson odneo deo tog blaga, ali svi veruju da ga ima još oko vodenice, ali isto tako, misle da je to zlato prokleto. Jes, neki naš slu\u010dajno pronašao jednu metalnu kantu tog blaga i to se nije baš dobro završilo po njega i njegovu porodicu. Znaš kako je: oteto – prokleto! A, što se ti\u010de Milese, nemoj joj zameriti "što te nije baš dobro \u010dula jer su joj od rata do sada dolazili svakakvi – ka\u017ee Ilija Veskovi\u0107 pokazuju\u0107i deo Koštuni\u0107a uz Du\u010dinu gde još uvek po\u010diva deo kraljevog zlata.<\/p>\n
U vreme rata, a posebno u toku 1943. godine, Jugoslovenska vlada u emigraciji je slala pomo\u0107 Dra\u017ei Mihailovi\u0107u, izme\u0111u ostalog i zna\u010dajna nov\u010dana sredstva u zlatu, dijamantima i brilijantima koji su bili namenjeni omasovljenju \u010detni\u010dkog pokreta. Me\u0111utim, engleski obaveštajac Bil Hadson nikada nije dozvoljavao \u010detnicima da sa\u010dekaju vredne pošiljke, ve\u0107 je to radio sam, odnosno, kako se tvrdi, za te pošiljke znao je samo Hadson i \u0111eneral Dra\u017ea, kome se takav odnos Hadsona nije dopadao i bio je razlog za njihovu netrpeljivost. Pred kraj rata, kada je ovo podru\u010dje napala partizanska \u010cetvrta proleterska brigada, Hadson i Dra\u017ea su zakopali ve\u0107u koli\u010dinu zlatnika, dijamanata i brilijanata u blizini Milesine vodenice na Du\u010dini, o\u010dekuju\u0107i bolja vremena – \u0111eneral Dra\u017ea da se \u010detni\u010dki pokret reorganizuje, a lukavi Bil Hadson da do\u0111e vreme da se dokopa velikog bogatstva. Ipak, bilo je onako kako je osmislio Bil Hadson. Nakon što je u Stefanu Kolneru pronašao pravu li\u010dnost za realizaciju svoje privatne operacije "Skok kengura", Kolner je sa detaljnom kartom zakopanog blaga stigao iz Bukurešta u Koštuni\u0107e, iskopao deo blaga i bezbedno se vratio u Bukurešt kod svog poslodavca, ali tadašnjoj OZNI to nije promaklo, pa je Kolner iste godine uhapšen u sli\u010dnom pokušaju da sa planine Mu\u010danj kod Sjenice iskopa mnogo ve\u0107e koli\u010dine \u010detni\u010dkog zlata zakopanog u velikim metalnim kantama. Zbog toga je Kolner 16. januara 1947. godine osu\u0111en na šest godina robije.<\/p>\n
U operaciji "Skok kengura" iz Koštuni\u0107a je odneta velika koli\u010dina zlatnika, dijamanta i brilijanata, \u010dija je vrednost procenjena na oko \u010detiri miliona ondašnjih britanskih funti i to je završilo najverovatnije u d\u017eepovima Bila Hadsona koji je, prema podacima, posle te operacije \u017eiveo u nekoj dr\u017eavi na jugu Afrike. Bil Hadson je preminuo pre desetak godina, a sa njim su zauvek, verovatno, izgubljene i karte preostalog zakopanog \u010detni\u010dkog blaga u blizini Milesine vodenice.<\/p>\n
Pri\u010da o tome kako je nestao deo \u010detni\u010dkog blaga koje je bilo zakopano kod Milesine vodenice potvr\u0111ena je iz dva izvora – jedan je izjava Vladana Vasiljevi\u0107a koji je 1973. godine emigrirao u Ameriku i u \u010dijoj je ku\u0107i u vreme rata bila smeštena engleska misija. Drugi izvor je knjiga "Tajni nevidljivi rat", autora \u0110urice Labovi\u0107a u kojoj je do detalja opisana operacija "Skok kengura", odnosno, operacija "Dobar konj dvaput ska\u010de".<\/p>\n