Planeta Jupiter se, po svoj prilici, mo\u017ee smatrati "kanibalom" jer postoje dokazi da je "pro\u017edirao svojhe najranije mesece – satelite".<\/p>\n
Zbog toga astronomi procenjuju da su \u010detiri njegova preostala meseca koje je otkrio Galilej i koji kru\u017ee oko "šarene planete", zapravo poslednji "pre\u017eiveli" od najmanje pet generacija meseca koji su nekada kru\u017eili oko gasovitog d\u017eina.<\/p>\n
"Sve druge satelite, a mogu\u0107e da ih je bilo 20 ili više, planeta je ‘pro\u017edrala’ u najranijim danima solarnog sistema" – tvrdi Robin Kanup, astrofizi\u010darka iz Istra\u017eiva\u010dkog instituta jugozapada u Boulderu, u dr\u017eavi Kolorado.<\/p>\n
\u010cetiri "galilejska meseca" odigrali su klju\u010dnu ulogu u istoriji nauke – Galilej ih je otkrio pre 400 godina i time obezbedio nepobitne dokaze da se sva nebeska tela ne okre\u0107u oko Zemlje. Ali sve doskora, niko nije pretpostavljao da je Jupiter imao mnogo više meseca-satelita.<\/p>\n
Astronomi su ve\u0107 izvesno vreme bili suo\u010deni sa misterijom koju je stvorila kompjuterska simulacija mogu\u0107eg na\u010dina na koji su stvoreni Jupiter i njegovi meseci – podsetila je Kanupova.<\/p>\n
Ovi modeli pokazivali su da je disk oko planete, koga formiraju krhotine od nekih ranijih eksplozija i od kojih su sa\u010dinjeni meseci, iznosio nekoliko desetina procenata mase d\u017einovske planete. A, tvrde astronomi, bila su dovoljna samo dva odsto mase da bi se formirali meseci kakve mi danas poznajemo.<\/p>\n
Sada su Kanupova i njen kolega Vilijam Vord uvereni da znaju zašto. Takozvana "ekstra masa" mo\u017ee se objasniti pod uslovom da su drugi meseci bili formirani dok je disk od krhotina još bio prisutan.<\/p>\n
"Klju\u010dni proces je, zbog toga, bila interakcija izme\u0111u narastaju\u0107ih meseca i materijala u disku koji je još uvek ‘uplovljavao’ iz sun\u010devog sistema. A ova interakcija je, najverovatnije, primorala najranije mesece da se po spiralnoj putanji kre\u0107u ka Jupiteru i da na kraju – budu ‘pro\u017edrani’ – smatra Robin Kanup.<\/p>\n
Ovim bi mogla da se objasni i uo\u010dena diskrepanca u nekim ranijim simulacijama, podse\u0107a ona: dok je jedan "komplet" meseca bivao "pojeden", odmah je po\u010dinjao da se stvara novi.<\/p>\n
"Najverovatnije je postojalo pet generacija meseca-satelita. Sadašnji Galilejevi meseci formirani su kad je materijal potisnut iz Sun\u010devog sistema prodro u disk od krhotina tako da su izbegli tragi\u010dnu sudbinu svojih nesre\u0107nih prethodnika koji su završili u – ‘\u017eelucu’ Jupitera", slikovito je situaciju objasnila Kanupova.<\/p>\n
Ona i Vord smatraju da je u svakoj generaciji ukupna masa meseca bila istovetna ali je varirao njihov broj. "Uvereni smo da se nešto sli\u010dno dogodilo i oko Saturna jer je od poslednje generacije njegovih satelita ostao samo jedan – d\u017einovski mesec Titan", izjavila je Kanupova \u010dasopisu Nju sajentist.<\/p>\n
Ovo bi moglo imati zna\u010dajne implikacije na celokupan solarni sistem. Stenovitim planetama je, verovatno, bilo neophodno na desetine miliona godina da se formiraju – stena po stena.<\/p>\n
Proces je nastavljen još dugo nakon što je disk od krhotina oko Sunca "oduvan" tako da ove planete više nisu bile izlo\u017eene riziku dok su se kretale po spiralnoj putanji.<\/p>\n
Za razliku od toga, gasovita jezgra gasovitih d\u017einova, poput Saturna i Jupitera, vrlo brzo kondenzuju solarne krhotine iz diska zahvaljuju\u0107i "zgušnjavanju", nekoj vrsti "skupljanja" gasova. A to zna\u010di da su imale dovoljno vremena da stupe u interakciju sa krhotinama u disku.<\/p>\n
Astrofizi\u010dar D\u017eon Papaloizu sa Univerziteta u Kembrid\u017eu smatra da je potpuno zamislivo da je Sunce "progutalo" brojna gasovita jezgra – pre nego što se pojavila sadašnja stabilna konfiguracija sun\u010devog sistema.<\/p>\n
FoNet<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Planeta Jupiter se, po svoj prilici, mo\u017ee smatrati "kanibalom" jer postoje dokazi da je "pro\u017edirao svojhe najranije mesece – satelite". Zbog toga astronomi procenjuju da su \u010detiri njegova preostala meseca koje je otkrio Galilej i koji kru\u017ee oko "šarene planete", zapravo poslednji "pre\u017eiveli" od najmanje pet generacija meseca koji su nekada kru\u017eili oko gasovitog d\u017eina. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49769","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49769","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49769"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49769\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49769"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49769"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49769"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}