Sunce se trenutno nalazi na dugoro\u010dnom vrhuncu aktivnosti koja traje ve\u0107 gotovo stole\u0107e, ali ostaje enigma kad \u0107e se okon\u010dati. <\/p>\n
Sposobnost Sunca da štiti našu galaksiju od štetnih kosmi\u010dkih zraka mogla bi da znatno oslabi u ranim dvadesetim godinama ovog veka, taman "na vreme" da ugrozi zdravlje ameri\u010dkih kosmonauta kad se budu vratili na Mesec. <\/p>\n
I poput 11-godišnjeg ciklusa pojava sun\u010devih pega i solarnih "munja", aktivnost Sunca do\u017eivljava dugoro\u010dne promene koje traju i po nekoliko decenija. <\/p>\n
Sunce na dugoro\u010dnom vrhuncu aktivnosti<\/strong><\/p>\n Sunce se trenutno nalazi na dugoro\u010dnom vrhuncu aktivnosti koja traje ve\u0107 gotovo stole\u0107e, ali ostaje enigma kad \u0107e se okon\u010dati. Da bi to otkrili, grupa nau\u010dnika koju predvodi Hoze Obre iz švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju u Dibendorfu analizirala je 66 dugoro\u010dnih vrhunaca Sun\u010deve aktivnosti u proteklih 10.000 godina – kako su registrovani u kolebljivom nivou retkih izotopa kao što je berilijum-10 u ledenoj kori sa Grenlanda. <\/p>\n A oni su formirani u trenutku kad su kosmi\u010dki zraci "razbili" jezgra atoma kiseonika i azota u Zemljinoj atmosferi. Stvaranje ovih izotopa bilo je na vrhuncu u vreme neaktivnosti Sunca kad su slabije solarne oluje omogu\u0107ile da više kosmi\u010dkih zraka u\u0111e u solarni sistem i pogode Zemlju. <\/p>\n Na osnovu trajanja ranijih sna\u017enih aktivnosti Sunca i \u010dinjenice da postoje\u0107a traje ve\u0107 80 godina, nau\u010dnici su prora\u010dunali da \u0107e najverovatnije potrajati izme\u0111u 95 i 116 godina i izra\u017eavaju sumnju da \u0107e se okon\u010dati negde oko stote godine trajanja. <\/p>\n Podaci o sun\u010devom zra\u010denju i sjaju u toku 20. veka pokazuju da oni postaju nešto slabiji kad je ono manje aktivno pa se postavlja pitanje da li bi dugotrajnija redukcija aktivnosti mogla pomo\u0107i da se uspostavi neka vrsta protivte\u017ee globalnom zagrevanju? <\/p>\n Smanjenjem aktivnosti protiv te\u017ea globalnog zagrevanja?<\/strong><\/p>\n Nismo te sre\u0107e, tvrdi Najd\u017eel Vajs, astrofizi\u010dar sa Univerziteta Kembrid\u017e, ina\u010de \u010dlan Obrijevog nau\u010dnog tima. <\/p>\n "I dok postoji grubo podudaranje izme\u0111u perioda vrlo slabe aktivnosti izme\u0111u 1645. i 1715. godine i osrednje aktivnosti u periodu sni\u017eavanja prose\u010dne temperature koji je trajao od kasnog 16. do sredine 19. veka, što je neke nau\u010dnike nagnalo da tvrde da postoji uzro\u010dno-posledi\u010dna veza, ova korelacija bi mogla biti i \u010dista koincidencija" – zaklju\u010dio je Vajs. <\/p>\n On je tako\u0111e ukazao da promene u sun\u010devoj aktivnosti ipak malo uti\u010du na promene u njegovom zra\u010denju i blještavilu. <\/p>\n Ako sun\u010deva svetlost u decenijama koje slede postane nešto slabija, to bi, smatra Vajs, zagrevanje koje \u0107e nastati zbog \u010dovekove aktivnosti reduciralo za samo 0.1 stepen Celzijusa. <\/p>\n "To bi bilo primetno ali bi predstavljalo više blagu nadu nego zna\u010dajnu temperaturnu promenu. To nije ništa u pore\u0111enju sa globalnim zagrevanjem, sada posledicom emisije gasova koji u atmosferi izazivaju efekat ‘staklene bašte'" – upozorio je Vajs. <\/p>\n Sun\u010deva oluja kod astronauta izaziva rak i neplodnost<\/strong><\/p>\n Sve ovo \u0107e, upozoravaju nau\u010dnici, dramati\u010dno uticati na astronaute. Izvan zaštite Zemljinog magnetnog polja, oni \u0107e biti izlo\u017eeni sna\u017enom dejstvu kosmi\u010dkih zraka koji ulaze u sun\u010dev sistem jer je smanjen uticaj "sun\u010devih oluja" a sve to kod astronauta izazva\u0107e rak i neplodnost. <\/p>\n Astrofizi\u010dar Dejvid Hatevej iz Centra za kosmi\u010dke letove "Maršal" u Hantsvilu, u dr\u017eavi Alabama, naglašava da postoje sna\u017eni dokazi o "sun\u010devom \u0107utanju" u prošlosti ali je skepti\u010dan kad je re\u010d o pokušaju ekipe nau\u010dnika da predvide slede\u0107e Sun\u010devo "prete\u0107e \u0107utanje". <\/p>\n "Znamo da \u0107e se to dogoditi ali je nemogu\u0107e precizno predvideti kada \u0107e se Sunce ‘razbesneti’ posle ‘\u0107utanja'" – upozorio je Hatavej u izjavi za \u010dasopis "Astronomy today".<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sunce se trenutno nalazi na dugoro\u010dnom vrhuncu aktivnosti koja traje ve\u0107 gotovo stole\u0107e, ali ostaje enigma kad \u0107e se okon\u010dati. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49742","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49742","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49742"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49742\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49742"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49742"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49742"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}