Ko na internetu svakodnevno provede \u010detiri sata, što je 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost, tvrde stru\u010dnjaci.<\/p>\n
U za\u010detku ekspanzije interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, kakvi su ranije bili radio, televizija i novine, 1995. godine prvi put se javlja oblik zavisnosti nazvan Internet Addiction Disorder (IAD), koji se kod nas prevodi kao "Zavisnost od Interneta".<\/p>\n
Problem sa zavisnoš\u0107u od interneta je, izme\u0111u ostalog, taj što za nju ljudi obi\u010dno \u010duju kada su duboko ogrezli u zavisnost, a \u010desto ni tada i zato neiskusne korisnike interneta treba upozoriti na potencijalnu opasnost koja im preti.<\/p>\n
Najbolje rešenje bi bilo da to u\u010dini provajder prilikom otvaranja naloga, ali s obzirom da provajder \u017eivi od svojih korisnika, odnosno vremena koje oni provedu na internetu, nije realno o\u010dekivati da \u0107e on preduzeti neke zna\u010dajne korake u tom smeru.<\/p>\n
Razvoj zavisnosti od interneta u Srbiji mo\u017ee se definisati kao posledica svetske i lokalne elektronske revolucije.<\/p>\n
Prvi oblici elektronske zavisnosti javljaju se još 50-tih godina, kada su naši roditelji svakodnevno jurili u igraonice da bi odigrali koju partiju flipera.<\/p>\n
Osamdesetih je krenula era video igara koja je na našim prostorima trajala do polovine 90-tih, kada je po\u010deo masovni prelazak na ra\u010dunare i konzole.<\/p>\n
Korak dalje je vreme videa, kada se jurilo u video klubove po najnovije filmove i pred TV-om provodili sati i sati, slede\u0107e mesto su zauzeli kockarski "poker" aparati, a potom je na velika vrata ušlo njegovo veli\u010danstvo PC.<\/p>\n
Prema jednoj nau\u010dnoj definiciji, zavisnost od interneta je klini\u010dki poreme\u0107aj sa sna\u017enim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodi\u010dno, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje li\u010dnosti.<\/p>\n
Realno gledano, svako ko na internetu svakodnevno provede \u010detiri sata, što je 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost.<\/p>\n
Simptomi koji ukazuju da je osoba postala zavisna od Interneta su brojni, ali se uglavnom grade i nadovezuju na osnovne simptome me\u0111u kojima je pove\u0107anje praga tolerancije koje podrazumeva da je vremenom potrebno provoditi sve više i više vremena na internetu da bi se zadovoljile potrebe za \u010dije je podmirivanje ranije bilo potrebno znatno manje vremena.<\/p>\n
Doktor Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko stru\u010dnih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na psihološko-nau\u010dnoj osnovi, predla\u017ee na\u010din na koji zavisnik mo\u017ee da pomogne sam sebi.<\/p>\n
Ona smatra da zavisnik pre svega mora sam da prepozna prekomerno koriš\u0107enje interneta i prizna samom sebi da ima problem, pri \u010demu je va\u017eno da li je ranije imao neki oblik uslovljenosti, odnosno neki mentalni poreme\u0107aj.<\/p>\n
Kada zavisnik spozna svoju zavisnost, Jangova preporu\u010duje postepeno smanjivanje upotrebe interneta dok se ne do\u0111e do prihvatljive koli\u010dine vremena provedenog na njemu sve dok se ne do\u0111e do razumne granice koja ne uslovljava korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.<\/p>\n
U zapadnim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, pri\u010daju o svojim vizijama interneta, zajedno savladavaju apstinentske krize i udru\u017eeni dolaze do manje ili više uspešnog grupnog izle\u010denja.<\/p>\n
Me\u0111utim, prilike kod nas i na zapadu su bitno druga\u010dije, prvenstveno zbog znatnih razlika u mentalitetu i zato u našoj sredini takav oblik le\u010denja ne bi imao primetnog efekta, jer su Srbi narod specifi\u010dnog mentaliteta i uglavnom ne tra\u017ee pomo\u0107 ni kada im je neophodna.<\/p>\n
Ipak, ka\u017eu stru\u010dnjaci, zavisnici od interneta su u opasnosti da razviju veliki broj mentalnih poreme\u0107aja kao što je depresija.<\/p>\n
Ljudi koji ne mogu da zamisle dan bez online igara, dopisivanja, pornografije i sli\u010dno, boluju od klini\u010dkog poreme\u0107aja, smatra psihijatar D\u017eerald Blok (Jerald Block).<\/p>\n
Prema njegovom mišljenju, ljudi su postali zavisnici od interneta zato što jedino pomo\u0107u njega mogu da iskuse neke emocije koje nemaju u stvarnom \u017eivotu, iako takav stil \u017eivota oduzima mnogo vremena i \u010desto dovodi do kompulsivno-opsesivnih neuroza.<\/p>\n
Blok naglašava da je zavisnost od interneta ve\u0107 prepoznata kao bolest ali da, na\u017ealost, još uvek ne postoji specijalisti\u010dko le\u010denje koje bi se bavilo samo tom vrstom poreme\u0107aja.<\/p>\n
"Zavisnost od interneta se ne mo\u017ee le\u010diti uobi\u010dajenim metodama koje se primenjuju na druge vrste zavisnosti, jer internet zavisnike pokre\u0107u druga\u010diji mehanizmi kojima tek treba stati na put" ka\u017ee Blok.<\/p>\n
U anglosaksonskim zemljama se o problemu "zavisnosti" po\u010delo da govori pre oko pet godina, kada su istra\u017eivanja ukazala da se naj\u010deš\u0107e javlja kod sredove\u010dnih doma\u0107ica.<\/p>\n
Britanski nau\u010dnici pak tvrde da zavisnost od interneta nema sli\u010dnosti sa poreme\u0107ajima koji se javljaju kada su u pitanju narkomanija ili alkoholizam i dodaju da kod odvikavanja od interneta ne postoji apstinencijska kriza, ve\u0107 samo odre\u0111ena nelagoda ako se ne mo\u017ee ponoviti uobi\u010dajeno ponašanje prilikom njegovog koriš\u0107enja.<\/p>\n
U izvesnoj meri zavisnost od interneta, kako ka\u017eu oni, li\u010di na zavisnost od seksa ili patološkog kockanja, a naj\u010deš\u0107e posledice prevelikog koriš\u0107enja interneta su glavobolja ili uznemirenost zbog izlo\u017eenosti zra\u010denju monitora (elektro smog).<\/p>\n
Nije poznato da su u Srbiji sprovo\u0111ena istra\u017eivanja o zavisnosti od interneta, ali zato postoje lokacije na internetu na kojima se u manjoj meri pominje ovaj oblik zavisnosti, iako je to nedovoljno u odnosu na njen realan uticaj na psihološko stanje pojedinca zavisnika.<\/p>\n
Prekomerno koriš\u0107enje interneta mo\u017ee dovesti do otu\u0111enja i izbegavanja suo\u010davanja sa realnoš\u0107u, zbog \u010dega stru\u010dnjaci preporu\u010duju da se na\u0111e vreme za odmor i od takozvane virtualne stvarnosti. <\/p>\n
Aleksandra Milovanovi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ko na internetu svakodnevno provede \u010detiri sata, što je 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost, tvrde stru\u010dnjaci.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49661","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49661","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49661"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49661\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49661"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49661"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49661"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}