Neki ljudi još za \u017eivota napišu ko sme da mu bude na sahrani, ko gde da stoji, kojim redom da mu se prilazi i oprašta, kakvu maršrutu da pravi voza\u010d.<\/p>\n
\u010cesto ostave uputstvo i za najmanje sitnice u vezi sa poslednjim po\u010dinkom, kada \u0107e i gde iza\u0107i \u010ditulja, a neki pokojnici ostave i detaljne dizajnerske odrednice za istu.<\/p>\n
Svoje hobije i stvari iz svakodnevice ljudi širom Srbije nose u grob. Jedan pokojnik iz Šumadije \u017eeleo je da ga sahrane na kau\u010du, na kome je spavao ve\u0107i deo \u017eivota. Dok se tu\u017ena povorka iš\u010du\u0111avala, najte\u017ee je, ka\u017eu, bilo komšijama u ovom selu u okolini Rekovca, koji su kopali raku.<\/p>\n
Ovaj trijumf je ohrabrio njegovog prijatelja, koji je po\u017eeleo da ga sahrane u "fi\u0107i", koji je vozio decenijama. Familija i komšije odmah su mu stavili do znanja da im ne pada na pamet da kopaju grobnicu u koju mo\u017ee da stane vozilo.<\/p>\n
Drugi slu\u010daj ka\u017ee da su o\u017ealoš\u0107eni natapali sanduk svog prijatelja vinjakom. Ka\u017eu – to mu je ipak bio najbolji drug. Ne zna se da li je zbog njega prerano otišao.<\/p>\n
Sredove\u010dna gospo\u0111a je pre nekoliko godina tra\u017eila od grobara da u sanduk pored njenog mu\u017ea stave glogov kolac, pravdaju\u0107i se time da joj je mu\u017e za \u017eivota bio \u0111avo. Iako se plašila da je ne proganja, ova njena molba nije uslišena.<\/p>\n
Ni Beogra\u0111ani nisu imuni na posthumne pogodnosti. Bilo je ljudi koji su \u017eeleli da se sahrane u pid\u017eami, jer se "nisu dovoljno odmorili za \u017eivota".<\/p>\n
"Neki ljudi ne \u017eele popove, ve\u0107 ciganske plehane orkestre. Evo, pa ni ja ih ne \u017eelim. Pop me košta od 5.000 do 8.000 dinara, a Cigani \u0107e da mi sviraju šta ho\u0107u za 2.000. Celog \u017eivota sam slušala popove kako lelujaju, ne\u0107u da mi lelujaju i kada umrem. Neka nešto bude po mome", ka\u017ee za „Alo!" radnica jednog beogradskog pogrebnog preduze\u0107a.<\/p>\n
Muzi\u010dka podrška na "poslednjem po\u010dinku" nije nova stvar, nov je samo repertoar. U centralnoj Srbiji svira se "Svilen konac", dok se na kremaciji u Beogradu slušaju "Riblja \u010dorba" i "Divlje jagode". Na jednoj diskretnoj sahrani slušala se \u010dak i "Velška himna", kompozicija uz koju je ispra\u0107ena princeza Dajana.<\/p>\n
Tehnološki bum nije zaobišao ni obi\u010daje sahranjivanja. Prvo su ljudi stavljali tranzistore odvrnute do daske uz pokojnika, ne bi li slušao šta se dešava u spoljnjem svetu, da bi, pojavom mobilnih telefona, ovaj predmet našao tu svoje mesto.<\/p>\n
"Tra\u017eili su da se u sanduk, kraj upokojenog stavi tranzistor i da ga odvrnu do daske. I tako valjda u grobu svira dok traju i baterije. Odskora to je slu\u010daj sa mobilnim, pa im propušteni pozivi, verovatno, sti\u017eu na dva metra ispod zemlje", ka\u017ee grobar u Kragujevcu.<\/p>\n
Sahranjuju se u gitarama<\/p>\n
Bizarne \u017eelje vezane za sahranjivanje nisu isklju\u010divo srpske, a maštovitost ljudi širom sveta ne poznaje granice. Ovo se vidi ve\u0107 u samom izboru kov\u010dega. Ljudi koji ve\u0107i deo \u017eivota provode uz zvuke gitare \u017eele da budu sahranjeni u njoj, a putnici maštaju o kov\u010degu u obliku putne torbe. <\/p>\n
Alo<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neki ljudi još za \u017eivota napišu ko sme da mu bude na sahrani, ko gde da stoji, kojim redom da mu se prilazi i oprašta, kakvu maršrutu da pravi voza\u010d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49723","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49723","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49723"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49723\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}