U vreme kada se zbog recesije bud\u017eeti re\u017eu na sve strane, a istra\u017eivanja pokazuju da je do\u017eivotna robija bitno jeftinija od najte\u017ee kazne – i to na desetine miliona dolara jeftinija – mnogi preispituju svoje uverenje da je "oko za oko" ispravna politika. Pre desetak godina, SAD su bile zahva\u0107ene poslednjim velikim moralnim ringišpilom o smrtnoj kazni, nakon što je zahvaljuju\u0107i ura\u0111enim DNK testovima utv\u0111eno da je mnogo nevinih ljudi osu\u0111eno na smrt. U Ilinoisu je 2000. godine, tadašnji guverner uveo moratorijum (još na snazi) i za 167 osu\u0111enika na smrt preina\u010dio kazne. <\/p>\n
Osu\u0111enik na smrt – 70 odsto skuplji<\/strong><\/p>\n U to vreme, više od 130 ljudi u SAD je izvu\u010deno iz takozvanih redova za smrt, a nekoliko hiljada apela dodatno je zatrpalo sudove. Ali osim prvobitne reakcije, nije se mnogo promenilo. Sada novac ima mnogo ve\u0107e šanse da proredi redove onih koji \u010dekaju najte\u017eu kaznu. Vlada Kanzasa saopštila je prošle nedelje da je osu\u0111enik na smrt 70 odsto skuplji u ovoj dr\u017eavi od "obi\u010dnog zatvorenika". U Merilendu, poreznici su odvojili po najmanje 37 miliona dolara za svaku od pet egzekucija izvršenih u ovoj dr\u017eavi od 1978. Bivši kalifornijski sudija Donald Mekartin, poznat u SAD kao "uterriva\u010d smrti", ka\u017ee da je deset puta jeftinije dr\u017eati nekoga u zatvoru do kraja \u017eivota nego osuditi ga na fatalnu injekciju. <\/p>\n Tra\u0107enje vremena i novca<\/strong><\/p>\n Ovaj sada penzionisani sudija objašanjava da je razlog tome što je apelacioni proces – bez ozbira na specifi\u010dnosti svake savezne dr\u017eave ponaosob – predug i preskup. U Kaliforniji prose\u010dno trajanje apelacionog postupka 20 godina. "To je tra\u0107enje vremena i novca, i jedino produ\u017eava agoniju, i finansijski urniše porodicu \u017ertve", ka\u017ee 82-ogodišnji Mekartin koji je sada \u017eestoki pobornik ukidanja smrtne kazne. "Mišljenje sam promenio upravo zbog toga što se sve svodi na novac". <\/p>\n Moralni argument – sporedan<\/strong><\/p>\n U slu\u010daju smrtne kazne troškovi po\u010dinju da se progresivno gomilaju od trenutka kada se takva kazna zatra\u017ei zbog striktinih pravila o profilu advokata, troškova obezbe\u0111enja i procesuiranja… Troškovi dalje rastu kada se smrtna presuda izrekne – samica je mnogo skuplja od obi\u010dne \u0107elije, briga o takvom zatvoreniku tako\u0111e… A vremenom je poraslo i uverenje da se ukidanjem smrtne kazne ukida i rizik egzekucije nevinog. Nju D\u017eersi je, upravo zbog tra\u0107enja vremena i novca prva dr\u017eava koja je ukinula smrtnu kaznu 2007. Od 36 preostalih saveznih dr\u017eava koje i dalje primenjuju smrtnu kaznu, \u010detvrtina razmatra da je ukine ve\u0107 ove godine. Moralni argument ima tek sporednu ulogu. Najviše osu\u0111enika na smrt u SAD tradicionalno ima Kalifornija: 667 ljudi trenutno \u010deka na izvršenje. <\/p>\n Ho\u0107e li deficit spasti osu\u0111enike?<\/strong><\/p>\n Promena mišljenja njihovog uticajnog, nekadašnjeg "uteriva\u010da smrti", kao ni ogromni bud\u017eetski deficit, mo\u017eda ne\u0107e biti dovoljni da ih spasu, s ozbirom da je guverner Švarceneger \u017eestoki pobornik smrtne kazne. Švarceneger, kao i mnogi koji još nisu promenili mišljenje, veruju da smrtna kazna mora da opstane jer odvra\u0107a od najte\u017eih zlo\u010dina. U prilog tome navode statistiku da je broj osu\u0111enika na smrt u SAD opao sa 284 u 1999, na 111 u 2008. godini. Izvršenja smrtne kazne tako\u0111e opadaju – sa 98 u 1999, na 37 prošle godine. Abolicionisti nasuprot tvrde da je broj presuda na smrt opao zato što me\u0111u sudijama i porotama postoji opravdana bojazan da bi mogli da osude nevinog na smrt. <\/p>\n