Velika plata, ku\u0107a, automobil i sedmica na lotou nisu dovoljni za \u017eivot pun optimizma, tvrde psiholozi <\/p>\n
Sre\u0107a produ\u017eava \u017eivot najmanje sedam godina, zaklju\u010dak je studije Rut Venhoven sa Univerziteta u Roterdamu. <\/p>\n
Analiziraju\u0107i rezultate više od trideset nau\u010dnih studija, koje su istra\u017eivale vezu izme\u0111u dugove\u010dnosti i optimisti\u010dkog pogleda na svet, ova holandska nau\u010dnica je došla do zaklju\u010dka da razlika u du\u017eini \u017eivotnog veka izme\u0111u sre\u0107nih i tu\u017enih ljudi iznosi izme\u0111u sedam i deset godina. <\/p>\n
Sre\u0107a ne le\u010di, ali štiti od bolesti, tvrdi Venhoven i kao ilustraciju ove teze isti\u010de jednostavnu neurofiziološku istinu – u stanju sre\u0107e lu\u010de se dopamin i serotonin, neurotransmiteri zadovoljstva koji ja\u010daju naš imunološki sistem. Bez njih nema radosti, euforije i \u017eivotne energije.<\/p>\n
Klini\u010dki psiholog Maja Anton\u010di\u0107 slikovito objašnjava da je optimizam nalik na psihološki skafander kojim se branimo od depresije i turobnih misli i statisti\u010dki dokazanih teorija po kojima stvari uvek završavaju loše. <\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i optimizmu \u017eivimo punim plu\u0107ima, \u010dašu uvek posmatramo kao polupunu i tvrdimo da "ono što nas ne slomi, \u010dini nas ja\u010dima2.<\/p>\n
Ve\u0107ina smatra da se sre\u0107a nalazi u materijalnim stvarima i autenti\u010dno veruje da bi bili neuporedivo sre\u0107niji ako bi imali nova kola, ku\u0107u ili posao. \u017dene maštaju o konfekcijskom broju 38 i dobroj udaji, muškarci o visokoj plati, deca o igra\u010dkama iz izloga… <\/p>\n
Svi mi o\u010dekujemo doga\u0111aje koji \u0107e, poput duha iz Aladinove \u010darobne lampe, izmeniti naš svet. Na primer, da dobijemo sedmicu na lotou. Ili barem povišicu plate. Ili da se sre\u0107no zaljubimo. Me\u0111utim, sve su to kratkotrajna zadovoljstva. Nakon dobitka na lutriji sledi euforija, ali ona brzo pro\u0111e i nakon izvesnog vremena sre\u0107ni dobitnici dolaze na nivo \u017eivotnog (ne)zadovoljstva na kome su bili pre dobitka. <\/p>\n
Ista pri\u010da va\u017ei i za povišicu plate, novu ljubav ili neki odevni predmet s potpisom renomiranog dizajnera, objašnjava Maja Anton\u010di\u0107.<\/p>\n
Ona podse\u0107a da postoji veliki broj psiholoških eksperimenata kojima je dokazano da su se svi dobitnici sedmice na lotou, nakon po\u010detne euforije, vratili na svoj "po\u010detni" nivo sre\u0107e. Neizmernu sre\u0107u ne donosi ni veliki uspeh u karijeri, ni brak i deca, ni lutrija, niti bilo šta materijalno. Sve su to samo "ulaznice za sre\u0107u", ka\u017ee ovaj psiholog.<\/p>\n
Optimisti ne negiraju jednostavne \u017eivotne istine – ljubav naj\u010deš\u0107e ne pobe\u0111uje sve prepreke, brakovi se završavaju razvodom, prijatelji nas napuštaju, a deca ne uzvra\u0107aju zahvalnost. <\/p>\n
Osim mladala\u010dkih ideala, sa godinama gubimo drage ljude, ubija nas rutina \u017eivota i usamljenost i svi se u jednom trenutku razbolimo. Onima koji pre\u017eive kao nagrada ostaju starost, nemo\u0107 i usamljenost. <\/p>\n
Na \u010demu onda treba da baziramo svoj optimizam? Nemojte razmišljati o onome što nemate, ve\u0107 o onome šta imate, odgovaraju psiholozi. \u010covek je toliki proizvo\u0111a\u010d da proizvodi i svoje potrebe. <\/p>\n
Institucija šopinga i kreditnih kartica po\u010diva na kratkotrajnim zadovoljstvima koja izazivaju zadovoljenje (la\u017enih) potreba za (nepotrebnim) stvarima, ali praznina koju pokušavamo da ispunimo konstantnom kupovinom zapravo nije u našem ormanu, ve\u0107 negde duboko u nama.<\/p>\n
Martin Selid\u017emen, ameri\u010dki psiholog i tvorac takozvane pozitivne psihologije, koja se bavi ljudskom sre\u0107om i optimizmom, ka\u017ee da optimisti nisu otporni na depresiju. Oni se sa njom jednostavno bolje nose od pesimista. <\/p>\n
Suštinska razlika izme\u0111u optimista i pesimista jeste u tome što prvi veruju da su oni kova\u010di svoje (ne)sre\u0107e i da oni sami odre\u0111uju ono što \u0107e im se dogoditi. Sre\u0107ni ljudi misle da im se dobre stvari dešavaju kao rezultat njihovog truda, a loše – kao rezultat loših okolnosti.<\/p>\n
Selid\u017eman je svojim studijama pokazao da optimisti bolje podnose stres od pesimista. Optimizam smanjuje nivo kortizola, hormona koji lu\u010di nadbubre\u017ena \u017elezda u stanju stresa i ima negativan uticaj na naš imunološki sistem. <\/p>\n
Njegovo istra\u017eivanje je pokazalo da studenti sa optimisti\u010dkim pogledom na svet re\u0111e obolevaju od prehlada uo\u010di ispitnih rokova. Optimisti veruju da su sami kova\u010di svoje sre\u0107e i vode više ra\u010duna o zdravlju – redovnije ve\u017ebaju, bolje se hrane i urednije spavaju.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Velika plata, ku\u0107a, automobil i sedmica na lotou nisu dovoljni za \u017eivot pun optimizma, tvrde psiholozi <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49556","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49556","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49556"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49556\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49556"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49556"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49556"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}