Rusko-ameri\u010dki tim istra\u017eiva\u010da sastavio je 80 odsto genoma davno izumrlog dlakavog mamuta. Eksperti su izvukli DNK iz dlake ove \u017eivotinje iz ledenog doba, a pojedini nau\u010dnici veruju da \u0107e jednog dana biti mogu\u0107e vratiti u \u017eivot ovu vrstu. <\/p>\n
Prona\u0111ena u Sibiru ispod velikih slojeva leda, u idealnim uslovima za o\u010duvanje dlake koja je odli\u010dan izvor za dobijanje DNK. Utvr\u0111eno je da je mla\u0111i mamut napunio 20.000 godina, a stariji \u010dak 60.000 godina. <\/p>\n
Genetski kod je otkrio da su mamuti mnogo bli\u017ei današnjim slonovima nego što se ranije mislilo. Nau\u010dnici su uporedili genetski niz mamuta i afri\u010dkog slona, njegovog bilskog ro\u0111aka. Analiza je pokazala da je razlika samo 0,6 odsto, otprilike upola manje nego izme\u0111u \u010doveka i šimpanze. S obzirom na to da su se geni mamuta i slona razdvojili pre gena \u010doveka i majmuna, došlo je do interesantog otkri\u0107a da geni slona evoluiraju mnogo sporije nego geni \u010doveka i majmuna. <\/p>\n
Mu\u017ejaci mamuta su bili visoki tri metra, a \u017eenke nešto ni\u017ee. Zubi su im bili dugi i zaobljeni, a du\u017eina dlaka je dopirala oko 90 centimetara ispod stomaka. Dosad je ukupno na\u0111eno 40 ostataka mamuta, a entuzijasti ve\u0107 dugo sanjaju da koriste prastare DNK tragove kako bi vratili u \u017eivot izumrle vrste. <\/p>\n
Dešifrovanjem ovog genoma mogli bismo, u teoriji, da skupimo podatke koji bi jednog dana pomogli drugim istra\u017eiva\u010dima da vrate dlakavog mamuta u \u017eivot ubacivanjem jedinstvenog DNK u genom današnjeg slona – ka\u017ee profesor Stefan Šuster, koji je sprovodio istra\u017eivanje na Univerzitetu Pensilvanija. <\/p>\n
Ipak, ve\u0107ina nau\u010dnika je skepti\u010dna po tom pitanju. <\/p>\n
"To je kao da pokušavate da sastavite auto sa 80 odsto delova, a znate da su neki delovi ve\u0107 polomljeni. \u010cak i kada bismo imali ceo genom, opet bismo teško napravili razliku šta je prava mutacija, a šta greška u DNK nizu, i to je prakti\u010dno nepremostiv problem. Na kraju bismo bili pred izazovom kako da konstruišemo vešta\u010dki gen", ka\u017ee D\u017eeremi Ostin sa Univerziteta Adelajda.<\/p>\n
Mamuti \u010diji su ostaci koriš\u0107eni u projektu na\u0111eni su u Sibiru ispod velikih slojeva leda. Jedan je bio star 20.000 godina, a drugi \u010dak 60.000 <\/p>\n