Rezultati studije grupe stru\u010dnjaka ukazuju na \u010dinjenicu da slonovi pridaju veliki zna\u010daj uginulim \u010dlanovima svog krda. <\/p>\n
Slonovi su ve\u0107 odavno ušli u brojne narodne izreke, pa se ka\u017ee da neko ima "slonovsko pam\u0107enje", da je nespretan poput "slona u staklarskoj radnji" i sli\u010dno, ali najnovije istra\u017eivanje pokazuje da slonovi imaju još jednu gotovo neverovatnu osobinu – nisu nimalo tromi kada su u pitanju njihova inteligencija ili ose\u0107anja. <\/p>\n
Rezultati studije grupe stru\u010dnjaka, objavljeni u Biološkim sveskama, specijalizovanom \u010dasopisu britanskog Kraljevskog udru\u017eenja, ukazuju na \u010dinjenicu da slonovi pridaju veliki zna\u010daj uginulim \u010dlanovima svog krda. <\/p>\n
To istra\u017eivanje je rezultat afri\u010dko-britanske saradnje u kojoj su u\u010destvovali Sintija Mos iz kenijske Amboselijeve zadu\u017ebine za slonove i Karen MekKomb i Lusi Bejker sa engleskog univerziteta Saseks. <\/p>\n
Mos je rekao da je tim istra\u017eiva\u010da dugi niz godina bio svedok brojnih slu\u010dejava kada su slonovi dolazili do kostiju ili leševa drugih slonova, pri \u010demu su postajali veoma tihi. <\/p>\n
"Ako je re\u010d o celoj grupi slonova, svi oni odjednom utihnu, odnosi me\u0111u njima su veoma napeti, a potom se polako pribli\u017eavaju leševima ili kostima i vrlo ne\u017eno ih dodiruju", svedo\u010di Mos. <\/p>\n
Ukoliko se radi o o\u010duvanom telu uginule \u017eivotinje, slonovi se obi\u010dno koncentrišu na glavu, ta\u010dnije donju vilicu, a posebno na kljove koje lagano udaraju. <\/p>\n
Kada nai\u0111u samo na ostatke kostiju, u najve\u0107em broju slu\u010dajeva krenu da ih prevr\u0107u, potom uzmu jednu kost, nose je i uz nju provode izvesno vreme. Mos ka\u017ee da je tim imao priliku da vidi i slonove koji u suretu sa još sve\u017eim lešom pokušavaju da ga zakopaju tako što iz šume donose palmino liš\u0107e i blato da bi ga njima prekrili. <\/p>\n
On smatra da su slonovi izuzetno socijalne \u017eivotinje i da su vrlo inteligentni, a njihovo pam\u0107enje je fantasti\u010dno, što ne \u010dudi ako se ima u vidu da je mozak slona ogroman zbog \u010dega se pretpostavlja da slonovi mogu da zapamte izuzetno veliku koli\u010dinu informacija. <\/p>\n
Mos isti\u010de da bi se uz izvesnu dozu rezerve moglo re\u0107i da slonovi poznaju pojam smrti i tim povodom se prise\u0107a i upe\u010datljivog doga\u0111aja iz svog višegodišnjeg prou\u010davanja ponašanja slonova. <\/p>\n
Ekipa je jednu porodicu slonova pratila \u010dak 14 godina. Jedan od \u010dlanova je uginuo, a ostali su kasnije otišli iz tog podru\u010dja u drugo, udaljeno oko 20 kilometara, ali su se posle oko nedelju dana vratili. <\/p>\n
Mosova ukazuje da je zapanjuju\u0107a \u010dinjenica što oni pritom uopšte nisu morali da tra\u017ee put do kostiju uginule \u017eenke, odnosno da nimalo nisu lutali i išli su pravo do mesta na kojem su se one nalazile. Kada su došli do tih kostiju po\u010deli su da ih dodiruju i lagano prevr\u0107u, a potom su izvesno vreme stajali iznad hrpe kostiju. <\/p>\n
"Nisam mogla da se otmem utisku da su ta\u010dno znali o kome je re\u010d, odnosno da je gubitak tog \u010dlana porodice za ostale \u010dlanove predstavljao veliki gubitak", kazala je Mosova. <\/p>\n
Tanjug <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rezultati studije grupe stru\u010dnjaka ukazuju na \u010dinjenicu da slonovi pridaju veliki zna\u010daj uginulim \u010dlanovima svog krda. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49670","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49670","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49670"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49670\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49670"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49670"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49670"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}