Svake \u010detvrte godine, prvog utorka u novembru Amerikanci izlaze na izbore za predsednika, ali o tome ko \u0107e u naredne \u010detiri godine biti stanar Bele ku\u0107e odlu\u010duje – Ameri\u010dki elektorski (izborni) kolegijum.<\/p>\n
Predsednik SAD, koji je i šef dr\u017eave i šef vlade, za razliku od ve\u0107ine zemalja sa predsedni\u010dkim sistemom, bira se indirektno.<\/p>\n
Predsednika, kao i potpredsednika, biraju \u010dlanovi elektorskog kolegijuma iz 50 saveznih dr\u017eava i Distkrita Kolumbija, gde je sedište vlade.<\/p>\n
Pobednik je onaj ko osvoji najviše elektorskih glasova, a najmanje 270 od ukupno 538.<\/p>\n
Izborni kolegijum \u010dine elektori koje biraju gra\u0111ani sa pravom glasa u svakoj saveznoj dr\u017eavi. Na dan predsedni\u010dkih izbora, bira\u010di zapravo biraju svoje elektore koji su se, u prethodnoj fazi izbornog procesa, ve\u0107 obavezali za kog æe kandidata glasati. \u010clanovi izbornog kolegijuma okupljaju se 15. decembra i daju svoje glasove za predsednika i potpresednika.<\/p>\n
Svaka dr\u017eava ima odre\u0111eni broj elektora koji je jednak zbiru \u010dlanova delegacije te dr\u017eave u oba doma Kongresa – svaka dr\u017eava ima po dva predstavnika u Senatu, a broj \u010dlanova u Predstavni\u010dkom domu odre\u0111uje se na osnovu broja stanovnika te dr\u017eave.<\/p>\n
Brojem stanovnika nije odre\u0111en broj elektora samo u sluèaju Distritka Kolumbija kojem je Ustavom dato tri elektora.<\/p>\n
Izbornu matematiku dodatno komplikuje \u010dinjenica da odnos broja stanovnika i broja elektora nije isti za svaku saveznu dr\u017eavu.<\/p>\n
Primera radi, Kalifornija kao najmnogoljudnija amerièka savezna dr\u017eava ima 55 elektora, a Vajoming, kao najmanja, tri elektorska glasa, pri èemu u Kaliforniji, jedan elektor predstavlja oko 660.000 stanovnika, a u Vajomingu 170.000.<\/p>\n
Izborni kolegijum jedne dr\u017eave po pravilu daje sve glasove predsedni\u010dkom kandidatu za koga je glasala ve\u0107ina bira\u010da te dr\u017eave, po sistemu "pobednik uzima sve".<\/p>\n
Tako se mo\u017ee desiti da za predsednika bude izabran kandidat koji je dobio više elektorskih glasova ali zapravo manju podršku biraèa, kao što je bilo 2000. godine, kada je Al Gor imao oko pola miliona glasova bira\u010da više, ali je D\u017eord\u017e Buš zbog više elektorskih glasova postao novi predsednik.<\/p>\n
Predsedni\u010dka trka u SAD ima tri \u010dina, a po\u010dinje obi\u010dno dve godine pre izbornog novembra. Politi\u010dari koji imaju ambicija da se kandiduju za predsednika naj\u010deš\u0107e tada kre\u0107u u inicijalnu, test-kampanju nakon \u010dega objavljuju i formalnu kandidaturu.<\/p>\n
Po\u010detkom izborne godine poèinje prvi \u010din izborne drame, kada se kandidati fokusiraju na osvajanje nominacije svoje partije za predsedni\u010dkog kandidata.<\/p>\n
Da bi osvojio nominaciju svoje stranke, potencijalni predsednièki kandidat ima nekoliko meseci na raspolaganju da ubedi delegate da glasaju za njega. Delegati se biraju na preliminarnim izborima i\/ili izbornim konferencijama, zavisno od modela za koji se njihova partija u odre\u0111enoj dr\u017eavi opredelila.<\/p>\n
Biraju\u0107i delegate na preliminarnim izborima ili izbornim konferencijama, bira\u010di zapravo biraju listu kandidata koji bi trebalo da budu nosioci strana\u010dke liste na opštim izborima. Pored predsednika i potpredsednika, na ovim izborima se biraju i \u010dlanovi Donjeg (435) i 35 od 100 \u010dlanova Gornjeg doma Kongresa (Senata), i 11 guvernera.<\/p>\n
Ovaj, prvi \u010din izbora je i najkomplikovaniji i najnepredvidiviji.<\/p>\n
Otud je po\u010detna strategija i najbitnija, jer prvi preliminarni izbori ili izborne konferencije – po pravilu u Ajovi i NJu Hempširu – mogu doneti neo\u010dekivan ishod što kasnije bitno uti\u010de na dalji tok izbornog procesa.<\/p>\n
Neretko, kandidati se posebno spremaju za nastup u nekim dr\u017eavama, dok neke preska\u010du, u zavisnosti od toga da li su "crvene" – naklonjene republikancima ili "plave" – tradicionalno sklone demokratama.<\/p>\n
Savezne dr\u017eave se trude da što pre odr\u017ee preliminarne izbore ili izborne konferencije, kako bi što pre odabrale delegate, mada je rok obi\u010dno do sredine juna. Zato je poslednjih godina – mada teoretski to nije pravilo – i po dva meseca pre nacionalne konvencije poznato koga \u0107e odreðena partija odrediti za predsedni\u010dkog kandidata.<\/p>\n
Nacionalne partijske konvencije, na kojima se formalno proglašavaju predsedni\u010dki kandidati predstavljaju drugi \u010din izbornog procesa.<\/p>\n
Iako su po definiciji kulminacija izborne procedure za predsedni\u010dke kandidate, konvencije sve više postaju \u010detvorodnevne parade marketinga ve\u0107 poznatih kandidata.<\/p>\n
Kada se završe partijske konvencije, po\u010dinje pravi izborni duel suprotstavljenih tabora oli\u010denih u po jednom predsedn\u010dkom kandidatu.<\/p>\n
Kre\u0107e masovna propagandna medijska kampanja, televizijske debate u kojima ponekad, uèestvuje i po neki nezavisni kandidat kako bi se dodatno "za\u010dinio" direktni duel dvojice predsednièkih kandidata.<\/p>\n
U nekoliko meseci pre novembarskog glasanja štabovi oba pretendenta na Belu ku\u0107u organizuju lokalne kampanje od praga do praga i uglavnom se koncentrišu na dr\u017eave u kojima ishod prva dva \u010dina deluje neizvesno. To je i vreme gotovo svakodnevnih medijskih anketa o izgledima predsedni\u010dkih kandidata i, naravno, završnica finansijskih kampanja.<\/p>\n
Posle izbora i prebrojavanja glasova, 15. decembra sastaju se \u010dlanovi izbornog kolegijuma iz svake dr\u017eave i glasaju za predsednika i potpredsednika. Izborne rezultate potom, 8. janaura, treba da potvrde oba doma Kongresa nakon èega se, 20. januara inauguriše novi predsednik SAD sa \u010detvorogodišnjim mandatom.<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svake \u010detvrte godine, prvog utorka u novembru Amerikanci izlaze na izbore za predsednika, ali o tome ko \u0107e u naredne \u010detiri godine biti stanar Bele ku\u0107e odlu\u010duje – Ameri\u010dki elektorski (izborni) kolegijum.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49627","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49627","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49627"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49627\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49627"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49627"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49627"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}