Prvo dete ro\u0111eno u Beloj ku\u0107i bio je unuk ameri\u010dkog predsednika Tomasa D\u017eefersona. Drugo dete bilo je predsednikovo vlasništvo – afroameri\u010dka beba dvoje D\u017eefersonovih robova.<\/p>\n
Robovi su dali zna\u010dajni doprinos u izgradnji samog zdanja Bele ku\u0107e, a potom su decenijama slu\u017eili ameri\u010dke predsednike i njihove porodice kao batleri, kuvari, sluge.<\/p>\n
Dve stotine godina kasnije, izbor Baraka Obame za 44. predsednika, prvog crnca na \u010delu Amerike, ponovo je doveo u \u017ei\u017eu komplikovanu istoriju Afroamerikanaca, kao i Belu ku\u0107u, koju su \u010desto zvali domom.<\/p>\n
Tokom i nakon ropstva, crni radnici su obavljali mnoge poslove u Beloj ku\u0107i. Ulazak Obame u nju 20. januara bi\u0107e trenutak o kome su mnogi od njih mogli samo da sanjaju.<\/p>\n
"Veoma sam ponosan što \u0107emo imati afroameri\u010dkog predsednika i mislim da \u0107e uslu\u017enom osoblju biti pravo zadovoljstvo da radi za Baraka Obamu", uzbu\u0111eno pri\u010da 89-godišnji Vilijam Boven Mla\u0111i, bivši batler u Beloj ku\u0107i.<\/p>\n
Bilo je, me\u0111utim, drugo vreme kada je Boven po\u010dinjao da radi u Beloj ku\u0107i. Pokret za zaštitu ljudskih prava bio je još u povoju, segregacija je bila potpuno zakonita, a samo retki Afroamerikanci su se probili u više vladine krugove, kao Meri Mekliod Betjun, koju je Frenklin Ruzvelt 1936. postavio u Sekretarijat za omladinu.<\/p>\n
Boven se prisetio tog vremena, sede\u0107i u svom merilendskom domu, okru\u017een novinama koje su slavile Obaminu pobedu. "Nisam mogao ni da sanjam da \u0107e se ovo desiti, ne za moga \u017eivota".<\/p>\n
Njegov otac, Vilijem Boven, zaposlio se posle Prvog svetskog rata u Beloj ku\u0107i tako\u0111e kao batler.<\/p>\n
Ubrzo je tamo doveo i svog sina. U\u010dio ga je poslu, uklju\u010duju\u0107i i "kod \u0107utanja", na šta se zavetuju i današnji zaposleni u predsedni\u010dkoj rezidenciji.<\/p>\n
Mla\u0111i Boven se\u0107a se o\u010devih re\u010di: "Ne pri\u010daj s ljudima dok radiš. Nemoj nepotrebno da uznemiravaš goste, sem ako ti se ne obrate i nikada nemoj prvi da im se obra\u0107aš."<\/p>\n
Boven ni sada ne \u017eeli da otkrije o \u010demu je razgovarao sa predsednicima, od Dvajta Ajzenhauera do D\u017eord\u017ea Buša.<\/p>\n
Ipak, priznaje da mu je bilo teško da se dr\u017ei pravila \u0107utanja kada bi na ve\u010dere dolazili slavni, kao što je Djuk Elington ili Perl Bejli.<\/p>\n
Me\u0111utim, vek pre Bovena, robovi su uglavnom obavljali sve teške poslove oko i na Beloj ku\u0107i.<\/p>\n
Tek kasnije im je predsednik D\u017eord\u017e Vašington omogu\u0107io da rade kao unutrašnje osoblje.<\/p>\n
On je tako\u0111e zapo\u010deo tradiciju osloba\u0111anja muškaraca i \u017eena koji su radili za predsednika u njegovoj rezidenciji.<\/p>\n
Kako su godine prolazile, i Afroamerikanci su imali sve zna\u010dajniju ulogu u Beloj ku\u0107i, sve \u010deš\u0107e su zauzimali funkcije na višem nivou od obi\u010dnih slugu.<\/p>\n
Frederik Morou je bio prvi Afroamerikanac koga je Ajzenhauer 1955. zvani\u010dno postavio za svog pomo\u0107nika.<\/p>\n
D\u017eon Kenedi je 1960. imenovao drugog crnca, Edrujua Ha\u010dera za pomo\u0107nika sekretara za medije.<\/p>\n
No, s druge strane, uprkos svom izuzetnom doprinosu, crnci su se suo\u010davali sa rasizmom i unutar zidova Bele ku\u0107e.<\/p>\n
Alonzo Filds, koji je u ameri\u010dkoj predsedni\u010dkoj palati radio 31 godinu, rekao je da su svojevremeno postojale odvojene trpezarije za bele i crne radnike.<\/p>\n
"Dovoljno sam dobar da nosim predsedniku hranu i radim sve ostalo, ali nisam dovoljno dobar da jedem sa ostalim (belim) osobljem", izjavio je svojevremeno Filds, koji je preminuo 1994.<\/p>\n
I \u017eivotna pri\u010da bivšeg batlera Jud\u017eina Alena (89), podse\u0107a na holivudske scenarije. On je od 1952. do 1986. radio u Beloj ku\u0107i i bio svedok zna\u010dajnih doga\u0111aja savremene ameri\u010dke istorije, od borbe za gra\u0111anska prava do ubistava D\u017eona Kenedija i Martina Lutera Kinga.<\/p>\n
Bio je batler \u010dak osmorici ameri\u010dkih predsednika, od Harija Trumana do Ronalda Regana. Autorska prava na njegovu \u017eivotnu pri\u010du otkupio je studio Kolumbija.<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prvo dete ro\u0111eno u Beloj ku\u0107i bio je unuk ameri\u010dkog predsednika Tomasa D\u017eefersona. Drugo dete bilo je predsednikovo vlasništvo – afroameri\u010dka beba dvoje D\u017eefersonovih robova.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49686","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49686","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49686"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49686\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49686"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49686"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49686"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}