Potrošnja crnog napitka u Evropi kre\u0107e se od 20 kilograma po osobi za godinu dana u Finskoj, do Britanije i \u010ceške, gde je potrošnja kafe znatano manja i iznosi dva kilograma po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Sociolozi i psiholozi tvrde da kafa igra veliku ulogu u socijalnim \u017eivotima ljudi.<\/p>\n
Širom Evrope postoji mnogo razli\u010ditih tipova kafe. Svaka zemlja ima svoju karakteristi\u010dnu vrstu, posebno ime za ovaj napitak, na\u010din na koji se ona slu\u017ei i posebnu ulogu u kulturi nacije. Ako \u017eelite da popijete kafu u Napulju, poru\u010duje se sospeso, u Švedskoj fika, a u obe zemlje ispijanje kafe ukazuje da ste na pauzi. U Malagi kafa s mlekom poznata je pod imenom nube (u prevodu oblaci), dok u Belorusiji kafu smatraju afrodizijakom.<\/p>\n
Gajenje kafe nije po\u010delo na Starom kontinentu, ve\u0107u Etiopiji. Odatle je kafa putovala do Arabije u 13. veku, da bi 1517. stigla do Turske, gde je i dan danas poznata pod nazivom kava. Odatle je kafa prešla kratak put do Venecije, gde je prva šoljica ovog napitka poslu\u017eena 1615, to je i godina kada po\u010dinje širenje kafe po Evropi.<\/p>\n
Sicilijanac Fran\u010desko Prokopio de Kolteli zaslu\u017ean je što je kafa ušla na tlo Francuske, ta\u010dnije, Pariza. Kafa pod njegovim imenom, Prokopio, postala je poznata nakon sastanka pokreta\u010da francuske revolucije. Kona\u010dno, ovo stimulativno pi\u0107e, koje povezuju s progresivnim razmišljanjem, dovelo je do pokretanja milanskog magazina Il kafe – 1764.<\/p>\n
Pitanje je šta kafa predstavlja za današnje Evropljane? Stru\u010dnjaci tvrde da je kafa direktno povezana sa aspektima socijalnog ponašanja. Stoga, na\u0111ete li se u Atini i neko vas pozove na kafu, budite spremni za višesatno, obi\u010dno dva do \u010detiri sata, \u0107askanje i ogovaranje.<\/p>\n
U Antverpu, u Belgiji, kao i ve\u0107em delu Evrope, „odlazak na kafu" zna\u010di sastati se sa nekim radi vi\u0111anja, \u010dak i kada se ne konzumira kafa. Švedska fika tako\u0111e zna\u010di „iza\u0107i s nekim zajedno", kao i u Britaniji. <\/p>\n
U Turskoj, me\u0111utim, kafe-sastanak obi\u010dno ima mnogo zna\u010dajniju notu. Napitak se obavezno slu\u017ei tokom sastanka dveju porodica kada se „ve\u0107a" o braku. U Belorusiji, u drugu ruku, kafe-sastanak ima posebnu dra\u017e, a napitak posebno svojstvo afrodizijaka.<\/p>\n
Iako je kafa rasprostranjen napitak širom Evrope, ona se ne slu\u017ei na isti na\u010din u svim zemljama. Italijani i Portugalci su jedini koji piju „dugu" kafu, s tim što su Italijanu za nijansu komplikovaniji. <\/p>\n
\u010cuvena je rimska \u010dokoladna kafa ili mini-kapu\u0107ino. Mini jer su ljudi u tom podru\u010dju poznati kao škrtice. <\/p>\n
U Malagi kafa ima beskona\u010dan broj imena prema srazmeri mleka i kafe koji se mešaju.<\/p>\n
U Gr\u010dkoj, Bugarskoj i Turskoj, kafa se pije vru\u0107a, a poslednjih nekoliko godina u modu ulazi i frape. U ovim zemljama, kao i u Napulju, mogu se sresti starije dame koje uz šoljicu kafe razgovaraju. Kafa je veoma moderna u Francuskoj i \u010desto je vezuju za stres pariskog na\u010dina \u017eivota.<\/p>\n
U pore\u0111enju sa ostatkom Evrope, posebno sa zapadnim delom, balkanski mentalitet se izdvaja od ostatka sveta, ponajviše uverenoš\u0107u da ništa ne treba puno raditi, da \u0107e stvari kad-tad do\u0107i na svoje. Nigde ne treba \u017euriti. <\/p>\n
Primeni li se ovo na kafu, postavlja se pitanje kako jednom Balkancu objasniti da se kafa pije s nogu, u dva poteza za šankom? Jednom re\u010dju, nikako. Kultura ispijanja kafe pretvorila se u stvarno zabavan i koristan obi\u010daj, posebno ako se praktikuje za vreme radnog vremena. Ispijanje kafe je ritual. Prva jutarnja kafa je za bu\u0111enje, ve\u0107druga je za pri\u010du. Gorka, slatka, sa ili bez mleka, nije bitno, zavisi od ukusa, bitno je sedeti, pri\u010dati, zapaliti cigaretu i u\u017eivati.<\/p>\n
Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Potrošnja crnog napitka u Evropi kre\u0107e se od 20 kilograma po osobi za godinu dana u Finskoj, do Britanije i \u010ceške, gde je potrošnja kafe znatano manja i iznosi dva kilograma po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Sociolozi i psiholozi tvrde da kafa igra veliku ulogu u socijalnim \u017eivotima ljudi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49650","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49650","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49650"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49650\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49650"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49650"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49650"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}