Da li vam je poznat ovaj ose\u0107aj: morate istog trena nešto da stavite u usta, ina\u010de \u0107ete umreti od gladi?!<\/p>\n
Kod mnogih se nepodnošljiva potreba za slatkišima javlja odmah nakon jela, dok drugi preska\u010du doru\u010dak ili ru\u010dak da bi zatim osetili neizdr\u017eivu glad i ne samo nadoknadili ušte\u0111ene kalorije ve\u0107 i nabacili višak. Pri tom veoma lako mo\u017eete da izbegnete da se na\u0111ete u za\u010daranom krugu u koji vas teraju napadi gladi. <\/p>\n
Osnovno pravilo: jedite što je mogu\u0107e redovnije, tri obroka dnevno. Tako \u0107e energija biti ravnomerno raspore\u0111ena tokom celog dana i ne\u0107e mo\u0107i da vam se desi da vas spopadne vu\u010dja glad. <\/p>\n
Zamenite 11 namirnica koje izazivaju napade gladi onima koje smanjuju apetit kako biste uštedeli dodatnu koli\u010dinu kalorija i suvišni kilogrami \u0107e nestati kao rukom odneti. <\/p>\n
1. Umesto belog hleba – integralni krekeri <\/p>\n
Ovaj hrskavi hleb je bogat vlaknastim materijama. Re\u010d je o nesvarljivim ugljenim hidratima koji odr\u017eavaju nivo še\u0107era u krvi i spre\u010davaju napade gladi. Nasuprot tome, proizvodi od belog brašna sadr\u017ee veoma malo biljnih vlakana koja se brzo prera\u0111uju pa se samim tim i brzo budi apetit. <\/p>\n
2.Umesto pomorand\u017ee – grejpfrut <\/p>\n
Grejpfrut je idealan za doru\u010dak ili u\u017einu. Bogat je gorkim materijama koje smanjuju nivo insulina u krvi, \u010dime se brzo stvara ose\u0107aj sitosti i spre\u010davaju napadi gladi. Pomorand\u017ee ne sadr\u017ee gorke materije. <\/p>\n
3.Umesto putera – švapski sir <\/p>\n
Umesto puterom, nama\u017eite par\u010de hleba švapskim sirom. Tako ne samo da \u0107ete uneti manje masti ve\u0107 \u0107ete biti i du\u017ee siti. Razlog? Zbog visokog sadr\u017eaja belan\u010devina švapski sir se sporo vari. <\/p>\n
4.Umesto gro\u017e\u0111a – šargarepa <\/p>\n
Gro\u017e\u0111e je veoma bogato še\u0107erom. Nivo še\u0107era u krvi naglo raste i isto tako naglo pada. Mozak prima poruku: Potrebno mi je još! Šargarepa sadr\u017ei malo še\u0107era, ali je zato bogata pektinom. To je vlaknasta materija koja bubri u \u017eelucu i teško se vari. <\/p>\n
5.Umesto testenina – krompir <\/p>\n
Krompir sadr\u017ei manje kalorija od testenina, a znatno više vlaknastih materija i belan\u010devina. Zato se sporije vari, spre\u010davaju\u0107i napade gladi. S druge strane, testenine su bogate brzo svarljivim ugljenim hidratima, pa se stomak brzo prazni. <\/p>\n
6.Umesto rakije – kafa <\/p>\n
Posle teške hrane bolje popijte kafu nego alkohol. Za razliku od kafe, koja smanjuje apetit, pi\u0107a sa visokim procentom alkohola (npr. rakija) imaju suprotno dejstvo. Osim toga, kofein iz kafe reguliše metabolizam i sagorevanje masti, dok alkohol usporava i blokira varenje masti. <\/p>\n
7.Umesto slatkiša – suvo vo\u0107e <\/p>\n
Sušeno vo\u0107e je slatko, ali se zbog velike koli\u010dine vlaknastih materija sporije vari od slatkiša. Vo\u0107ni še\u0107er ne dopeva u krv odjednom ve\u0107 postepeno, zbog \u010dega ose\u0107aj sitosti du\u017ee traje. Nasuprot tome, slatkiši zasi\u0107uju samo nakratko, pa se brzo javlja glad. <\/p>\n
