Nau\u010dnici su nedavno otkrili da su pojedina\u010dne razlike u temperamentu rasprostranjene u \u017eivotinjskom carstvu, dose\u017eu\u0107i \u010dak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja <\/p>\n
U\u010denje od malena Znamo da su naša bra\u0107a i sestre i ro\u0111aci li\u010dnosti – ponekad vrlo nezgodne. Nau\u010dnici su nedavno pak otkrili da su ovakve pojedina\u010dne razlike rasprostranjene u \u017eivotinjskom carstvu, dose\u017eu\u0107i \u010dak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja.<\/p>\n
Najnoviji matemati\u010dki model poma\u017ee da se odgonetne kako i zašto se takvi \u017eivotinjski temperamenti razviju u toku vremena. Pomenuti obrazac objašnjava središnje pitanje i \u017eivotinjske i ljudske li\u010dnosti – zašto su neki pojedinci kru\u0107i ili mekaniji od drugih i zašto izvesni menjanju svoje ponašanje kao odgovor na promene u svojoj okolini, a drugi to ne \u010dine.<\/p>\n
Odgovor se, ka\u017ee FrancVajsing sa Univerzhiteta u Groningenu (Holandija), svodi na trošak i korist. Grupa u kojoj postoje i kruti i prilagodljivi tipovi li\u010dnosti \u010dini optimalan sistem, pokazuje model.<\/p>\n
Prou\u010davanje \u017eivotinjskih li\u010dnosti po\u010dinje da dobija na te\u017eini i uverljivosti, isti\u010de psiholog Sem Gosling sa Univerziteta u Teksasu (SAD), koji istra\u017euje ovoj oblasti i nije uklju\u010den u doti\u010dno izu\u010davanje. Kada je po\u010deo ovim da se bavi, pre desetak godina, sve je izgledalo druga\u010dije. Se\u0107a se da su ljudi koriš\u0107enje izraza \u017eivotinjska li\u010dnost smatrali antropomorfi\u010dnim. Sada presti\u017eni nau\u010dni \u010dasopisi objavljuju \u010dlanke izri\u010dito na temu \u017eivotinjske li\u010dnosti.<\/p>\n
Snala\u017eljive patke<\/strong><\/p>\n "Mislim da to, zaista, odra\u017eava novi smisao uva\u017eavanja, nudi raznorazne prilike i omogu\u0107ava proveravanje pitanja koja nismo mogli da stavimo na probu bez prou\u010davanja \u017eivotinja", zaklju\u010duje Sem Gosling.<\/p>\n Sam Vajsing, koji sada radi u Institutu Santa Fe, zapo\u010deo je sa svojim saradnicima razna oponašanja koja uklju\u010duju i prijem\u010dive i neprijem\u010dive \u017eivotinje. Za da novi model pokazuje da, na primer, kada je najpodesnije da se \u017eivotinje odazovu na promenu u vezi sa hranom, a kada nije. Ispostavlja se da takmi\u010darski nastrojene li\u010dnosti poma\u017eu u odr\u017eavanju zdrave ravnote\u017ee u \u010doporu ili jatu.<\/p>\n Imate, recimo, jezerce za patke u koje se svakog dana dvostruko više hrane raspe du\u017e desne obale, ostavljaju\u0107i levu sa znatno manje. Patke ubrzo nau\u010de da otplivaju na desnu stranu da bi jele. Onda se jednog dana, uzmimo za primer, više se hrane pojavi na levoj obali, ostavljaju\u0107i desnu u nestašici.<\/p>\n Ogledi su pokazali da su jedne patke sve vreme proveravale levu opa\u017eaju\u0107i i plivaju\u0107i do hrane na tu stranu jezerceta. Druge su se, me\u0111utim, dr\u017eale svoje navike i nastavljale da gledaju svoja posla sakupljaju\u0107i to malo hrane što je bilo na desnoj obali. Prve ili prijem\u010dive imaju koristi od svojeg brzog okretanja ka velikoj gomili hrane, a druge ili neprijem\u010dive su mogle uginuti od gladi ili, u najmanju ruku, ostati gladne.<\/p>\n Sli\u010dnosti s ljudima<\/strong><\/p>\n Okolnosti se menjaju ako se previše ptica zaputi na levu stranu jezerceta. Prema istra\u017eiva\u010dkom obrascu, nadmetanje na toj strani bi znatno poraslo ostavljaju\u0107i neke od, naizgled, snala\u017ejivijih s malo hrane. U me\u0111uvremenu su neprijem\u010dive imale koristi od toga, iako ostavljene s mnjim udelom hrane, ali s malo takmaca za nju.<\/p>\n U nekima od ovih do\u010daravanja hitro odazivanje bi, tako\u0111e, predstavljalo rasipanje energije. Ako se, recimo, hrana nikad ne prebaci na drugu stranu jezerceta, prijem\u010dive patke bi se izmorile ne posti\u017eu\u0107i ikakav uspeh. Na kraju, od ravnote\u017ee izme\u0111u ptica koje posmatraju okolinu tragaju\u0107i za promenama i onih koje se dr\u017ee ustaljenog koristi bi imalo celokupno jato.<\/p>\n Nau\u010dnici su, isto tako, otkrili da \u017eivotinjske li\u010dnosti te\u017ee da istrajavaju. To je zbog toga što se, kako ka\u017ee poslovica, ve\u017ebanjem posti\u017ee savršenstvo. Pojedine koje su prijem\u010dive sti\u010du iskustvo, što ih podsti\u010de da nastave da se tako ponašaju ubudu\u0107e.<\/p>\n "\u017divotinje koje su ranije bile prijem\u010dive i snala\u017eljive imaju blagu prednost u sakupljanju i tuma\u010denju znakova u okru\u017eenju", naglašava Franc Vajsing. "Ovo je uverljiva pretpostavka, s obzirom na to da se u\u010dinak jedinki u na\u010delu poboljšava sa iskustvom koje imaju".<\/p>\n Sli\u010dni tipovi li\u010dnosti postoje i kod ljudi. "Jedni se ponašaju prili\u010dno ustaljeno i kruto (rutinski), a drugi su prili\u010dno prilagodljivi (fleksibilni)", zaklju\u010duje Franc Vajsing. Prvi su veoma tradicionalni i konzervativni idu\u0107i uvek utabanim putem prošlosti, drugi su zainteresovani za promene i zanima ih okolina koju neprestano istra\u017euju.<\/p>\n Iako doti\u010dno istra\u017eivanje nije neposredno izu\u010davalo ljudsko ponašanje, Franc Vajsing veruje da postoji svojevrsno preplitanje izme\u0111u ljudi i \u017eivotinja.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nau\u010dnici su nedavno otkrili da su pojedina\u010dne razlike u temperamentu rasprostranjene u \u017eivotinjskom carstvu, dose\u017eu\u0107i \u010dak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49719","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49719","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49719"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49719\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49719"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49719"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49719"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}