Akciona filmska trilogija "Matriks", sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi, koja je stekla kultni status zbog odli\u010dnog scenarija i vatrometnih akcionih scena, u sebi krije i duboko filozofsko promišljanje i oslanja se na tri velika mislioca, Platona, Renea Dekarta i Hegela. <\/p>\n
Ovo je zaklju\u010dak predavanja dr Predraga Milidraga, nedavno odr\u017eanog u Domu omladine u Beogradu, pod nazivom "Zašto je Neo nov: trilogija Matriks i istorija filozofije".<\/p>\n
Predava\u010d je analizirao primenu filozofske misli kao temelja na kojem je bazirana filmska pri\u010da o glavnom liku Neu i njegovoj borbi protiv mašina koje su porobile ljude i zatvorile ih u virtuelni svet, koji je samo kompjuterski program, senka stvarnog \u017eivota.<\/p>\n
Prema re\u010dima Predraga Milidraga, u prvom delu "Matriksa" primenjena je Platonova ideja o dualitetu sveta.<\/p>\n
"Kod Platona postoji svet ideja, koji je po njemu nepromenljiv, i promenljiva, fizi\u010dka stvarnost, sazdana na osnovu idejnog sveta. U "Matriksu" postoji svet mašina, koji upravlja svetom ljudi, a jedan od glavnih likova, Morfeus, predstavlja oli\u010denje platonisti\u010dkog filozofa. <\/p>\n
To je filozof koji mo\u017ee pokazati svet ideja obi\u010dnim ljudima, što Morfeus i \u010dini u sceni u kojoj nudi plavu i crvenu pilulu Neu, uz pitanje: "Ho\u0107eš li da saznaš?", tuma\u010di Milidrag.<\/p>\n
Predrag Milidrag se poziva i na Platonovu alegoriju o pe\u0107ini, po kojoj su ljudi samo senke stvari, a takav \u017eivot vodi i Neo, dok mu Morfeus ne poka\u017ee istinu.<\/p>\n
Pored toga, autori scenarija, bra\u0107a Vahovski, u svoj film uvode i proro\u010dište, koje je imalo veliki zna\u010daj u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj. U prvom delu trilogije, na ulazu u proro\u010dište piše "Spoznaj sebe samog", što je i natpis na ulazu u Apolonov hram u Delfima.<\/p>\n
"Platonizam postoji i u vi\u0111enju tela i duše, koje u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj \u010dine nerazdvojnu celinu. I u "Matriksu", kada telo umre u stvarnom svetu, ono nestaje i u virtuelnom, koji su stvorile mašine", objašnjava Milidrag.<\/p>\n
Kada Neo u prvom delu trilogije prekrši neki fizi\u010dki zakon, on uspeva da se oslobodi uslovljenosti "Matriksa", što je tako\u0111e u skladu sa anti\u010dkim idejama, jer kod Grka, za razliku od kasnije, judeohriš\u0107anske kulture, nije postojala ideja o progresu, nego verovanje u cikli\u010dnost pojava. <\/p>\n
I u "Matriksu" se provla\u010di ideja ciklusa, koju zastupaju mašine, kada se ka\u017ee da \u0107e Zajon, poslednji grad slobodnih ljudi, biti uništen po šesti put.<\/p>\n
U drugom delu "Matriksa", pod nazivom "Riloudid", autori odstupaju od ideje jedinstva duha i tela, pribli\u017eavaju\u0107i se Dekartovoj filozofiji. <\/p>\n
Tako se mo\u017ee objasniti i pojava dva brata blizanca, koji rade protiv Nea, a predstavljaju \u010diste duhove.<\/p>\n
"Dekart je tvrdio da onaj koji sumnja dolazi do onog što je izvesno. Neo na osnovu svoje volje po\u010dinje da menja virtuelni svet. U drugom delu imamo subjektivnost, Neo postaje slobodan \u010dovek koji pravi izbore", objašnjava Milidrag.<\/p>\n
U tre\u0107em delu trilogije dolazi do potpunog preokreta. Ljudi na kraju ne ka\u017eu da su pobedili, oni ose\u0107aju da su se izborili na pravo da budu jednaki sa mašinama, a tvorac "Matriksa", Arhitekta, ka\u017ee: "Pusti\u0107emo ih da se bude."<\/p>\n
"U tom trenutku po\u010dinje istorija u "Matriksu", gde je primenjeno Hegelovo vi\u0111enje Sokratove smrti. Hegel ka\u017ee da je Gr\u010dka imala potpuno pravo što ga je osudila, jer se ogrešio o zakone gr\u010dkog polisa, time što je verovao u druge bogove i kvario omladinu. Ali, i Sokrat je imao pravo na subjektivnost i pravo da se iska\u017ee. U takvom sukobu uvek strada pojedinac", navodi Milidrag.<\/p>\n
Tako i na kraju tre\u0107eg dela "Matriksa", u sukobu mašina, za priznanjem sveta ljudi, strada pojedinac, glavni junak Neo, objašnjava Milidrag.<\/p>\n
"Kada se govori o "Matriksu", obi\u010dno se pominje postmodernizam i uticaj isto\u010dnja\u010dke filozofije, me\u0111utim, bra\u0107a Vahovski su jednom rekla da niko ne\u0107e uspeti da odgonetne sve ideje koje su utkane u njihov film. <\/p>\n
Moje vi\u0111enje je samo jedno od mogu\u0107ih tuma\u010denja i nije bitno da li su bra\u0107a Vahovski \u010ditala sve te filozofe, oni su na taj na\u010din razmišljali. A \u010dinjenica da su od glumaca tra\u017eili da pre nego što dobiju scenario, pro\u010ditaju knjigu \u017dana Bodrijara "Simulacija i simulakrum", dovoljno govori o ozbiljnom pristupu temi", zaklju\u010duje doktor filozofije Predrag Milidrag, koji je i \u010dlan Izvršnog odbora Srpskog filozofskog društva.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Akciona filmska trilogija "Matriks", sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi, koja je stekla kultni status zbog odli\u010dnog scenarija i vatrometnih akcionih scena, u sebi krije i duboko filozofsko promišljanje i oslanja se na tri velika mislioca, Platona, Renea Dekarta i Hegela. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49726","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49726","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49726"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49726\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49726"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49726"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49726"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}