Ljudi koji su sre\u0107ni, imaju aktivan ljubavni \u017eivot a nemaju dugove, nad\u017eive\u0107e nezadovoljne, siromašne i seksualne apstinente, od kojih \u0107e du\u017ee \u017eiveti i vegetarijanci, kao i ljudi koji pose\u0107uju crkvu i jedu \u010dokoladu.<\/p>\n
Najnovija istra\u017eivanja su ustanovila za koliko godina \u017eivot produ\u017eava svaka zdrava navika – od prestanka pušenja i skidanja kila\u017ee do pozitivnog razmišljanja, piše londonski "Independent".<\/p>\n
Istra\u017eivanje sprovedeno na Harvardu pratilo je 600 ljudi tokom 60 godina i ustanovljeno je sedam faktora koji su klju\u010dni za utvr\u0111ivanje kvaliteta starenja. To su: izbegavanje zloupotrebe alkohola, nepušenje, stabilan brak, redovne ve\u017ebe, zdrava te\u017eina, dobri mehanizmi savladavanja problema i obrazovanje.<\/p>\n
"Dobro starenje nije samo stvar gena ili sudbine. Dobre odluke utiru put dugove\u010dnosti i vitalnosti. Kvalitet starenja diktira koliko \u0107ete \u017eiveti i koliko \u0107ete zbog toga biti sre\u0107ni", ka\u017eu istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n
Istra\u017eivanja tako\u0111e pokazuju koliko je va\u017ean brak – barem za muškarce. Kod \u017eena je situacija malo slo\u017eenija, jer neki rezultati pokazuju da stres i napor \u017eivota sa muškarcem \u017eenama mogu da oduzmu 1,4 godine \u017eivota.<\/p>\n
Status pobednika donosi u proseku 1,8 godina \u017eivota, jer toliko nobelovci<\/p>\n
du\u017ee \u017eive od nominovanih kandidata koji nisu dobili nagradu. I "oskar" produ\u017eava \u017eivot, tvrde nau\u010dnici sa univerziteta u Torontu koji su pratili sve glumce dobitnike ovog priznanja. Oskarovci \u017eive u proseku \u010detiri godine du\u017ee, a dupli oskarovci šest godina. Po jednoj teoriji, visoki status u društvu ima pozitivan efekat.<\/p>\n
Crna \u010dokolada dodaje dve godina \u017eivota jer je dobra za srce. Istra\u017eivanje sprovedeno na diplomcima na Harvardu potvrdilo je da oni koji su jeli jednu do tri štangle imaju 36 odsto manji rizik od prerane smrti od onih koji u ovoj poslastici ne u\u017eivaju.<\/p>\n
Nekoliko studija je pokazalo da je seks dobar za zdravlje i dugove\u010dnost. Jedno istra\u017eivanje na Univerzitetu Kalifornija pokazalo je da je "zaslu\u017ean" za najmanje dve godine \u017eivota više, a drugo, sprovedeno u Bristolu, da muškarci koji imaju više orgazama du\u017ee \u017eive. <\/p>\n
Redovni odlasci u crkvu dobri su za zdravlje skoro koliko i tr\u010danje. Nedeljni odlazak na slu\u017ebu dodaje dve ili tri godine, a fizi\u010dke aktivnosti tri do pet godina. Sli\u010dan efekat ima i dru\u017eenje. Istra\u017eivanje na Harvardu je pokazalo da muškarci i \u017eene koji slabije pose\u0107uju crkvu, manje putuju i manje se dru\u017ee uimaju 20 odsto ve\u0107e šanse da umru ranije od onih koji to \u010dine redovno. <\/p>\n
Ishrana u kojoj je meso na tanjiru manje od jednom sedmi\u010dno dodaje 3,6 godina \u017eivota. Razlog je mo\u017eda manji unos zasi\u0107enih masno\u0107a a više vo\u0107a i povr\u0107a.<\/p>\n
Umereni i visoki nivo aktivnosti mo\u017ee da produ\u017ei \u017eivot izme\u0111u 1,3 i 3,7 godina. Redovna konzumacija malih koli\u010dina vina dodaje muškarcu \u010detiri godine \u017eivota. Istra\u017eivanja su pokazala da to godi srcu i da mo\u017ee da spre\u010di stvaranje krvnih ugrušaka i pove\u0107a dobar holesterol.<\/p>\n
Visokoobrazovane \u017eene mogu da o\u010dekuju da \u0107e \u017eiveti pet godina du\u017ee nego njihove manje obrazovane vršnjakinje, a muškarci s fakultetskom diplomom 7,8 godina du\u017ee, mada je jedno drugo istra\u017eivanje pokazalo da je to od dve do tri godine.<\/p>\n
Dobra ishrana obavezno uklju\u010duje crnu \u010dokoladu, zatim vo\u0107e, povr\u0107e, beli luk i ribu \u010detiri puta sedmi\u010dno.<\/p>\n
Smanjenje kila\u017ee donosi sedam godina. Na Oksfordu je dokazano da ljudi koji su u 40. godini gojazni umiru u proseku sedam godina ranije.<\/p>\n
Oni sa pozitivnim stavom prema \u017eivotu i starenju \u017eive 7,5 godina du\u017ee. Rezultate studije koja je ra\u0111ena na Jejlu tokom 23 godine potkrepilo je i istra\u017eivanje u Holandiji – optimisti \u017eive du\u017ee.<\/p>\n
Ostavljanje cigareta produ\u017eava vek za 10 godina. Osobe koje nikada nisu pušile \u017eive u proseku 10 godina du\u017ee od onih koje su pušile više od 20 cigareta dnevno.<\/p>\n
O\u017eenjeni muškarci \u017eive u proseku 10 godina du\u017ee od samaca, a udate \u017eene oko \u010detiri godine du\u017ee od neudatih. Me\u0111utim, jedna švajcarska studija je pokazala da brak skra\u0107uje \u017eeni \u017eivot za 1,4 godine, verovatno zbog stresa i napora su\u017eivota sa muškarcem.<\/p>\n
Novac i \u017eivot u "dobrom kraju" mogu da produ\u017ee \u017eivot za 20 godina. Najo\u010diglednija razlika je prime\u0107ena u Baltimoru, gde je u siromašnim \u010detvrtima prose\u010dan \u017eivotni vek 63 godine, a u imu\u0107nim 83.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ljudi koji su sre\u0107ni, imaju aktivan ljubavni \u017eivot a nemaju dugove, nad\u017eive\u0107e nezadovoljne, siromašne i seksualne apstinente, od kojih \u0107e du\u017ee \u017eiveti i vegetarijanci, kao i ljudi koji pose\u0107uju crkvu i jedu \u010dokoladu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49644","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49644","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49644"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49644\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49644"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49644"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49644"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}