Svake ve\u010deri nekoliko nesebi\u010dnih mrava-radnika preuzima na sebe du\u017enost odbrane mravinjaka od grabljivaca, zape\u010date ga spolja, a onda odlaze u no\u0107 da uginu.<\/p>\n
U sumrak mravi zatvaraju ulaz u mravinjak i to tako što nekoliko mrava ostaje spolja kako bi preko ulazne rupe nabacali pesak, sve dok ona ne postane nevidljiva. Ti mravi onda uginu od hladno\u0107e ili ih oduva vetar.<\/p>\n
U prirodi postoji mnogo slu\u010dajeva kod insekata koji \u017ertvuju svoj \u017eivot kad je kolonija ili gnezdo napadnuto, kao što p\u010dele \u017ealcima brane košnicu i pri tome umiru.<\/p>\n
Me\u0111utim, "zaklju\u010davanje vrata" ovih, dva milimetra duga\u010dkih mrava (Forelius pusillus), prvi je zabele\u017eeni slu\u010daj insekata koji se namerno \u017ertvuju "radi prevencije".<\/p>\n
"Mravi \u017ertvuju svoje \u017eivote svake ve\u010deri, \u010dak i kad kolonija nije u neposrednoj opasnosti", ka\u017ee Adam Tofilski s Poljoprivrednog fakulteta u Krakovu, koji je bio na \u010delu me\u0111unarodnog nau\u010dnog tima koji je istra\u017eivao ovu pojavu.<\/p>\n
Nau\u010dnici su otkrili ritual no\u0107nog "zaklju\u010davanja vrata" nakon posmatranja ulaza u mravinjake na polju kod Sao Simaoa, u brazilskoj dr\u017eavi Sao Paolo.<\/p>\n
Nau\u010dnici su najpre uo\u010dili "lutalice" koje svake no\u0107i ostaju pred mravinjakom. Pa\u017eljivije posmatranje je pokazalo da nisu u pitanju mravi-radnici koji kasne, nego oni koji su tu sa zadatkom da zape\u010date ulaz u mravinjak.<\/p>\n
"Ulaz u mravinjak se zatvara kad sunce za\u0111e", ka\u017ee Tofilski. "Posao spolja dovršava do osam radnika, a kad su gotovi i njihov \u017eivot je pri kraju".<\/p>\n
Za no\u0107nu rutinu im treba oko 50 minuta. Mravi pesak na ulaz nabacuju zadnjim nogama, i to je jedinstvena tehnika koju primenjuju samo za to, što dokazuje da se radi o namernoj aktivnosti, ka\u017ee Tofilski.<\/p>\n
Kad završe posao mravi obi\u010dno ubrzano odlaze od mravinjaka. Kako bi pratili sudbinu tih mrava, istra\u017eiva\u010di su na mravinjak postavili plo\u010de s la\u017enim ulazima. Mravi su nastavljali da rade sve dok ne bi zatvorili sve, pa i la\u017ene rupe, i tek tad bi odlazili.<\/p>\n
Nau\u010dnici ka\u017eu da je, uzimaju\u0107i u obzir tipi\u010dnu mravlju populaciju od 100.000 jedinki, \u017ertvovanje do osam radnika svake no\u0107i "isplativo" sa stanovišta sigurnosti mravinjaka.<\/p>\n
Oni tako\u0111e veruju da su u pitanju stariji mravi-radnici koji bi ionako uskoro uginuli. Njih je se lakše "odre\u0107i" nego mladih mrava i verovatno su programirani da u "svojim poznim godinama" obavljaju rizi\u010dnije poslove.<\/p>\n
Mala je verovatno\u0107a, smatraju istra\u017eiva\u010di, da se radi o "kamikazama" jer je zatvaranje ulaza u mravinjak vrlo opasan posao pa je logi\u010dno da ga obavljaju vrlo stari i bolesni mravi-radnici.<\/p>\n
Tofilski isti\u010de da oni nisu "izabrani" za taj zadatak ve\u0107 da svaki radnik "zna" šta treba da radi. Njihova se sklonost prema razli\u010ditim poslovima s vremenom menja.<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svake ve\u010deri nekoliko nesebi\u010dnih mrava-radnika preuzima na sebe du\u017enost odbrane mravinjaka od grabljivaca, zape\u010date ga spolja, a onda odlaze u no\u0107 da uginu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49605","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49605","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49605"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49605\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49605"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49605"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49605"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}