Vrlo je vjerovatno da su i hleb i pivo izmislile \u017eene. Legenda ka\u017ee da je pivo rezultat slu\u010dajnog otkri\u0107a. Loše spremljena zrna \u017eita povukla su vlagu i uz pomo\u0107 sveprisutnih divljih kvasaca fermentirala u zanimljivu smjesu.<\/p>\n
Ljudi su je probali i otkrili njen neobi\u010dan ukus, hranjivost i, naravno, opojnost. <\/p>\n
To se dogodilo jako davno, u Mesopotamiji, gde se to\u010dio "te\u010dni hleb". Pri\u010da o pivu stara je koliko i pri\u010da o hlebu. Šta je bilo prvo, pivo ili hleb, još utvr\u0111uju istori\u010dari hrane. <\/p>\n
Prvo pivo verovatno se pravilo od pšenice i je\u010dma. Tek 1516. bavarski zakon o \u010disto\u0107i piva nalo\u017eio je: "Pivo se pravi od je\u010dma, hmelja i vode". Tog se zakona dr\u017ee Nemci, a ostali vole da dodaju i jeftiniji kukuruz ili pirina\u010d. <\/p>\n
Hmelj se dodaje pivu kao za\u010din koji daje ugodnu gor\u010dinu, penu, ali i konzervira razvoj nepo\u017eeljnih bakterija, te doprinosi procesu bistrenja. <\/p>\n
Pivo gasi \u017ee\u0111, osve\u017eava, krepi i relaksira. Ono je i jako zdravo. Pozitivan u\u010dinak i lekovitost piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena. <\/p>\n
U starom Egiptu pivo je kao napitak koji krepi i daje energiju bilo obavezni deo obroka robova – graditelja piramida. Osim za vra\u0107anje snage nakon napornog rada, pivo je tada kao napitak sirotinje zamenjivalo i uglavnom ne\u010distu vodu. <\/p>\n
Osim za pi\u0107e, pivo se koristilo i u kozmeti\u010dke svrhe za osve\u017eavanje ko\u017ee lica i prevenciju ko\u017enih oboljenja. <\/p>\n
Pivo sadr\u017ei vitamine B-grupe, zatim magnezijum, kalijum, kalcijum, gvo\u017e\u0111e i cink. Bogato je ugljenim hidratima, proteinima i flavonoidima, ali i antioksidansima. Lekovitost piva potvr\u0111ena je i u mnogim savremenim nau\u010dnim i klini\u010dkim ispitivanjima. <\/p>\n
Pivo, izme\u0111u ostalog, pozitivno uti\u010de na prokrvljenost, cirkulaciju krvi i krvni pritisak, kao i na koli\u010dinu še\u0107era i vrednost masno\u0107a u krvi. Ima blagotvoran u\u010dinak i kada je re\u010d o bolestima mokra\u0107nih organa ili kamena u bubrezima.<\/p>\n
Pivo povoljno deluje i na psihu jer potsti\u010de dobro raspolo\u017eenje, relaksira, smanjuje napetost, nervozu i stres. Ipak, s obzirom na opasnosti koje donosi preterivanje u alkoholu, klju\u010dna re\u010d kod svih saznanja o pozitivnom uticaju piva na zdravlje je "umereno". <\/p>\n
Suprotno uvre\u017eenom mišljenju – pivo uopšte ne goji jer ne sadr\u017ei masno\u0107e. Pivo ima sli\u010dnu energetsku vrednost kao mleko i nema nikakvih "skrivenih" sastojaka koji bi podsticali debljanje, posebno nastanak tzv. pivskog stomaka. <\/p>\n
Razlog za gomilanje kilograma kod "pivopija" je preterivanje. Tako\u0111e, utvr\u0111eno je da su prehrambene navike pivopija manje u skladu s nutricionisti\u010dkim preporukama nego osoba koje \u010deš\u0107e piju vino. <\/p>\n
Zanimljivo je tako\u0111e da je mnogo ve\u0107a verovatno\u0107a za nastanak "pivskog" stomaka ako se odjednom popije velika koli\u010dina tog pi\u0107a nego ako se ono ravnomerno rasporedi tokom sedmice. <\/p>\n
Prema podacima jedne studije u kojoj je u\u010destvovalo 57.000 ljudi, osobe koje su pile istu koli\u010dinu pi\u0107a, samo ravnomerno raspore\u0111enu tokom nedelje, bile su manje sklone nastanku "pivskog" stomaka. <\/p>\n
Najva\u017enije "pivarske" zemlje su \u010ceška, Nema\u010dka i Belgija. Pivo je, ka\u017eu, najprodavanije alkoholno pi\u0107e na svetu – oko 1.500 miliona hektolitara godišnje. <\/p>\n
Evropa i Amerika, iako predstavljaju samo \u010detvrtinu svetske populacije, konzumiraju dve tre\u0107ine svetske proizvodnje piva, sa prose\u010dnom potrošnjom po glavi stanovnika od 64 odnosno 55 litara godišnje. <\/p>\n
Uprkos raširenoj praksi posezanja za hladnim pivom tokom vrelih dana, lekari to ne preporu\u010duju jer alkohol dodatno dehidrira telo. Umereno i odgovorno ispijanje piva \u0107e najbolje prijati uz ve\u010dernja letnja opuštanja, njihov je savet.<\/p>\n