Ameri\u010dka armija odvojila je \u010detiri miliona dolara za projekat tehnologije koja bi prenosila tihe mo\u017edane talase u cilju bezbedne komunikacije me\u0111u vojnicima <\/p>\n
Slika vojnika koji vi\u010du\u0107i jedni na druge izdaju nare\u0111enja pripada 20. veku. Upravo zbog toga je Ameri\u010dka armija odvojila \u010detiri miliona dolara za projekat "misaonih šlemova" koji bi prenosili tihe mo\u017edane talase u cilju bezbedne komunikacije me\u0111u vojnicima. U krajnjoj liniji, armija se nada da \u0107e ovaj projekat "dovesti do direktne mentalne kontrole vojnih sistema isklju\u010divo pomo\u0107u misli".<\/p>\n
Ovo je moglo da vam zvu\u010di ludo do pre samo nekoliko godina. Danas, me\u0111utim, napredak u oblasti kompjuterske tehnologije i boljeg razumevanja na\u010dina na koji funkcioniše mozak zaokuplja pa\u017enju nau\u010dnika koji su u stalnoj potrazi za jasnim nervnim karakteristikama koje sinu u mozgu kada neka osoba razgovara sama sa sobom.<\/p>\n
Prvobitna ideja vojske bila je da te mo\u017edane talase uhvati neverovatno sofisticiranim softverom koji ih zatim prevodi u zvu\u010dne radio-poruke ostalim vojnicima na terenu.<\/p>\n
"Bilo bi to isto što i radio, ali bez mikrofona", ka\u017ee dr Elmar Šmajser, nau\u010dnik armije koji se bavi prou\u010davanjem nervnog sistema i nadgleda ovaj program. "S obzirom na to da su vojnici obu\u010deni da komuniciraju \u010distim, jasnim jezikom u vidu formula."<\/p>\n
Ljubitelji filmova B-produkcije se\u0107aju se da je Klint Istvud koristio sli\u010dnu tehnologiju "kompjuterskog interfejsa povezanog sa mozgom" u filmu "Fajerfoks" iz 1982. namenjenog za sovjetski borbeni avion \u010dije su naoru\u017eanje kontrolisale misli pilota. (Klint jer, naravno, bio poslat da ukrade avion.)<\/p>\n
Ovo nije daleko od stvarnosti, kao što bi mnogi od vas mislili: video-igrice \u017eeljno o\u010dekuju komercijalizaciju sirove verzije tehnologije mo\u017edanih talasa, koju po ceni od 299 dolara kompanija "Emotiv sistems" iz San Franciska treba da izbaci na tr\u017eište u leto 2009.<\/p>\n
Ipak, armija nije u stanju da napravi takav napredak kao što je to slu\u010daj sa igricama. Vojni daleko savršeniji sistem mo\u017eda je deceniju ili \u010dak i dve daleko od realnosti, a da ne govorimo o primeni. Petogodišnji ugovor koji je prošlog meseca potpisan sa udru\u017eenjem nau\u010dnika sa Univerziteta Kalifornija u Irvinu, Karnegi Melon univerzitetom i Univerzitetom Merilend, ima za cilj da "dekodira aktivnost mo\u017edanih mre\u017ea" tako da vojnik radio-komande mo\u017ee da prenese jednom ili brojnim kolegama samo na osnovu razmišljanja o nekoj poruci koju \u017eeli da prenese.<\/p>\n
U po\u010detku, primaoci \u0107e najverovatnije \u010duti transmisiju koju prenosi glas robota preko slušalica. Me\u0111utim, nau\u010dnici se nadaju da \u0107e na kraju uspeti da obezbede verziju u kojoj se nare\u0111enja prenose glasom govornika, ukazuje na rastojanje govornika i pravac iz koga poruka dolazi do primaoca.<\/p>\n
"Kada bude ostvarena mogu\u0107nost komunikacije sa vojnikom koji ne pokazuje nikakvu otvorenu reakciju niti pokret bi\u0107e to od neprocenjivog zna\u010daja kako za samo ratište tako i za smanjivanje broja \u017ertava u toku same borbe", saopšteno je iz armije u prošlogodišnjem zahtevu za potpisivanje ugovora. "Na ovaj na\u010din bila bi primenjena revolucionarna tehnologija za tihu komunikaciju i orijentaciju koja je inherentno imuna na spoljne zvuke i svetlo."<\/p>\n
