D\u017eingis-kan je jedan od najizuzetnijih ljudi u ljudskoj istoriji, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Albert Ju-Min Lin, ali pogrešno opisivan samo kao krvo\u017eedni ratnik. Malo ljudi zna da je kan bio ujedinitelj mongolskih<\/p>\n
Legende tvrde da je grob D\u017eingis-kana negde u prašnjavim stepama severoisto\u010dne Mongolije. U\u010desnici pogrebne ceremonije ubijeni su na licu mesta da ne bi mogli kasnije da oplja\u010dkaju silno blago koje je veliki osvaja\u010d poneo na onaj svet. Danas u potragu kre\u0107e najsavremenija tehnologija \u010dove\u010danstva<\/p>\n
„D\u017eingis-kan je jedan od najizuzetnijih ljudi u ljudskoj istoriji, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Albert Ju-Min Lin, ali pogrešno opisivan samo kao krvo\u017eedni ratnik. Malo ljudi zna da je kan bio ujedinitelj mongolskih plemena, da je upoznao Istok sa Zapadom putem ekspedicija i istra\u017eivanja sli\u010dnih onima koje je \u010dinio Marko Polo. Malo ih zna da je D\u017eingis-kan pokušavao da uspostavi centralnu svetsku valutu, da Mongolima donese pisani jezik i mnogo drugog", govori Lin.<\/p>\n
„Pozitivac"<\/p>\n
„Taj veliki \u010dovek ostavio je za sobom misteriju o svojoj sahrani, ali koristi\u0107emo tehnološka znanja da je rešimo", podvla\u010di Ju-Min Lin. Sa profesorom Mauricijom Seracinijem, \u010dovekom koji vodi potragu za izgubljenim delom Leonarda da Vin\u010dija, „Bitka za Anghiari", Ju-Min Lin namerava da iskoristi analiti\u010dku tehnologiju i ure\u0111aje za naprednu vizualizaciju (Cisa – 3 i Calit – 2), koja postoji na Kalifornijskom institutu za telekomunikaciju i informativne tehnologije i da njome obele\u017ei podru\u010dje D\u017eingis-kanovog groba. Slede\u0107i korak bi bio arheološka analiza podru\u010dja, ali bez fizi\u010dkog rada na tlu. Lin i Seracini planiraju trogodišnja istra\u017eivanja u „kanovoj dolini" kako su nazvali „sumnjivo" podru\u010dje, a obezbe\u0111ena su im sredstva u iznosu od 700 hiljada dolara.<\/p>\n
Zna se da je nakon kanove smrti 1227. godine, podru\u010dje oko groba bilo zabranjeni prostor. Mnogo kasnije, u dvadesetom veku, tokom ruske okupacije, Mongolima je bilo \u010dak zabranjeno da uopšte pominju D\u017eingis-kana, jer su se Rusi plašili o\u017eivljavanja kulta velikog osvaja\u010da. Prvim istra\u017eiva\u010dima je bio dozvoljen ulazak u taj region tek 1990. godine, ali grobnicu sa ogromnim blagom oplja\u010dkanim širom Azije i Evrope, nisu našli.<\/p>\n
Kosmi\u010dka tehnologija<\/p>\n
JU-Min Lin nadu zasniva na pristupu uz pomo\u0107 ure\u0111aja Calit-2 i Cisa-3, kojima bi najpre definisao oblast u kojoj kan mo\u017eda po\u010diva, zatim odredio poziciju groba, a potom došao do novih otkri\u0107a koriste\u0107i razli\u010dite metode spektralne analize i digitalnog oslikavanja i o\u010ditavanja podataka o grobnici.<\/p>\n
„Pošto je prošlo osam vekova, koristi\u0107emo osetljivu tehnologiju i satelitska snimanja da bismo na\u010dinili digitalne slike terena. NJih \u0107e nam prikazati Calit-2 koji ima Hiper Spejs displej sa 287 miliona piksela".<\/p>\n
„Kada suzimo potragu na prihvatljivu površinu", objasnio je Lin, „po\u010de\u0107emo sa koriš\u0107enjem radara koji osmatra pod zemljom, aparata koji mere elektromagnetnu indukciju i onih koji bele\u017ee magnetometriju. Tada \u0107emo razviti vizuelne algoritme, koji omogu\u0107avaju trodimenzionalne prikaze lokacije".<\/p>\n
Kanovo novo lice<\/p>\n
Ova kompjuterska tehnologija je najnoviji iskorak u evoluciji koja je po\u010dela od Gutenberga. Ali, kao što su Kinezi umeli da štampaju nekoliko stotina godina pre Gutenberga, tako i potraga za grobnicom D\u017eingis- kana ima predigru, koja je „starija" od napredne nauke: „Proces arheoloških iskopavanja ipak zavisi od volje mongolske vlade", ka\u017ee Lin.<\/p>\n
„\u010cinjenica je da je D\u017eingis-kan preminuo u krevetu, okru\u017een ljudima koji su ga voleli, da se nijedan njegov vojskovo\u0111a nije okrenuo protiv njega, da je lojalnost njegovih ljudi bila \u010dista kao suza – to su obele\u017eja jednog od najimpresivnijih vojnih heroja svih vremena. On je primer grubog, surovog, disciplinovanog lidera, ali na mnogo na\u010dina i veoma \u010dasnog", ka\u017ee Ju-Min Lin.<\/p>\n
KANOVA DOLINA<\/p>\n
„Kanova dolina" je u Mongoliji, a oivi\u010dena je rekom Onon i planinama lanca Khenti, u blizini sela Khenti Aimag, gde se prema predanju rodio D\u017eingis-kan. Neki istra\u017eiva\u010di i istori\u010dari smatraju da su D\u017eingis-kanovi sinovi i još neki \u010dlanovi familije, kasnije sahranjeni uz slavnog ro\u0111aka.<\/p>\n
TAJNA GROBA<\/p>\n
Po okon\u010danju sahrane D\u017eingis-kana, najodaniji saradnici su krdima konja uništili sve tragove, a obli\u017enjoj reci skrenuli tok da unište sve tragove groba. Nisu mogli da ni da sanjaju da \u0107e osam vekova kasnije tehnologija biti u stanju da otkrije grob. A baš to \u017eele nau\u010dnici iz Centra za interdisciplinarne nauke iz San Dijega u Kaliforniji.<\/p>\n
Glas Javnosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
D\u017eingis-kan je jedan od najizuzetnijih ljudi u ljudskoj istoriji, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Albert Ju-Min Lin, ali pogrešno opisivan samo kao krvo\u017eedni ratnik. Malo ljudi zna da je kan bio ujedinitelj mongolskih<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49620","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49620","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49620"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49620\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49620"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49620"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49620"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}