Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvr\u0111ena, ali se smatra da su Vavilonci to \u010dinili još pre 4.000 godina. <\/p>\n
Simboli\u010dno, Nova godina predstavlja obnavljanje \u017eivota, a obi\u010daji vezani za taj dan vuku korene iz daleke prošlosti. Slavljenje odlaska stare i dolaska nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni obrazac u skoro svim delovima sveta.<\/p>\n
Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvr\u0111ena, ali se smatra da su Vavilonci to \u010dinili još pre 4.000 godina. Rimljani su tako\u0111e slavili Novu godinu, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom sve dok rimski Senat 153. godine pre nove ere nije "ustoli\u010dio" 1. januar za po\u010detak Nove godine.<\/p>\n
Nemci su, prema jednom od niza tuma\u010denja, prvi u 16. veku uveli obi\u010daj ki\u0107enja jelke. Legenda ka\u017ee da je ki\u0107enje zapo\u010deo utemeljitelj protestantizma Martin Luter.<\/p>\n
Luter je šetaju\u0107i kroz šumu bio zadivljen hiljadama zvezda koje su svetlucale kroz granje jela. Toliko je bio o\u010daran prizorom da je odsekao malo drvo i odneo ga ku\u0107i svojoj porodici. Da bi o\u017eiveo istu lepotu koju je video u šumi, zaka\u010dio je i male sve\u0107e na gran\u010dice.<\/p>\n
U Evropi i Americi ki\u0107enje jelke postaje popularno u 18. veku.<\/p>\n
I danas se širom sveta, uz puno buke i pompe, šampanjac, razmenu poklona i vatromet, slavi nastupaju\u0107a godina. Neki novogodišnji simboli opstali kroz sve civilizacijske mene.<\/p>\n
Jedan od najatraktivnijih simbola je novogodišnja parada, uobi\u010dajena kod mnogih naroda. Stvaranje zaglušuju\u0107e buke koje poti\u010de iz rituala teranja zlih demona, tako\u0111e se zadr\u017ealo u mnogim krajevima sveta – ali danas kao lupanje u lonce i tiganje, kucanje \u010dašama, zvonom zvona, bubnjevima, sirenama, muzikom.<\/p>\n
Iako mnogi misle da su novogodišnja zaricanja novijeg datuma, tradiciju su zapo\u010deli još Vavilonci, a njihova je odluka nalagala vra\u0107anje posu\u0111enog oru\u0111a za rad. Moderna zaricanja naj\u010deš\u0107e se odnose na prestanak pušenja, dr\u017eanje dijete, zdrav na\u010din \u017eivota, štednju, više u\u010denja, vernost…<\/p>\n
Nova godina je tradicionalno i vreme okupljanja – porodi\u010dnog, sa prijateljima, na organizovanim proslavama i to u sve\u010danim odelima, s posebnom brigom o izgledu, ukrašavanjem enterijera i eksterijera.<\/p>\n
Svaka zemlja ima i poneku specifi\u010dnost.<\/p>\n
U Gr\u010dkoj se proslava poklapa s proslavom svetog Vasilija, jednog od osniva\u010da Gr\u010dke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta svetog Vasilija, u koju se utisne srebrni ili zlatni nov\u010di\u0107.<\/p>\n
Ko nov\u010di\u0107 prona\u0111e, bi\u0107e posebno sre\u0107an u Novoj godini.<\/p>\n
Danci u novogodišnju no\u0107 ulaze sa mnogo razbijenih tanjira ispred ku\u0107nog praga. Stari tanjiri \u010duvaju se cele godine i u pono\u0107 se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo – prijatelje.<\/p>\n
Japanci \u010ditavog decembra odr\u017eavaju zabave pod nazivom Bonenkai, kojima je cilj da se ostave loše stvari za sobom i pripremi se za novi po\u010detak. Zvona budisti\u010dkih hramova zvone 108 puta kako bi oterala 108 ljudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju teraju\u0107i smehom zle duhove.<\/p>\n
Kubanska tradicija nala\u017ee da se u pono\u0107 pojede 12 grejpova, koji simbolizuju mesece godine, a poštovanje tog obi\u010daja treba da donese sre\u0107u.<\/p>\n
Austrijanci na Novu godinu, kao desert uz sve\u010dani ru\u010dak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s \u010detiri lista. Stari sicilijanski obicaj ka\u017ee da \u0107e sre\u0107a do\u0107i onima koji na Novu godinu jedu lazanje. Kad zakuca pono\u0107, Španci moraju da pojedu 12 zrna gro\u017e\u0111a – po jedno za svaki mesec.<\/p>\n
Norve\u017eani se \u010daste pudingom od pirin\u010da u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja prona\u0111e badem prati\u0107e sre\u0107a. U Brazilu je obi\u010daj da se u novogodišnjoj no\u0107i nosi bela ode\u0107a za sre\u0107u i mir u godini koja sledi. Holan\u0111ani se za do\u010dek pripremaju peku\u0107i krofne jer veruju da to donosi sre\u0107u.<\/p>\n
Cela Latinska Amerika uo\u010di Nove godine tra\u017ei ga\u0107ice odre\u0111ene boje, u zavisnosti od zemlje do zemlje – crvene, roze ili \u017eute. U nekim zemljama obi\u010daji nala\u017eu da se veš obu\u010de naopa\u010dke.<\/p>\n
Italijani najbu\u010dnije proslavljaju Novu godinu jer što ve\u0107a buka, zlo \u0107e br\u017ee pobe\u0107i. Iz ku\u0107e bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do ode\u0107e, i to kroz prozor.<\/p>\n
U gotovo svim narodima pono\u0107 se do\u010dekuje upu\u0107ivanjem najlepših \u017eelja i poljupcem koji nije samo deljenje trenutka euforije, ve\u0107 i zavet bliskosti u dolaze\u0107ih 12 meseci.<\/p>\n
Beta<\/em> <\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvr\u0111ena, ali se smatra da su Vavilonci to \u010dinili još pre 4.000 godina. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49688","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49688","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49688"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49688\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49688"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49688"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49688"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}