Osnovni izazov predstavlja\u0107e razvijanje softvera koji bi mogao da odabere mo\u017edane talase povezane sa govorom koje prikuplja 128 senzora koji \u0107e biti postavljeni unutar kacige. Ovi senzori otkrivaju elektri\u010dno punjenje iz minuta u minut koje generišu putanje nerava u mozgu kada po\u010dne razmišljanje. Senzori \u0107e generisati elektroencefalogram (EEG) – zbunjuju\u0107i zapis na kompjuterskom monitoru – koji \u0107e nau\u010dnici prou\u010davati da bi pronašli one od vitalnog zna\u010daja za komunikaciju.<\/p>\n
"Mislimo da \u0107emo mo\u0107i da ‘obu\u010dimo’ kompjuter da razume zapise do mere koja \u0107e omogu\u0107avati da pro\u010dita komande koje vaš mozak izdaje ustima i usnama", ka\u017ee Šmajser. Na\u017ealost, nije re\u010d o pronala\u017eenju jednog pravog zapisa krivulje. "Ne postoji zlatni neuron koji govori", ka\u017ee on.<\/p>\n
Doktor Majk Dzmura sa kalifornijskog Univerziteta Irvin, vode\u0107i nau\u010dnik na ovom projektu, ka\u017ee da je njegov zadatak sli\u010dan pronala\u017eenju pravih niti na tanjiru prepunom paste. "Treba da odaberete relevantne delove špageta", objašnjava on, "a nekada ih treba pokidati i ponovo spojiti sa nekim drugim". Ali sa mogu\u0107nostima kompjutera koje se konstantno pove\u0107avaju sve ovo mo\u017ee da se obavi u realnom vremenu, tvrdi dr Dzmura. Korisnici \u0107e tako\u0111e biti obu\u010deni da razmišljaju naglas.<\/p>\n
"Kako nekoga da nau\u010dimo da razmišlja u sebi na na\u010din koji daje veoma jak signal u EEG-u koji omogu\u0107ava i o\u010ditavanje bez obzira na buku u pozadini?", pita se Dzmura. Na kraju krajeva, s obzirom na to da svaka osoba ima druga\u010diji EEG, oni ljudi koji budu koristili "misaone kacige" mora\u0107e da budu obu\u010deni tako da kompjuteri koji presre\u0107u njihove neizre\u010dene komande prepoznaju jedinstvene mentalne šablone svakog korisnika. <\/p>\n
Oba nau\u010dnika preventivno negiraju o\u010dekivane optu\u017ebe na ra\u010dun toga što se bave umovima vojnika. "Mnogi \u017eice koje vire iz glava tuma\u010de kao neku vrstu \u010ditanja misli", ka\u017ee dr Dzmura. "Me\u0111utim, nema na\u010dina da se tamo dopre", tvrdi Šmajser. "Ne samo da treba da imate volju, ve\u0107 s obzirom na to da je vaš mozak jedinstven, treba da obu\u010dite sistem da \u010dita vaše misli. Zato je nemogu\u0107e da u\u010dinite ma šta protiv ne\u010dije volje i bez aktivne i stalne saradnje."<\/p>\n
I, naravno, nemojte da previdite potencijalne civilne pogodnosti. "Koliko \u010desto su vam zasmetali ljudi koji urlaju u svoje mobilne telefone?", pita Šmajser. "Šta bi bilo kada biste umesto toga komunicirali putem misli i oko sebe širili bla\u017eenu tišinu?" Sve ovo zvu\u010di kao da bi jedan od ovih retkih delova bud\u017eeta ameri\u010dke vojske mogli da podr\u017ee \u010dak i pacifisti.<\/p>\n
Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ameri\u010dka armija odvojila je \u010detiri miliona dolara za projekat tehnologije koja bi prenosila tihe mo\u017edane talase u cilju bezbedne komunikacije me\u0111u vojnicima <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49595","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49595","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49595"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49595\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49595"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49595"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49595"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}