Ko je izumeo nao\u010dare za vid? U enciklopedijama obi\u010dno nailazimo na šturo objašnjenje da su nao\u010dare – specijalno montirana opti\u010dka stakla koja slu\u017ee za ispravljanje mana oka i poboljšanje vida – najverovatnije italijanski pronalazak iz 13. veka i da su po\u010dele da se masovno koriste tek u drugoj polovini 19. veka.<\/p>\n
Ovo zanimljivo i nedovoljno istra\u017eeno pitanje ponovo postaje aktuelno zahvaljuju\u0107i novoj studiji Vinsenta Ilardija, profesora italijanske istorije na univerzitetu u Masa\u010dusetsu. Nakon dugogodišnjeg istra\u017eivanja i analize dokumenata u evropskim i italijanskim arhivama, autor je ustanovio da su nao\u010dare prona\u0111ene (izumljene) u Pizi i da je Firenca, a ne Venecija, kako se tradicionalno verovalo, bila centar za proizvodnju i komercijalizaciju nao\u010dara još u srednjem veku. <\/p>\n
Ilardijeva hronološka pri\u010da, sabrana u knjizi „Renaissance vision from spectacles to telescopes" („Renesansna vizija, od nao\u010dara do teleskopa"), obojena anegdotama i raznoraznim dogodovštinama iz starih vremena, prolazi putem legendarnog rivaliteta izme\u0111u Pize i Firence.<\/p>\n
Pregledaju\u0107i opse\u017enu dokumentaciju, profesor Ilardi je otkrio da je milanski vojvoda Fran\u010desko Sforca još 1462. naru\u010dio od firentinskog ambasadora u Milanu 200 pari nao\u010dara sa konveksnim (ispup\u010denim) staklima, koja su slu\u017eila za kompenzaciju dalekovidosti. Na taj na\u010din se došlo do saznanja da je Firenca bila središte proizvodnje odli\u010dnih nao\u010dara. Ustanovljeno je da je oko 80 Firentinaca bilo uklju\u010deno u delatnost bujaju\u0107e trgovine ovih korisnih naprava, po\u010dev od 14. pa sve do kraja 16. veka. Ilardi je tako\u0111e ukazao na to da je ve\u0107 u tom periodu postojalo saznanje o promenama kod stara\u010dke dalekovidosti (prezbiopije) i da se miopija korigovala mnogo ranije nego što se do sada smatralo. O tome u knjizi svedo\u010di tadašnja klasifikacija koja se koristila za narud\u017ebe: „Konveksna stakla za dalekovide od 60, 65 i 75 godina, ili konkavna (izdubljena rasipna) so\u010diva za mlade, to jest kratkovide".<\/p>\n
Nije, me\u0111utim, utvr\u0111eno sa sigurnoš\u0107u gde su se nao\u010dari proizvodile. Pretpostavlja se da su se prve radionice i sirovine, kao što su drvo i silicijumski „pesak", neophodne za so\u010diva, nalazile u toskanskoj varošici Kole Val d'Elsa (mesto gde je u 13. veku Firenca odnela pobedu nad Sijenom, doga\u0111aj opisan u Danteovoj „Bo\u017eanstvenoj komediji"- \u010cistilište), u kojoj i danas postoje fabrike stakla i kristala.<\/p>\n
Istorijski, pronalazak nao\u010dara se pripisuje jednom dominikanskom kalu\u0111eru u Pizi 1286. To potvr\u0111uje i bla\u017eeni \u0110ordano od Pize u svojoj propovedi izgovorenoj u crkvi Santa Marija Nova u Firenci 1305: „Nije prošlo ni dvadeset godina od kada je prona\u0111ena umetnost pravljenja nao\u010dara pomo\u0107u kojih se dobro vidi… Ja sam video onoga koji ih je prvi izumeo i napravio i govorio sam sa njim".<\/p>\n
Me\u0111utim, Firentinci nisu \u017eeleli da prihvate \u010dinjenicu da su nao\u010dare ponikle u Pizi. Izgleda da politi\u010dka hegemonija Firence nad Pizom (i gotovo celom Toskanom) nije bila dovoljna njenim \u017eiteljima. (Podsetimo da je Piza, nekad zna\u010dajna pomorska republika, izgubila svoju mo\u0107 i najpre bila prodata milanskom vojvodi Viskontiju, a zatim Firentincima. Pizanci su se pobunili, ali nakon duge i krvave opsade, grad je bio prinu\u0111en da se preda Firenci 1406.)<\/p>\n
U 17. veku Firentinci su kona\u010dno uspeli da otrgnu primat Pizi i u pronalasku nao\u010dara. Oslanjaju\u0107i se na neprikosnoveni autoritet Fran\u010deska Redija, slavnog nau\u010dnika, pisca i pesnika, omiljenog na dvoru Medi\u010dija (Redi je bio i dvorski lekar Ferdinanda II i Kozima III), Firentinci uspevaju u naumu da se pronalazak pripiše izvesnom Sandru Pipocu i tako zapo\u010dinje era istorijskog falsifikata. Kreiranje neistine se nastavlja: u kasnijim zapisima se nailazi i na drugog firentinskog „pronalaza\u010da nao\u010dara", Salvina Armatija, koji je navodno izumeo nao\u010dare 1317. Dugo se verovalo da je ova u stvari izmišljena li\u010dnost pravi izumitelj nao\u010dara.<\/p>\n
Bilo je neophodno sa\u010dekati 20. vek, ta\u010dnije 1920, kada Isidoro del Lungo, poznati knji\u017eevni kriti\u010dar i erudita, kona\u010dno raskrinkava \u010ditavu firentinsku konstrukciju uperenu protiv Pize. Mo\u017eda je ova zakasnela istina uticala na odluku autora da knjigu, uz u\u010deš\u0107e poznatih italijanskih nau\u010dnika i istori\u010dara, predstavi prvo u Pizi, u Galilejevoj ku\u0107i, a potom u firentinskom Dr\u017eavnom arhivu.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ko je izumeo nao\u010dare za vid? U enciklopedijama obi\u010dno nailazimo na šturo objašnjenje da su nao\u010dare – specijalno montirana opti\u010dka stakla koja slu\u017ee za ispravljanje mana oka i poboljšanje vida – najverovatnije italijanski pronalazak iz 13. veka i da su po\u010dele da se masovno koriste tek u drugoj polovini 19. veka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49616","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49616","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49616"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49616\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49616"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49616"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49616"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}