Da li \u010daša deluje polupuno ili poluprazno zavisi od naših gena, tvrde nau\u010dnici u jednom britanskom istra\u017eivanju \u010diji su rezultati pokazali da varijacije u genu odgovornom za menjanje raspolo\u017eenja uti\u010du na to da li ljudi imaju pesimisti\u010dki ili optimisti\u010dki pogled na svet. <\/p>\n
Nau\u010dnici su utvrdili da razli\u010dite verzije gena koji u\u010destvuje u prenosu serotonina, hemikalije u mozgu koja uti\u010de na raspolo\u017eenje, uti\u010du na to da li \u0107e nam skrenuti pa\u017enju pozitivne ili negativne ideje ili dešavanja. <\/p>\n
Ljudi sa dugom verzijom tog gena skloni su ka pozitivnim mislima i fokusiraju se na pozitivne aspekte \u017eivota, namerno obra\u0107aju\u0107i manje pa\u017enje na negativne. Oni sa kra\u0107om verzijom gena \u010dine upravo suprotno. <\/p>\n
Psiholozi uklju\u010deni u studiju na Univerzitetu u Eseksu veruju da rezultati mogu pomo\u0107i u razvijanju novih tretmana za depresiju i anksioznost. <\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su do rezultata došli testiranjem 97 dobrovoljaca kojima su pokazivali slike sa pozitivnim i negativnim idejama. U\u010desnicima su prikazane lepe, neprijatne i neutralne slike kako bi se utvrdilo koje im najviše privla\u010de pa\u017enju. U\u010desnicima sa du\u017eom verzijom gena privukle su pogled pozitivne slike kao što su slatkiši, dok su drugi zadr\u017eavali pogled na negativnim slikama, kao što su pauci. <\/p>\n
Psiholozi ka\u017eu da ljudi uglavnom selektivno zapa\u017eaju i dobre i loše ideje, a ove predrasude igraju va\u017enu ulogu u opštim reakcijama na stres. <\/p>\n
"Selektivna obrada pozitivnih emotivnih informacija povezana je, primera radi, sa izra\u017eenom društvenoš\u0107u, dok je selektivna obrada negativnih informacija vezana za neuroti\u010dnost i anksioznost", rekli su nau\u010dnici. <\/p>\n
U paralelnom istra\u017eivanju, koje je sproveo istra\u017eiva\u010dki Centar za društvena pitanja (SIRC), više od 2000 odraslih osoba je ispitano o svojim pogledima na razne \u017eivotne situacije. Gotovo dve tre\u0107ine (58 odsto) u\u010desnika je reklo da je pozitivan stav zarazan i da ako sebe okru\u017ee optimisti\u010dnim ljudima ose\u0107aju se i sami bolje o vlastitim \u017eivotima. <\/p>\n
Pozitivan stav prema \u017eivotu mo\u017ee nas u\u010diniti i privla\u010dnijim suprotnom polu, a 52 odsto ispitanika je reklo da smatra optimiste privla\u010dnijim nego pesimiste. <\/p>\n
Istra\u017eivanje, sprovedeno u ime Nacionalne lutrije, pokazalo je da tri \u010detvrtine ispitanika smatra sebe za generalno optimisti\u010dne osobe, dok je samo šest odsto opisalo sebe kao pesimisti\u010dno. <\/p>\n
Telegraf\/ Blic online<\/em> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li \u010daša deluje polupuno ili poluprazno zavisi od naših gena, tvrde nau\u010dnici u jednom britanskom istra\u017eivanju \u010diji su rezultati pokazali da varijacije u genu odgovornom za menjanje raspolo\u017eenja uti\u010du na to da li ljudi imaju pesimisti\u010dki ili optimisti\u010dki pogled na svet. Nau\u010dnici su utvrdili da razli\u010dite verzije gena koji u\u010destvuje u prenosu serotonina, hemikalije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49749","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49749"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49749\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}