Njema\u010dki geneti\u010dari nude nadu za milione ljudi<\/p>\n
Zvu\u010di kao veliko obe\u0107anje: genetski izmenjene vrste pirin\u010da trebalo bi da obezbede Tre\u0107em svetu vitamin A, koji poma\u017ee rast kostiju, poboljšava vid, odr\u017eava zdravom ko\u017eu i sluzoko\u017eu, i time telo \u010dini otpornijim na infekcije. Više stotina miliona ljudi u celom svetu pati od nedostatka vitamina A, mnogi od njih oslepe, a oko dva miliona ih zbog ovog nedostatka svake godine i umire. <\/p>\n
Mada izgleda kao nesumnjiva blagodat, ovaj projekt izaziva i velike proteste ekologa, koji smatraju da bi njime bila probijena brana prema genetski modifikovanoj hrani i ugro\u017eena jedna od najva\u017enijih osnovnih namirnica na planeti. <\/p>\n
Dvojici nema\u010dkih istra\u017eiva\u010da pošlo je za rukom da, uz podršku univerziteta u Cirihu i Frajburgu, razviju pirina\u010d koji sadr\u017ei betakarotin, prethodni stupanj u formiranju za \u017eivot neophodnog vitamina A; betakarotin se stoga naziva i provitaminom A. <\/p>\n
Ovo je postignuto tako što je pirin\u010du ugra\u0111en gen kukuruza. Kukuruz proizvodi betakarotin, pa su zbog toga njegova zrna \u017eute boje, a \u017eut \u0107e biti i ovako dobijeni pirina\u010d, koji se zbog toga naziva zlatnim. Proizvodnjom „zlatnog pirin\u010da" proizvodnja prehrambenih namirnica nalazi se, naime, na prekretnici: po prvi put genetska modifikacija jedne korisne biljke treba da ide u korist ne proizvo\u0111a\u010du, ve\u0107 potroša\u010dima. To je napredak koji obe\u0107ava pravu revoluciju. <\/p>\n
U istra\u017eiva\u010dkim laboratorijama u celom svetu odavno se radi na tome da se pirin\u010du usade i drugi geni, koji bi mu omogu\u0107ili da apsorbuje gvo\u017e\u0111e, ili pak cink, što bi ga u\u010dinilo otpornim na insekte i biljne bolesti. Parminder Virk, koji vodi staklenu baštu i rasadnik u Los Banjosu kod Manile, treba da obezbedi da ova revolucija i za\u017eivi. <\/p>\n
Njegov posao je da genetski modifikovan pirina\u010d koji je isporu\u010dio švajcarski poljoprivredni koncern „Ingenta" ukrsti sa autohtonim doma\u0107im sortama, kako bi stvorio vrste još otpornije na sušu i na vlagu, na bolesti i šteto\u010dine. <\/p>\n
Na taj na\u010din bi revoluciju trebalo da prenese u Tre\u0107i svet, u kome ljudi pate od nedostatka vitamina A, jer pirina\u010d koji im je \u010desto jedina hrana sadr\u017ei, doduše, sve mogu\u0107e hranljive sastojke, ali na\u017ealost ne i ovaj vitamin. Za svoje kolege istra\u017eiva\u010de, Virk je pionir na jednom korisnom poslu, ali za protivnike, on je samo korisna budala i produ\u017eena ruka industrije genske tehnologije. <\/p>\n
Lider hanoverskog ogranka „Grinpisa", Jan van Aken postavlja, recimo, pitanje ne bi li se genetski modifikovani pirina\u010d, ukoliko bi zaista po\u010deo da se gaji na otvorenom, oprašivanjem u tolikoj meri pomešao sa ve\u0107 postoje\u0107im sortama da na kraju na planeti više ne bi ni bilo pirin\u010da koji u sebi ne nosi gen kukuruza. <\/p>\n
Postavlja se, sem toga, i pitanje ne bi li genetski modifikovani pirina\u010d na velikim obradivim površinama zakazao, na primer, u slu\u010daju neuobi\u010dajenih vru\u0107ina? Sve ovo zajedno svodi se na opasnost da „pirina\u010d kao osnovna namirnica nestane s lica zemlje". <\/p>\n
Zbog forsiranja ovakvih sumnji i višegodišnjeg odlaganja masovnog gajenja „zlatnog pirin\u010da", njegov pronalaza\u010d, Ingo Portikus iz Magdena u blizini Bazela, ozbiljno razmišlja o tome da tu\u017ei „Grinpis", koji smatra direktno odgovornim za smrt miliona dece u svetu koja svake godine umiru zbog nedostatka vitamina A. <\/p>\n
I dok se u Evropi vodi polemika o tome da li postoji „dobra" i „loša" genska tehnologija, istra\u017eiva\u010d Paraminder Virk sa Filipina ka\u017ee: „Ljudi u Evropi imaju dovoljno da jedu. Zlatni pirina\u010d vam nije potreban. Zašto biste o njemu uopšte razmišljali? Vi u Evropi zapravo uopšte nemate pojma šta je drugim ljudima zaista potrebno." <\/p>\n
CDC\/DM (Špigl)<\/em> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Njema\u010dki geneti\u010dari nude nadu za milione ljudi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49676","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49676","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49676"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49676\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49676"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49676"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49676"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}