Na Internetu se mogu na\u0107i saveti kako da se pobedi mašina. Zbunite je tako što, dok sedite na "vru\u0107oj stolici", menjate krvni pritisak i broj otkucaja srca, mislite na nešto što vam ina\u010de izaziva uzbu\u0111enje, strah, frustraciju<\/p>\n
Govorite li istinu ili ne prilikom testiranja na poligrafu uopšte ne mora da bude presudno ako ne umete da kontrolišete svoje emocionalne reakcije na pitanja koja vam postavljaju. <\/p>\n
Jer, ove reakcije imaju fizi\u010dke manifestacije koje mogu (ne) namerno da budu pogrešno protuma\u010dene, pa vam se mo\u017ee dogoditi da, ni krivi ni du\u017eni, budete procenjeni kao sumnjivi i zadr\u017eani iza rešetaka. <\/p>\n
Naravno, postoje i oni sasvim suprotni slu\u010dajevi gde pojedinci toliko dobro kontrolišu svoj unutrašnji svet da izdajni\u010dke spoljne reakcije izostaju i oni ostaju slobodni \u010dak kada su stvarno krivi.<\/p>\n
Poligraf, ili detektor la\u017ei, sprava je pomo\u0107u koje se, s manje ili više preciznosti, mo\u017ee utvrditi govori li neko istinu ili ne. U tome u\u010destvuje nekoliko medicinskih aparata povezanih na kompjuter – kardioseizmograf, koji prati amplitude rada srca, pletizmograf, koji registruje promene na završecima krvnih sudova, pneumograf, koji prati stoma\u010dno i grudno disanje, i Galvanski refleks, koji registruje otpor ko\u017ee.<\/p>\n
Lai\u010dki re\u010deno, kad neko la\u017ee, to se odra\u017eava na njegov pritisak, dubinu disanja i na elektri\u010dnu provodljivost ko\u017ee. Pomenuti aparati registruju impulse pretvaraju\u0107i ih u grafikon koji neukom \u010doveku ne zna\u010di ništa, ali iskusnom poligrafisti pokazuje govorite li ili ne istinu.<\/p>\n
Ispitiva\u010di uvek postavljaju niz pitanja, me\u0111u kojima su ona sasvim bezazlena, takozvana kontrolna, na koja \u0107e sigurno dobiti istinit odgovor, dok je deo njih, naj\u010deš\u0107e tri ili \u010detiri, osmišljen tako da po\u010diniocu nedela budu neprijatna da bi izazvali reakciju. Ako su one sumnjive, ceo postupak se ponavlja još jednom.<\/p>\n
Na Internetu se me\u0111u savetima kako da pobedite mašinu mo\u017ee na\u0107i i onaj da celom tom danu kada \u0107ete sesti na "vru\u0107u stolicu" pristupite kao testu. Sugeriše se i da mašinu zbunite tako što \u0107ete menjati krvni pritisak i broj otkucaja srca, što nije jednostavno, ali se mo\u017ee savladati. Savetuje se i da razvijete strategiju disanja, za koje se preporu\u010duje da bude pli\u0107e nego obi\u010dno.<\/p>\n
Prvi koji se ovakvom metodom poslu\u017eio da bi detektovao la\u017e bio je italijanski kriminolog \u010cezare Lombrozo, poznat kao tvorac koncepcije o "ro\u0111enom" kriminalcu. On je ovu vrstu testa upotrebio davne 1895. godine. Prvi poligraf napravio je Amerikanac D\u017eon Larson 1921. godine. Današnja verzija aparata je delo Larsonovog u\u010denika Leonarda Kilera.<\/p>\n
U drevnoj Kini ljudima za koje se sumnjalo da la\u017eu nare\u0111ivano je da \u017eva\u0107u pirina\u010d i da ga onda ispljunu. Ako ne bi bio jako natopljen pljuva\u010dkom, smatralo se da \u010dovek govori la\u017ei jer je poznato da se prilikom laganja – suše usta. Ukoliko vam se ovaj na\u010din \u010dini arhai\u010dnim, neozbiljnim i nepouzdanim, trebalo bi da znate da nije ništa gori od savremenog testiranja.<\/p>\n
Tako\u0111e, preporu\u010duje se i izvo\u0111enje mentalnih ve\u017ebi tokom ispitivanja; fokusiranje misli na nešto što vam ina\u010de izaziva uzbu\u0111enje, strah, frustraciju; gri\u017eenje jezika, bockanje stopala ne\u010dim uba\u010denim u obu\u0107u…<\/p>\n
Svaka osoba biva upozorena da mo\u017ee da odbije testiranje, ali to zna\u010di, ako se radi o krivi\u010dnom postupku, da \u0107e gotovo sigurno završiti u pritvoru, jer "ako nije kriva, što odbija saradnju?".<\/p>\n
Stru\u010dnjaci, povrh svega, ukazuju da razli\u010dite emocije mogu da izazovu sli\u010dne fiziološke reakcije, zbog \u010dega se ono što otkrije poligraf ne sme prihvatati kao definitivan dokaz o govorenju istine ili la\u017ei, ve\u0107 samo kao putokaz prilikom rasvetljavanja kakvog zlo\u010dina.<\/p>\n
U Jugoslaviji je poligraf u upotrebu pre \u010detrdesetak godina uveo prof. dr \u017divojin Aleksi\u0107. On je pre nekoliko godina ispri\u010dao da se u jednom slu\u010daju iz 1964. godine desilo da je sin ubio oca i da je postavljeno pitanje gde ga je zakopao i bacio. Sin je reagovao na re\u010d zakopao.<\/p>\n
"Napravljena je skica imanja i sa dva metra greške utvr\u0111eno je gde je zakopao leš, iako smo 200 kilometara bili dalje od tog mesta. Poligraf je aparat koji meri fiziološke reakcije i ako dovede do pronalaska materijalnog traga, onda je to dokaz. Poligraf nije dokaz, ali te on odvede do dokaza", ispri\u010dao je Aleksi\u0107, koji je 1964. godine prvi u Jugoslaviji doktorirao na poligrafu.<\/p>\n
Glas Javnosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na Internetu se mogu na\u0107i saveti kako da se pobedi mašina. Zbunite je tako što, dok sedite na "vru\u0107oj stolici", menjate krvni pritisak i broj otkucaja srca, mislite na nešto što vam ina\u010de izaziva uzbu\u0111enje, strah, frustraciju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49721","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49721","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49721"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49721\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49721"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49721"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49721"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}