Pre pola veka, Majk Stepovi\u010d je, tek da bi bio siguran, virio preko ramena Dvajta Ajzenhauera dok je predsednik potpisivao proklamaciju kojom je Aljaska postala jedna od dr\u017eava SAD.<\/p>\n
Tim \u010dinom, januara 1959. godine, Aljaska je postala 49. ameri\u010dka dr\u017eava. Potpisu je prethodilo desetogodišnje lobiranje vode\u0107ih ljudi Aljaske da bi ameri\u010dki Kongres tek 1958. dao kona\u010dno odobrenje. <\/p>\n
"Kongres je šest meseci ranije dao odobrenje koje nije stupilo na snagu sve dok Ajzenhauer nije potpisao. U po\u010detku nije bio za to, ali se kasnije predomislio. To je bilo takvo olakšanje," ka\u017ee Stepovi\u010d, kome je sada 89 godina. <\/p>\n
Kada je stigao glas da je Aljaska najzad prihva\u0107ena kao nova ameri\u010dka dr\u017eava u centru Enkorid\u017ea zapaljene su vatre radosnice; u Dzunou su ljudi ispred Kapitola zvonili zvonima, dok su u Ferbenksu vatrogasna kola špartala gradom sa upaljenim sirenama. <\/p>\n
Samo nekoliko sati pošto je Aljaska postala \u010dlanica SAD, nova dr\u017eava je zapala u prvu krizu: razboleo se prvi guverner Vilijem Igan, koji je hitno preba\u010den u bolnicu i operisan. <\/p>\n
Tokom slede\u0107ih 50 godina Aljaska je postala glavni energetski izvor SAD, teritorija na kojoj su se nalazile široko kritikovane vojne baze tokom hladnog rata, ali i zemlja sa nabojitom, a kasnije i neprijateljskom politi\u010dkom klimom. <\/p>\n
Po\u010dela je eksploataciju svojih obilnih prirodnih bogatstava, od kojih je nafta jedno od najzan\u010dajnijih i na kojoj se zasniva 90 odsto godišnjih prihoda dr\u017eave. Aljaska godišnje proizvodi 15 milijardi barela nafte. <\/p>\n
Aljaska je nedavno došla u \u017ei\u017eu, što politi\u010dku što komedijantsku, zbog neuspešne trke za ameri\u010dkog potpredsednika njene guvernerke Sare Pejlin, ali i zbog korupcijskog skandala koji se iz prestonice Dzunoa proširio sve do Vašingtona, a u koji je bio uvu\u010den njen senator Ted Stivens. <\/p>\n
S druge strane, Aljska je piscima i filmskim re\u017eiserima pru\u017eila mnogobrojne lepote za nezaboravne knjige, filmove i televizijske emisije. <\/p>\n
Aljasku su osnovali ribari, rudari, advokati, trgovci i zemljoradnici. Njeni današnji lideri pola godine slu\u017ee u dr\u017eavnoj administraciji, a drugu polovinu bacaju ribarske mre\u017ee ili u idu u lov. <\/p>\n
"Ljubav prema Aljasci nas spaja i \u010dini da budemo dobar tim," ka\u017ee \u010dlan Predstavni\u010dkog doma Aljaske, republikanac D\u017eon Kogil. <\/p>\n
Istori\u010dari kao najve\u0107u prednost pominju nepreglednu divljinu Aljaske, koja je mamac za fotografe, umetnike i lovce. Losovi \u010desto lutaju parkovima ili ulicama centra Enkorid\u017ea, dok orlovi lete iznad najve\u0107eg grada dr\u017eave. <\/p>\n
Oni podse\u0107aju i na Iditarod – dugu trku pasa sa saonicama, kao i na izuzetno ukusnu morsku hranu kojom Aljaska snabdeva ostale dr\u017eave SAD. Aljaska obezbe\u0111uje skoro 50 odsto ameri\u010dkih potreba za morskom hranom, uklju\u010duju\u0107i i pravi delikates kao što je losos iz reke Koper. <\/p>\n
Vik Fišer (84), jedan od autora ustava dr\u017eave, danas ka\u017ee da je najve\u0107a prednost Aljaske to što njeni stanovnici \u017eive u prirodnoj sredini. "To je deo Severne Amerike, koji je i dalje ostao velin\u010danstven i sjajan kao zvezda Severnja\u010da." <\/p>\n
Od prvog guvernera Igana, promenilo se štošta. Igan je, upravljaju\u0107i dr\u017eavom u povoju, radio sa mizernim bud\u017eetima. <\/p>\n
Današnja deveta guvernerka, i prva \u017eena na toj funkciji, ima na raspolaganju ogroman bu\u017eet, koji po\u010diva na velikim prihodima od nafte i drugih prirodnih bogatstava dr\u017eave na krajnjem severu. <\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pre pola veka, Majk Stepovi\u010d je, tek da bi bio siguran, virio preko ramena Dvajta Ajzenhauera dok je predsednik potpisivao proklamaciju kojom je Aljaska postala jedna od dr\u017eava SAD.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49713","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49713","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49713"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49713\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49713"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49713"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49713"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}