Najnovija dijaganoza ameri\u010dkih nutricionista i ginekologa je kratka i jasna: puna\u010dke i ma koliko bile fizi\u010dki aktivne \u017eene ipak \u0107e kra\u0107e \u017eiveti od vršnjakinja koje su bodre duhom i skladnog fizi\u010dkog izgleda zbog pravilne ishrane<\/p>\n
Biti fit ali puna\u010dak nije dovoljno za dug i zdrav \u017eivot \u017eene, višak kilograma sam po sebi sasvim sigurno joj "krade" neku godinu \u017eivota \u010dak i ako naporno i uporno ve\u017eba i pose\u0107uje fitnes klubove – tvrdi dr. Frenk Hu sa Medicinskog fakulteta U Harvardu.<\/p>\n
"Doskora je vladalo uvre\u017eeno mišljenje da \u017eena, ako je izuzetno fizi\u010dki aktivna, ne treba da brine o telesnoj te\u017eini, o na\u010dinu ishrane a ponajmanje o dijeti. To je potpuno pogrešno i obmanjuju\u0107e gledište" – ka\u017ee dr. Hu.<\/p>\n
Rezultati istra\u017eivanja na 116.500 \u017eena, upravo objavljeni u Medicinskom \u017eurnalu Nove Engleska, bili su zasnovani na upitniku koji su u svakodnevnoj praksi koristile babice i medicinske sestre od 1976. godine kao i na podacima iz istorija bolesti pa i smrtovnica.<\/p>\n
\u017dene koje su bile fizi\u010dki aktivne ali gojazne sva puta \u010deš\u0107e su izlo\u017eene riziku da umru pre \u017eena koje su fizi\u010dki aktivne ali i mršave. Dame koje su se slabo kretale ali su bile vitke tako\u0111e \u0107e ranije umreti ali \u0107e \u017eene koje su se slabo kretale a pritom bile debele dva puta \u010deš\u0107e umirati od drugih koleginica.<\/p>\n
"Fizi\u010dka aktivnost ne smanjuje mortalitet zbog debljine. Ali i biti vitak tako\u0111e ne predstavlja protivte\u017eu riziku nekretanja" – naglasio je dr. Hu.<\/p>\n
Profesori Dejvid R. D\u017eejkobs i Mark A. Pereira sa Univerziteta Minesota primetili su da je istra\u017eivanje zasnovano na izveštajima babica i medicinskih sestara i nije obuhvatilo lake do umerene fizi\u010dke ve\u017ebe i aktivnosti.<\/p>\n
Sa svoje strane, dr. Timoti \u010cer\u010d sa Instituta Kuper, koji se dugo bavi istra\u017eivanjima uticaja ve\u017ebi na zdravlje \u017eene, pozdravio je nalaze. "Ako ste vitki a pritom lenji i slabo pokretni ne zvaravajte sami sebe. Još uvek spadate u visoko rizi\u010dnu grupu, morate postati fizi\u010dki mnogo aktivniji" – njegov je savet.<\/p>\n
Jedno ranije istra\u017eivanje koje se bavilo efektima liposukcije, hirurškog uklanjanja naslaga sala i drugih operativnih zahvata kod pregojaznih, ustanovilo je da je trajni gubitak kilograma najbolja i dugoro\u010dna preventiva protiv dobijanja še\u0107erne boleti.<\/p>\n
Jedno istra\u017eivanje švedskih lekara, koje je poredvodio dr. Lars Sjestrom sa Univerzitetske bolnice Sahlgrenska u Geteborgu, obavljeno je na 4.000 osoba od kojih je polovina prošla kroz operativno odstranjivanje suvišni masnih naslaga. Drugoj polovini savetovano je da iz osnova promeni navike u ishrani i da se uzdr\u017ei od odlaska "pod no\u017e".<\/p>\n
Posle dve godine, pripadnici grupe operisanih izgubili su 23 odsto od svoje originalne te\u017eine dok su oni u uporednoj grupigotovo zadr\u017eali te\u017einu. Posle deset godina uporedna grupa dobila je u proseku 1.6 odsto te\u017eine. U isto vreme, grupa operisanih vratila je ve\u0107i procenat te\u017eine – ali još uvek 16 odsto manje od originalne te\u017eine.<\/p>\n
Mnogi operisani pacijenti tegobe sa dijabetesom sveli su na minimum a u nekih je \u010dak spre\u010deno njegovo pojavljivanje. Nivo masti u krvi, trigliceridi, bio je znatno ni\u017ei dok im se zna\u010dajno pove\u0107ao nivo takozvanog "dobrog holesterola".<\/p>\n
Ipak, stanje s krvnim pritiskom i opštim nivoom triglicerida i holesterola me\u0111u pacijentima koji su se podvrgli hirurškom uklanjanju viška masnih naslaga nije takvo da ga preporu\u010duju kao "idealan lek protiv debljine". <\/p>\n
FoNet<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Najnovija dijaganoza ameri\u010dkih nutricionista i ginekologa je kratka i jasna: puna\u010dke i ma koliko bile fizi\u010dki aktivne \u017eene ipak \u0107e kra\u0107e \u017eiveti od vršnjakinja koje su bodre duhom i skladnog fizi\u010dkog izgleda zbog pravilne ishrane<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49653","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49653","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49653"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49653\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49653"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49653"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49653"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}