Da bi \u010dovjek razumio \u017eargon Evropske unije, primoran je da za polovinu izraza pribjegne politi\u010dkom rje\u010dniku, a za drugu polovinu mora da potra\u017ei geografski atlas jer je ve\u0107ina najva\u017enijih evropskih odluka imenovana po gradovima u kojima su donijete.<\/p>\n
Evo i kratkog re\u010dnika, koji objašnjava najva\u017enije pojmove u EU, vezane za mesta u kojima su se dogodili:<\/p>\n
BARSELONA <\/strong>– U EU je najpoznatija po tome što su se upravo u tom gradu evropski, severnoafri\u010dki i bliskoisto\u010dni lideri sastali novembra 1995. godine da bi unapredili me\u0111usobne odnose. Rezultat je bio "Proces iz Barselone" kojim je EU pokušala da unapredi ekonomske i politi\u010dke odnose sa mediteranskim susedima.<\/p>\n DABLIN <\/strong>– Poznat po knji\u017eevnim genijima, crnom pivu i tendenciji odbacivanja evropskih sporazuma, Dablin je u evropskom \u017eargonu povezan sa pojmom izbeglica zato što je u tom gradu usvojena "Dablinska konvencija" o regulisanju evropske politike prema izbeglicama (stupila je na snagu 1997. godine).<\/p>\n KOPRNHAGEN<\/strong> – Prestonica Danske je postala sinonim za standarde koje zemlja koja \u017eeli da postane \u010dlanica EU mora da ispuni. Prema "kopenhaškim kriterijumima", usvojenim juna 1993. godine, zemlja koja \u017eeli da postane \u010dlanica EU mora da \u010duva demokratiju i da poštuje ljudska prava, da ima tr\u017eišnu privredu i da prihvati obaveze i ciljeve EU, poput o\u010duvanja mira.<\/p>\n LISABON <\/strong>– Kada lideri EU pomenu Lisabon, obi\u010dno misle na "lisabonsku agendu", dogovorenu marta 2000. godine kao projekat \u010dijom realizacijom privreda EU treba da do 2010. godine postane kompetetivnija, ali pre svega i najviše misle na Lisabonski sporazum, "miniustav" Unije potpisan decembra 2007. godine, koji bi trebalo da olakša proces donošenja odluka unutar Unije i, uopšte, funkcionisanje te glomazne grupacije sa 27 \u010dlanica. Re\u010d "Lisabon" je u poslednje vreme naj\u010deš\u0107e koriš\u0107ena da ozna\u010di jaz izme\u0111u ciljeva EU i postignutih rezultata, dok je posle odbacivanja Lisabonskog sporazuma u Irskoj, postala sinonim za taj sporazum.<\/p>\n MASTRIHT<\/strong> – Sporazumom iz Mastrihta, potpisanim 1992. godine, stvoreni su uslovi za nastanak zajedni\u010dke evropske valute – evra. Mastriški kriterijumi podrazumevaju da svaka dr\u017eava, koja \u017eeli da u\u0111e u zonu evra mora da poštuje stroga pravila vezana za inflaciju i bud\u017eetsku potrošnju.<\/p>\n MAN\u010cESTER<\/strong> – Osim po fudbalskom d\u017einu Man\u010dester junajtedu, ovaj grad je u EU poznat i po politi\u010dkom pozivu ministara finansija vladama zemalja \u010dlanica da na porast cena goriva ne odgovore smanjenjem poreza. Kasnije su više puta za\u017ealili što im je ta ideja pala na pamet.<\/p>\n NICA<\/strong> – Sporazum iz Nice potpisali su lideri EU 2001. godine kako bi blok mogao da primi 12 novih \u010dlanica izme\u0111u 2004. i 2007. godine. Sporazum reguliše koliko koja dr\u017eava ima glasova u evropskim savetima i kre\u0107e se od 29 glasova Nema\u010dke do tri glasa Malte. Kada su lideri EU pregovoarali oko Lisabonskog sporazuma 2007. godine, Poljska je imala slogan "Nica ili smrt" zala\u017eu\u0107i se da kriterijumi iz Nice ostanu nepromenjeni.<\/p>\n TAMPERE <\/strong>– Finski grad Tampere je najpoznatiji u evropskim krugovima po naporima za sprovo\u0111enje zakona u okviru EU. Proces iz Tamperea, pokrenut 1999. godine, jeste serija razgovora \u010dlanica EU o na\u010dinu poboljšanja me\u0111usobne saradnje o osetljivim pravosudnim pitanjima. Proces je dobio nov impuls na samitu u Hagu 2004. godine, pa su ga pojedine diplomate preimenovale u "Haški proces". O\u010dekuje se da \u0107e Proces iz Tamperea dobiti nov impuls kada Švedska preuzme predsedavanje Evropskom unijom u drugoj polovini 2009. godine. Mnogi o\u010dekuju da \u0107e on tada prerasti u "Stokholmski proces".<\/p>\n HAG <\/strong>– poznat je po mnogobrojnim me\u0111unarodnim sudovima, a najpoznatiji po Haškom tribunalu – Me\u0111unarodnom krivi\u010dnom sudu za bivšu Jugoslaviju, koga su osnovale UN 1993. godine za su\u0111enje optu\u017eenima za ratne zlo\u010dine po\u010dinjene tokom ratova u bišoj Jugoslaviji.<\/p>\n ŠENGEN<\/strong> – Šengenska konvencija, koja je stupila na snagu 1995, ukinula je te godine grani\u010dne prelaze izme\u0111u Belgije, Francuske, Nema\u010dke, Gr\u010dke, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugala i Španije. Sporazumom je stvorena takozvana šengenska zona, koju danas \u010dine sve clanice EU osim Velike Britanije, Irske, Bugarske i Rumunije. Island i Norveška su deo šengenske zone iako nisu \u010dlanice EU.<\/p>\n Tanjug\/Mondo<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da bi \u010dovjek razumio \u017eargon Evropske unije, primoran je da za polovinu izraza pribjegne politi\u010dkom rje\u010dniku, a za drugu polovinu mora da potra\u017ei geografski atlas jer je ve\u0107ina najva\u017enijih evropskih odluka imenovana po gradovima u kojima su donijete.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49562","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49562","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49562"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49562\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49562"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49562"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49562"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}