Kad 13. dan u mesecu padne u petak, kao što jhe danas, mnogi ostaju kod ku\u0107e, izbegavaju prevozna sredstva i stvari koje ina\u010de rade. <\/p>\n
Procenjuje se da od ove fobije u SAD pati izmedu 17 i 21 milion ljudi i da zbog toga svakog petka 13. ameri\u010dka privreda izgubi izme\u0111u 800 i 900 miliona dolara. <\/p>\n
Nikad ne menjajte posteljinu na petak 13. jer \u0107ete imati no\u0107ne more. Ne kre\u0107ite tog dana na put jer vas o\u010dekuje nesre\u0107a. A nije dobro na taj dan ni rezati nokte jer to donosi tugu. <\/p>\n
Ma koliko sve ovo zvu\u010dalo besmisleno, strah od nesre\u0107e koju prema verovanju donosi petak 13, kod mnogih ljudi je davno prešao okvire praznoverja i prerastao u ozbiljnu fobiju, \u010diji je nau\u010dni naziv – paraskavedekatriafobija. <\/p>\n
Osniva\u010d Instituta za upravljanje stresom i Instituta za fobije u Aševilu, u Severnoj Karolini, Donald Dosej, ka\u017ee da su simptomi te vrste straha razli\u010diti, od teskobe do napada panike, od izbegavanja ulaganja novca do zatvaranja u ku\u0107u. <\/p>\n
Strah od "trinaestice" svuda je prisutan, pa tako 80 odsto oblakodera u svetu nema 13. sprat, mnogi aerodromi nemaju 13. ulaz, a bolnice i hoteli redovno nemaju sobe broj 13. <\/p>\n
U Firenci, ku\u0107e koje se nalaze izme\u0111u brojeva 12 i 14 ozna\u010dene su brojem dvanaest i po. Mnogi upiru prstom i u neuspelu misiju "Apola 13" na Mesec. <\/p>\n
Nau\u010dnik i matemati\u010dar sa Univreziteta Delver, Tomas Fernsler, u \u010dlanku objavljenom u Nešenel d\u017eeografiku, navodi da se broj 13 smatra nesretnim samo zato što sledi iza broja 12. <\/p>\n
Naime, mnoge religije i numerološki pravci broj 12 smatraju celovitim brojem – 12 je meseci u godini, 12 znakova Zodijaka, 12 bogova na Olimpu, 12 Herkulovih zadataka, 12 izraelskih plemena, 12 Isusovih apostola… <\/p>\n
Po toj logici trinaest ima samo tu nesre\u0107u da se nalazi korak dalje od celovitosti. <\/p>\n
Što se petka ti\u010de, poznato je da je Isus bio razapet upravo na taj dan. Neki tuma\u010di Biblije tvrde da je Eva upravo u petak navela Adama da proba zabranjeno vo\u0107e, a Kain je ubio svog brata Abela u petak 13.<\/p>\n
"Udru\u017eeni" petak i broj 13, za mnoge nikako nisu dobra kombinacija. <\/p>\n
Postoje mnoge teorije o tome kako je petak 13. postao simbol nesre\u0107e, a koreni su im razli\u010diti, od nordijske mitologije, preko Biblije (Juda je bio 13. gost na Isusovoj poslednjoj ve\u010deri) do starog Rima, gde su se veštice navodno okupljale u grupama po 12, a 13. je bio sam Sotona. <\/p>\n
Neki pak koren petka 13. kao nesretnog dana vide u sukobu matrijarhata i patrijarhata. <\/p>\n
Petak je šesti dan u sedmici, po\u010dev od nedelje, tradicionalno se smatra \u017eenskim danom i pripada planeti Veneri. A duhovna simbolika Venere povezana je sa \u017eenama, s njihovom straš\u0107u, ljubavlju i seksualnoš\u0107u. <\/p>\n
Kada je po\u010deo da prevladava patrijarhat, sve \u017eensko postalo je vra\u017eje i loše. Zato je kombinacija petka kao \u017eenskog dana i broja 13 kao svetog \u017eenskog broja po\u010dela da se smatra posebno pogubnom. <\/p>\n
Narodna predanja nude, me\u0111utim, i razna rešenja za "prokletstvo" petka 13. Jedno od njih nala\u017ee: Popni se na vrh planine ili visoke zgrade i tamo spali sve svoje pocepane \u010darape. <\/p>\n
Istra\u017eivanja potvr\u0111uju da je praznoverje i u današnjem svetu vrlo sna\u017eno. \u010cak 86 odsto ljudi ka\u017ee da kuca u drvo, 64 odsto dr\u017ei pal\u010deve, 49 odsto ne prolazi ispod merdevina, 34 odsto veruje da razbijeno ogledalo zna\u010di sedam godina nesre\u0107e…. <\/p>\n
Posebno je zanimljivo da na praznoverje nisu imuni \u010dak ni nau\u010dnici – 15 odsto njih priznaje da se pribojava petka 13.<\/p>\n
Tanjug<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kad 13. dan u mesecu padne u petak, kao što jhe danas, mnogi ostaju kod ku\u0107e, izbegavaju prevozna sredstva i stvari koje ina\u010de rade. Procenjuje se da od ove fobije u SAD pati izmedu 17 i 21 milion ljudi i da zbog toga svakog petka 13. ameri\u010dka privreda izgubi izme\u0111u 800 i 900 miliona dolara. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49762","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49762","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49762"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49762\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49762"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49762"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49762"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}