Odavno postoje mnogi dokazi da je no\u0107ni rad štetan za ljudsko zdravlje, ali malo ko je mogao da pretpostavi koliki je zaista taj problem. Danska vlada je nedavno po\u010dela da ispla\u0107uje odštetu ljudima koji su posle dugogodišnjeg no\u0107nog rada oboleli – od raka. <\/p>\n
Postupak danske vlade je u skladu sa odlukom Me\u0111unarodne agencije za prou\u010davanje raka koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nadle\u017ene agencije Ujedinjenih nacija, da no\u0107ne smene proglasi verovatnim uzro\u010dnikom raka. Drugim re\u010dima, no\u0107ni rad je svrstan u istu kategoriju opasnosti kao i rad sa industrijskim hemikalijama. <\/p>\n
Poreme\u0107en san, zamor, stoma\u010dne tegobe, pove\u0107an rizik od nesre\u0107a na poslu – dokazi su da je no\u0107ni rad štetan za zdravlje i gomilaju se ve\u0107 godinama. <\/p>\n
Danska vlada je, prva u svetu, po\u010dela da ispla\u0107uje odštetu ljudima koji su platili preskupu cenu za niz godina provedenih u no\u0107nim smenama i oboleli od raka. Uma Mankopf je nekada radila kao stjuardesa u najve\u0107oj skandinavskoj aviokompaniji SAS-u. Trideset godina je letela širom sveta, rade\u0107i posao na kojem su duge no\u0107ne smene redovna pojava. <\/p>\n
Onda je, kako ka\u017ee, dobila rak dojke: "Bilo je u\u017easno. Bilo je u\u017easno kada sam morala da ka\u017eem svojoj deci šta se dešava. Nije to bilo samo zbog operacije nego i zbog svih teških misli – da li \u0107u pre\u017eiveti ili ne\u0107u? Imala sam rak na obe dojke". <\/p>\n
Uma ka\u017ee da bi se druga\u010dije odnosila prema svom poslu da je znala kakva joj opasnost preti: "Ne bih letela toliko godina. Ne bih, sigurno ne bih. Jer, od raka mo\u017eete da umrete, a ja \u017eelim da \u017eivim". <\/p>\n
Uma Mankopf je jedna od \u010detrdesetak \u017eena koje su od danske vlade dobile odštetu. Danska vlada se odlu\u010dila na ovaj korak po preporuci SZO \u010diji su stru\u010dnjaci zaklju\u010dili da no\u0107ne smene, verovatno, izazivaju rak i samo su jednu kategoriju ni\u017ee od dokazanih karcinogena, kao što je azbest. <\/p>\n
Direktor agencije, Vinsent Kolijano, ka\u017ee da je zaklju\u010dak donet na osnovu niza istra\u017eivanja u raznim delovima sveta. <\/p>\n
"Okupili smo brojne stru\u010dnjake i oni su zaklju\u010dili da rad u smenama, koji podrazumeva i no\u0107ne smene, kod ljudi verovatno izaziva rak. No\u0107ne smene su stavljene u rizi\u010dnu kategoriju 2A. Prikupljeni dokazi se prakti\u010dno ne razlikuju od dokaza u slu\u010daju neke industrijske hemikalije", izjavio je Kolijano za BBC<\/em>. <\/p>\n Danska vlada je u svom odnosu prema posledicama no\u0107nih smena, po svemu sude\u0107i, daleko ispred ostatka sveta. Sindikati u Britaniji od nedavno procenjuju da u no\u0107nim smenama radi oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Profesor Endrju Voterson, specijalista za zaštitu na radu na Univerzitetu Sterling, naglašava da Britanija u zaštiti zdravlja zaposlenih kaska za Skandinavijom. <\/p>\n "Treba situaciju da sagledamo sa svih strana i zato mislim da rak kao profesionalno oboljenje predstavlja veliki problem za zdravlje u Britaniji. Nemamo obi\u010daj da prepoznajemo štetu koju trpe i radnici i njihove zajednice – tamo gde su no\u0107ne smene uobi\u010dajena pojava. To je pogrešno jer šteta postoji ali mi je ne vidimo i ne uzimamo je u obzir", upozorio je Voterson. <\/p>\n Ministarstvo zdravlja Velike Britanije naru\u010dilo je specijalno istra\u017eivanje o posledicama no\u0107nog rada. Rezultati ovog istra\u017eivanja \u0107e biti poznati tek za dve godine. <\/p>\n BBC<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Odavno postoje mnogi dokazi da je no\u0107ni rad štetan za ljudsko zdravlje, ali malo ko je mogao da pretpostavi koliki je zaista taj problem. Danska vlada je nedavno po\u010dela da ispla\u0107uje odštetu ljudima koji su posle dugogodišnjeg no\u0107nog rada oboleli – od raka. Postupak danske vlade je u skladu sa odlukom Me\u0111unarodne agencije za prou\u010davanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49770","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49770","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49770"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49770\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49770"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49770"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49770"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}