Nekadašnje omladinsko naselje "Mladost" u Kikindi ju\u010de su preplavili akcijaši iz bivše Jugoslavije, kako bi evocirali uspomene na stara dobra vremena, kada se domovina gradila \u010deli\u010dnom voljom Titovih udarnika. <\/p>\n
Odeveni u \u010duvene brigadirke, oki\u0107ene zna\u010dkama i amblemima, i sa zastavama u rukama, iz o\u010diju sedih udarnika \u017eario je mladala\u010dki sjaj. Dok su iz razglasa odzvanjale antologijske akcijaške pesme, mnogi nisu mogli, a ni hteli da zadr\u017ee suze radosnice. Oko 150 akcijaša iz Sarajeva, Mostara, Lopara, Kragujevca, Kraljeva, Subotice, Zrenjanina, Novog Sada i drugih mesta na sever Banata su zapucali na poziv kolega iz Kikinde. <\/p>\n
Sve je po\u010delo prošle godine, kada je idejni tvorac akcijaškog susreta, Saša \u010colak iz Banatskog Velikog Sela, predlo\u017eio da se povodom 1. aprila Dana omladinskih radnih akcija, udarnici u Kikindi sretnu nakon \u010detvrt veka. Do tada su se akcijaši virtuelno dru\u017eili na forumu bilten- ora-sfrj. Prošlogodišnjem premijernom skupu odazvalo se 40, a sada bezmalo \u010detiri puta više akcijaša.<\/p>\n
– Prokrstario sam Jugu uzdu\u017e i popreko. O tome svedo\u010di ovih 115 udarni\u010dkih zna\u010dki. U nezaboravnom se\u0107anju ostala mi je ORA Šamac- Sarajevo iz 1978. godine, kada se gradio drugi kolosek pruge. Bili smo mladi i nismo znali za umor. Svoja zapa\u017eanja o "onim" vremenima izneo sam i u knjizi "Akcija u mojim o\u010dima", iz koje bi mladi mogli svašta da nau\u010de. Da me sada neko pozove na radnu akciju, otišao bih bez razmišljanja – ka\u017ee Miodrag Miloševi\u0107- Rule (55) iz okoline Smedereva.<\/p>\n
Nakon napornog rada, uz logorske vatre ra\u0111ale su se akcijaške ljubavi, od kojih su mnoge završile brakom. To je bio slu\u010daj sa Zvezdanom Deji\u0107 (41) i njenim suprugom Cvijanom (46) iz Lopara kod Tuzle. Upoznali su se 1988. godine, na velikoj radnoj akciji na \u0110erdapu. Cvijan je tada bio komadant brigade Majevi\u010dki partizani iz Lopara.<\/p>\n
– Ve\u0107 idu\u0107e godine, na slede\u0107oj radnoj akciji, zavoleli smo se i zakleli jedno drugome na vernost. Kada sam ga prvi put videla bio mi je, moram da priznam, ru\u017ean. Drugarica iz štaba rekla mi je da strašno lepo peva. Kada je naredne godine ponovo doveo brigadu, nekako mi se prolepšao. Zabavljali smo se 2,5 meseca i uzeli oktobra 1990. Imamo troje dece. Re\u010dima se ne mo\u017ee opisati zadovoljstvo što smo, internet-dru\u017eenje sa brigadirima zamenili neposrednim kontaktom, na ovom divnom skupu. Starija \u0107erka mi je uo\u010di odlaska u Kikindu rekla da se ponašam kao osnovac pred ekskurziju- iskreno priznaje Zvezdana.<\/p>\n
I Sarajlija Jadranko Kurbegovi\u0107 (50) je, ve\u0107 dve godine, u kontaktu sa kolegama koje je upoznao na radnim akcijama po bivšoj SFRJ.<\/p>\n
– U\u010destvovao sam na 14 saveznih akcija. Teško je današnjoj generaciji objasniti šta je nas motivisalo da odlazimo na radne akcije. Susret sa kolegama akcijašima bio je više nego emotivan. Prisetili smo se zajedni\u010dkih trasa, paviljona, ali i ljubavi – ka\u017ee Kurbegovi\u0107.<\/p>\n
Milorad Giri\u0107 (78) iz Kikinde najstariji je u\u010desnik ju\u010derašnje manifestacije. Sa 15 godina u\u010destvovao je na antologijskoj izgradnji pruge Br\u010dko- Banovi\u0107i, 1946. godine.<\/p>\n
– Bili smo smešteni u ameri\u010dkim sanitetskim šatorima. \u010cuvale su nas naoru\u017eane stra\u017ee, jer su u to vreme još kru\u017eile grupice ustaša i domobrana. Kada se 1971. u Br\u010dkom obele\u017eavalo 25 godina od izgradnje pruge, doma\u0107ini su pozvali brigadire iz svih republika i pokrajina da se postroje u kolone. Odbili smo da se delimo i stali u isti stroj-prise\u0107a se Giri\u0107.<\/p>\n