8.Umesto keksa – miris vanile <\/p>\n
Jaku \u017eelju za slatkišima ubla\u017ei\u0107ete mirisom vanile. Upalite mirišljavu sve\u0107u ili stavite otvorenu kesicu vanilinog še\u0107era na pe\u0107. Aroma vanile \u0107e zaustaviti napad gladi. Keks uzrokuje nagli rast še\u0107era u krvi, a posledica je napad gladi. <\/p>\n
9.Umesto kornfleksa – zobene pahuljice <\/p>\n
Kornfleks ima visok glikemijski indeks, što zna\u010di da nivo še\u0107era u krvi zbog brzog varenja naglo ska\u010de i isto tako naglo pada. Napadi gladi su unapred programirani. Zobene pahuljice su bogate vlaknima pa je glikemijski indeks nizak. Organizam se polako i neprekidno snabdeva energijom. <\/p>\n
10.Umesto zasla\u0111iva\u010da – še\u0107er <\/p>\n
Zasla\u0111iva\u010d, doduše, štedi kalorije, ali neizbe\u017eno vodi ka napadima gladi. Sladak ukus šalje mozgu signal „sti\u017ee energija", ali kada uzimamo zasla\u0111iva\u010d, do mozga ne sti\u017ee nikakav signal i mi ose\u0107amo glad i jedemo više. Bolje je staviti manje še\u0107era nego izazvati ovakav efekat. <\/p>\n
11.Umesto limunade – voda <\/p>\n
Voda je najbolja za gašenje \u017ee\u0111i. Ona nema kalorija, niti še\u0107era i ne podsti\u010de apetit. Jedna \u010daša limunade sadr\u017ei i do sedam kockica še\u0107era, pa nivo še\u0107era u krvi naglo raste. Lu\u010di se velika koli\u010dina insulina, a da bi se še\u0107er ponovo razgradio, še\u0107er u krvi naglo pada i javlja se glad. <\/p>\n
Šta podsti\u010de napade gladi <\/strong><\/p>\n – Konzumiranje hrane usput i na brzinu. Signal o sitosti \u010desto prolazi nezapa\u017eeno i organizam tra\u017ei dodatne koli\u010dine hrane. <\/p>\n – Grickalice i slatkiši izme\u0111u obroka. Nivo še\u0107era i insulina u krvi se remeti i budi se apetit. <\/p>\n – Gladovanje. U jednom trenutku \u0107e nivo še\u0107era u krvi biti toliko nizak da \u0107ete navaliti na \u010dokoladu kako biste podigli nivo še\u0107era u krvi. <\/p>\n Šta zaustavlja napade gladi <\/strong><\/p>\n – Jedite na miru. Tek posle 20 minuta javlja se ose\u0107aj sitosti. Izme\u0111u obroka pojedite jabuku, jer vlaknasta materija pektin nabubri u stomaku i zasi\u0107uje. <\/p>\n – Redovni obroci omogu\u0107avaju redovan priliv energije. <\/p>\n – Što više te\u010dnosti. Te\u010dnost ispunjava \u017eeludac i reguliše metabolizam. <\/p>\n – Bez zabrana. Ko sebi uskra\u0107uje slatkiše, kad-tad \u0107e izgubiti kontrolu i navaliti na njih. Bolje je da povremeno sebi dozvolite manju koli\u010dinu slatkiša.<\/p>\n CDC\/MA<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li vam je poznat ovaj ose\u0107aj: morate istog trena nešto da stavite u usta, ina\u010de \u0107ete umreti od gladi?!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49695","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49695","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49695"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49695\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49695"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49695"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49695"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}