Depresija je dobra za nas i njeno le\u010denje moglo bi poremetiti naša klju\u010dna biološka usavršavanja. Stru\u010dnjaci tvrde da le\u010denje depresije spre\u010dava osobe da prihvate svoj o\u010daj i da se time motivišu da promene svoj \u017eivot na bolje.<\/p>\n
Tuga koju prebolimo mo\u017ee nas oja\u010dati, u\u010diniti fleksibilnijima i omogu\u0107iti nam da se bolje nosimo sa \u017eivotnim izazovima, sugerišu rezultati nau\u010dnog istra\u017eivanja. U društvu u kome se li\u010dna sre\u0107a postavlja u prvi plan, postoji malo tolerancije prema talasima o\u010daja koji prate gubitak posla, raskid veze ili smrt bliske osobe. <\/p>\n
Stru\u010dnjaci za psihi\u010dko zdravlje strahuju da rastu\u0107i trend uzimanja tableta protiv depresivnog raspolo\u017eenja spre\u010dava evoluciju ljudskih emocija. <\/p>\n
Ljudi pate od depresije hiljadama godina i najverovatnije su je "pre\u017eiveli" jer je ona u dugoro\u010dnom smislu dobra po našu vrstu, ocenili su nau\u010dnici. <\/p>\n
Istorijske li\u010dnosti koje su patile od depresije su, izme\u0111u ostalih, Vinston \u010cer\u010dil, Abraham Linkoln, Isak Njutn, Vinsent van Gog i Ludvig van Betoven. <\/p>\n
Procene su da \u0107e jedna od \u010detiri osobe patiti od depresije ili bipolarnog poreme\u0107aja u jednoj fazi svog \u017eivota, a da trenutno pet odsto \u010dove\u010danstva \u017eivi sa depresijom. <\/p>\n
<\/p>\n
"Kada otkrijete nešto tako duboko u sebi, pretpostavljate da je baš to nešto izabrano zbog svojih prednosti, ina\u010de nas ne bi okupiralo. Igramo se sa delom našeg biološkog usavršavanja", ocenio je psihijatar D\u017eerom Vejkfild sa Univerziteta Njujork. <\/p>\n
Studija sugeriše da bi tuga mogla da bude deo strategije samoodbrane, jer se pojavljuje me\u0111u primatima koji pokazuju znakove emocija. Vejkfild smatra da nam depresija poma\u017ee da u\u010dimo na svojim greškama. <\/p>\n
"Jedna od funkcija intenzivnih negativnih emocija je da one zaustavljaju naše normalno funkcionisanje, kako bi se neko vreme fokusirali na nešto drugo", isti\u010de Vejkfild. <\/p>\n
Tuga nas tako\u0111e mo\u017ee odvratiti od toga da budemo previše plemeniti i otvoreni u odnosu prema nekom ili prema stvarima koje vrednujemo. <\/p>\n
Tako\u0111e nas mo\u017ee spre\u010diti da napravimo grešku na prvom mestu, navodi se u studiji objavljenoj u \u010dasopisu "Nju Sajentist". <\/p>\n
<\/p>\n
"Da se nismo ose\u0107ali tu\u017eno zbog ne\u010deg što nismo uspeli da ostvarimo u prošlosti, ne bi stali na putu ka tom cilju i bili introspektivni i mo\u017eda ne bi pokušali da promenimo strategiju. Ose\u0107aju\u0107i se entuzijasti\u010dki i ushi\u0107eno, verovatno bi slepo krenuli ka tom cilju", istakao je Pol Kidvel, psihijatar sa Univerziteta Kardif. <\/p>\n
Poznato je i da je kreativnost povezana sa "crnim raspolo\u017eenjem". Nemali je broj velikih slikara, pisaca i muzi\u010dara koji su patili od depresije ili bipolarnog poreme\u0107aja. <\/p>\n
Psiholozi Modupe Akinola i Vendi Beri Mendes sa Univerziteta Harvard otkrili su da su ljudi koji pate od depresije bolji u kreativnom radu, naveo je "Dejli Ekspres". <\/p>\n
Previše sre\u0107e mo\u017ee biti loše i po karijeru. Psiholog Ed Dajner sa Univerziteta Ilinois utvrdio je da su ljudi, koji su se na "lestvici sre\u0107e" od deset postoje\u0107ih našli na osmom mestu, uspešniji u finansijama i obrazovanju, od onih koji su zauzeli deveto mesto. <\/p>\n
Ipak, ovi na devetoj poziciji imali su mnogo uspešnije emotivne veze. <\/p>\n
Dejli Ekspres\/Blic online<\/em> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Depresija je dobra za nas i njeno le\u010denje moglo bi poremetiti naša klju\u010dna biološka usavršavanja. Stru\u010dnjaci tvrde da le\u010denje depresije spre\u010dava osobe da prihvate svoj o\u010daj i da se time motivišu da promene svoj \u017eivot na bolje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49711","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49711","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49711"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49711\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49711"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49711"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49711"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}