Zadivljuju\u0107a teorija evolucije, predo\u010dena u knjizi "Postanak vrsta", ni posle stole\u0107a i po nije nimalo uzdrmana <\/p>\n
Da je kojim slu\u010dajem zadocnio na brod "Bigl" koji je iz engleske luke Plimut 27. decembra 1831. isplovio posle višemese\u010dnih odlaganja na put oko sveta, dvadesetdvogodišnji \u010carls Darvin ne bi mo\u017eda nikad osmislio zadivljuju\u0107u teoriju evolucije koja ni posle stole\u0107a i po nije nimalo uzdrmana. (Kreacionisti nisu, verovatno, saglasni sa potonjim iskazom u prethodnoj re\u010denici.) Ali to su samo naga\u0111anja u stilu "šta bi bilo, kad bi bilo" kojima \u0107emo se naposletku pozabaviti.<\/p>\n
U\u010denje koje je obrazlo\u017eio pre 150 godina u svojoj nezaboravnoj knjizi "Postanak vrsta", umno\u017eenoj u 1.250 otisaka i rasprodatoj ve\u0107 prvog dana, i dan-danas je okosnica ili osnovica savremene biologije koja je tada iz samog korena promenila ljudsko poimanje \u017eivota. Biolozi su veoma brzo prigrlili zamisao postepenog razvitka (evolucija), iako su desetle\u0107ima odbacivali prirodno odabiranje (selekcija). Sve do sredine minulog veka uveliko su zanemarivali suštinski deo prirodnog odabiranja – seksualno odabiranje – a i u naše vreme se spore kako se odra\u017eavalo na pojedine grupe.<\/p>\n
U \u010demu je najve\u0107i prirodnjak u istoriji \u010dove\u010danstva toliko isprednja\u010dio?<\/p>\n
Za razliku od današnjih nau\u010dnika koji se utrkuju u pisanju \u010dlanaka i namicanju novca, on je strpljivo i predano \u010dešljao svoje misli sve dok nije iš\u010deprkao suštastveni uvid da vrste prelaze jedna u drugu kroz neumitno prirodno odabiranje. I da ono samo po sebi nema ni cilja, ni svrhe!<\/p>\n
Da je kojim slu\u010dajem danas \u017eiv (umro je 19. aprila 1882), dva veka posle svog ro\u0111enja, bio bi uzbu\u0111en, uzrujan i mal\u010dice u\u017easnut što je teorija evolucije u nau\u010dnom smislu ispravna i \u017eivotna, iako bi se sneveselio istrajavanjem pojedinih osporavanja. Ukoliko bi mu se ukazala prilika da pogleda 150 godina unatrag, video bi za\u010du\u0111uju\u0107a otkri\u0107a – uklju\u010duju\u0107i pradavne kosti pernatih dinosaurusa, riba koje hodaju i kitova koji gmi\u017eu – ubedljivih dokaza da su od jednih nastajali drugi organizmi.<\/p>\n
Ali kada je sklopio stranice svojeg \u017eivotnog dela, "Postanak vrsta", tek nekoliko iskopanih nalaza potkrepljivalo je da je dalekovido bio u pravu. Retki traga\u010di za fosilima nisu u to vreme mogli da koriste terenska vozila, satelitske telefone i elektri\u010dnu energiju. A ni prenošenje gena s pokolenja na pokolenje nije im bilo poznato. \u010cak ni za spoznaje umnog i u\u010denog austrijskog sveštenika Gregora Mendela – koji je propovedao nasle\u0111ivanje odlika – nije znao, mada su \u017eiveli u isto vreme.<\/p>\n
Od mendelovskog nasledstva do ljudskog genoma (zbirka svih gena) odjekuje veli\u010danstvena oda u slavu teorije evolucije, jer je prirodnjak \u010carls Darvin, \u010diji 200. ro\u0111endan proslavlja ceo svet, prirodopis preobratio u ozbiljnu nauku.<\/p>\n
Nepoznate \u010dinjenice<\/strong><\/p>\n Neoprane noge<\/em>: u 12. godini priznao je u jednom pismu da je samo jednom mese\u010dno prao noge u školi, zato što nije imao \u010dime.<\/p>\n Te\u017eak otac:<\/em> lekar Robert je poslao \u010carlsa u Edinburg da izu\u010dava medicinu, ali se sin malo zanimao za o\u010devo zanimanje. Zato je pre polaska na krstarenje svetom govorio da je mladi\u0107 neuspešan i da sramoti sebe i porodicu.<\/p>\n Morska bolest<\/em>: \u010carls je patio od morske bolesti, stoga je najviše vremena – kada je brod bio ukotvljen – provodio na kopnu. I to mu je verovatno pripomoglo da sakupi više uzoraka nego što se o\u010dekivalo.<\/p>\n Ne\u0107kanje s brakom<\/em>: kao mladi\u0107 sastavio je listu razloga "za" brak i "protiv" njega. Drugo je podrazumevalo gubljenje vremena i odricanje od \u010ditanja uve\u010de, a prvo je uklju\u010divalo drugarstvo ("U svakom slu\u010daju bolje nego pas"). Na kraju je zaklju\u010dio: "O\u017eeniti se Q.E.D"(skra\u0107enica od latinske izreke "Dokazano je što je trebalo").<\/p>\n Oklevanje<\/em>: odlo\u017eio je više od dve decenije objavljivanje svoje teorije jer je strepeo kako \u0107e knjiga biti primljena.<\/p>\n Umalo preteknut<\/em>: krajem pedesetih godina 19. veka shvatio je da \u0107e britanski prirodnjak Alfred Rasel Volas iza\u0107i sa sli\u010dnom evolucionom teorijom, zato je po\u017eurio da objavi "Postanak vrsta".<\/p>\n Gubitak dece<\/em>: sa suprugom Emom imao je desetoro dece, ali troje je rano umrlo – dvoje kao odoj\u010dad, a tre\u0107e u desetoj godini.<\/p>\n Hriš\u0107anin, pa agnostik<\/em>: Ve\u0107i deo \u017eivota proveo je kao hriš\u0107anin, a na kraju je sebe opisao kao agnostika.<\/p>\n Ro\u0111en 12. februara 1809. u mestu Šrusberi.<\/p>\n Petogodišnje putovanje zapo\u010deo 27. decembra 1831.<\/p>\n "Postanak vrsta" objavio 24. novembra 1859.<\/p>\n Umro 19. aprila 1882; po\u010diva u Vestminsterskoj opatiji.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zadivljuju\u0107a teorija evolucije, predo\u010dena u knjizi "Postanak vrsta", ni posle stole\u0107a i po nije nimalo uzdrmana <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49744","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49744","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49744"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49744\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49744"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49744"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49744"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}