Klimatske promene uništi\u0107e ve\u0107inu \u017eivota na Zemlji do kraja ovog veka, a \u010dove\u010danstvo je zakasnilo da spre\u010di tu katastrofu, smatra vode\u0107i britanski nau\u010dnik za klimu D\u017eejms Lavlok.<\/p>\n
Lavlok koji je poznat po svojoj Gaja teoriji prema kojoj je Zemlja vrsta \u017eivog organizma, rekao je da \u0107e zbog visokih temperatura neki delovi sveta da se pretvore u pustinje i da \u0107e se podi\u0107i nivo mora i poplaviti druge delove. <\/p>\n
"Tlo \u0107e postepeno da se pretvori u šipra\u017eje i pustinju. To \u0107e biti kao kad bi se Sahara postepeno kretala ka Evropi. Ali ne radi se samo o Evropi, ceo svet \u0107e se menjati u tom smislu", rekao je Lavlok. <\/p>\n
Dodao je da su verovatno osu\u0111eni na propast prokušaji da se smanji emisija gasova koji zagrejavaju planetu, kao što je ugljen-dioksid (CO2). \u010cak i kad bi svet našao na\u010din da svede emisiju tih gasova na nulu, sada je prekasno da se ohladi Zemlja. <\/p>\n
"To je malo kao supertanker, ne mo\u017eete da ga zaustavite samo isklju\u010divanjem motora. Ako bi nekim \u010dudom odjednom mogli da smanjite CO2, Zemlja se ne bi odjednom ohladila", rekao je Lavlok. <\/p>\n
Uo\u010di izdavanja nove knjige o klimi, Lavlok je rekao da su kampanje za pomociju recikliranje \u0111ubreta ili koriš\u0107enja obnovljive energije, kao što je vetar i solarna energija, gubljenje vremena. Ka\u017ee da \u0107e nuklearna energija pomo\u0107i da se zadovolje rastu\u0107e potrebe za energijom. <\/p>\n
Britanski nau\u010dnik smatra da bi napore trebalo koncentrisati na stvaranju uto\u010dišta u oblastima koja \u0107e izbe\u0107i najgore efekte klimatskih promena. <\/p>\n
U njegovoj apokalipti\u010dnoj teoriji predvi\u0111a se propast useva, suša i smrt u dosad nevi\u0111enim razmerama. Stanovništvo ovog vrelog, neplodnog sveta moglo bi da spadne sa oko sedam milijardi na jednu milijardu do 2100, a ljudi \u0107e se otimati za sve manje resursa. <\/p>\n
"Bi\u0107e to umiranje na veliko od gladi i manjka vode. Moglo bi da se smanji (stanovništvo) na milijardu ljudi ili manje", rekao je Lavlok u intervjuu Rojtersu. <\/p>\n
Rast temperature u gradovima<\/strong><\/p>\n Do 2040. temperature u evropskim gradovima pove\u0107a\u0107e se na prose\u010dno 43 stepeni Celzijusovih leti, kao sada u Bagdadu i u delovima Evrope tokom toplotnog talasa 2003. godine, smatra Lavlok. <\/p>\n U njegovoj knjizi "Nestaju\u0107e lice Gaje" on ka\u017ee da ljudi treba da prestanu da se prave da postoji neki na\u010din da se vrati ona bogata, udobna, zelena i lepa Zemlja koju smo ostavili negde u dvadesetom veku. <\/p>\n Dodao je da su destrukcija ekosistema za poljoprivredu, se\u010da šuma i brzi rast ljudske populacije i stoke još dodatno poja\u010dali problem. <\/p>\n Lavlok, koji je ranije skepti\u010dno gledao na crna predskazanja, priznaje da se ne ose\u0107a baš prijatno u svojoj novoj ulozi moderne Kasandre, proklete proro\u010dice iz gr\u010dke mitologije \u010dija predskazanja su ignorisana. <\/p>\n Ipak, rekao je da su razmera i brzina kojom se pribli\u017eava ova kriza toliko veliki da mora nešto da ka\u017ee i dodaje da ga i dalje \u010dudi što izgleda da svet ne uvi\u0111a hitnost problema. <\/p>\n Isti\u010de da ne treba njega kriviti za u\u017easna predvi\u0111anja i da je \u010dak i UN telo za klimatske promene u izveštaju iz 2001. nagovestilo da \u0107e temperature do 2040. i 2050. da budu u\u017easno visoke. <\/p>\n "Ja samo skre\u0107em pa\u017enju ljudi na to", rekao je Lavlok. <\/p>\n RTS<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Klimatske promene uništi\u0107e ve\u0107inu \u017eivota na Zemlji do kraja ovog veka, a \u010dove\u010danstvo je zakasnilo da spre\u010di tu katastrofu, smatra vode\u0107i britanski nau\u010dnik za klimu D\u017eejms Lavlok.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49751","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49751","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49751"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49751\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49751"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49751"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49751"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}