Svaki strah hipohondra mo\u017ee da se doka\u017ee: tako nam iz novina "prijete" telefonske slušalice, svije\u0107e tokom romanti\u010dne ve\u010dere, a nije po\u017eeljno ni zvati se Šeron <\/p>\n
Sve mo\u017ee fatalno da se završi. Sna\u017eno istreseš nos i – umreš. Na romanti\u010dnoj ve\u010deri s devojkom otruješ se olovom koje se osloba\u0111a dok gore sve\u0107e. Razgovaraš telefonom i "strefi" te mo\u017edani udar, jer slušalicom pritisneš va\u017enu arteriju. Mada ni bolni\u010dki uslovi nisu garancija da \u0107e biti sve u redu sa zdravljem. Tu su sepsa, infekcije, povreda rane posle operacije… Ma, ko bi nabrojao silne malere, nezgode i sticaj loših okolnosti, koji \u0107e se baš sirotom hipohondru, ve\u010dito zabrinutom za sopstveno zdravlje, obiti o glavu?<\/p>\n
Naš kolega D\u017eon Naiš, novinar koji piše o zdravlju u "Tajmsu", za 15 godina sakupio je ogroman broj vesti, rezultata istra\u017eivanja i prou\u010davanja razli\u010ditih pojava u \u017eivotu \u010doveka, pokazuju\u0107i da svaki strah hipohondra mo\u017ee da se doka\u017ee. Ali i da nas slatko nasmeje.<\/p>\n
Primera ima na pretek. Recimo, kako nekoga mo\u017ee da ubije sun\u0111er za pranje sudova? Lako. Pomenuo jedan, dodao drugi, istra\u017eio tre\u0107i, objavio "Nju sajentist" i hiljade \u010ditalaca to pro\u010ditalo. Hipohondri su dobili još jedan povod da prošire spisak opasnih pojava u svom \u017eivotu. Dakle, vratimo se onom strašnom sun\u0111eru – ubici. Me\u0111unarodni nau\u010dni forum o ku\u0107noj higijeni platio je istra\u017eivanje u Britaniji, koje je pre desetak godina pokazalo da je 84 odsto svih tih krpa zaga\u0111eno bakterijom listerijom. S druge strane, nau\u010dni tim na Dr\u017eavnom univerzitetu Arizona u Tusonu pridodao je svoje podatke o salmoneli i stafilokokama koje se nalaze na \u010detvrtini svih istra\u017eenih sun\u0111er\u010di\u0107a. Kada se tanjir ne ispere dobro, bakterije završe u hrani, hrana u stomaku, a \u010dovek… \u010casopis "\u017durnal of hospital infekšn" 2000. godine objavio je ove brojke, mnogi su se zabrinuli. Oni što ove novine ne \u010ditaju \u017eiveli su mirno.<\/p>\n
Baš kao i britanski momci kojima ništa nije kvarilo zadovoljstvo i dobro ljubavno iskustvo, ponajmanje spisak \u017eenskih imena: Sara, Ema, Keli, Luiz, Kler, Liza, Rej\u010del, Klara, Mišel i Nikol. To su, po tvr\u0111enju evidenti\u010dara na Uro-genitalnoj klinici Kraljevske bolnice u Sautemptonu, u pokrajini Hempšir, naj\u010deš\u0107a imena mladih \u017eena sklonih rizi\u010dnom seksu bez zaštite. Napravili su taj imenik me\u0111u 1.500 primljenih i tretiranih pacijentkinja, a svoje saznanje udarili na sva zvona, isti\u010du\u0107i da je ime Šeron pri kraju spiska, a poslednje me\u0111u neodgovornim mladim damama je Trejsi.<\/p>\n
Kolega iz "Tajma" je u svoju dokumentaciju stavio i za knjigu upotrebio još i neobi\u010dan re\u010dnik lekara iz bolnice u Kembrid\u017eu (prepisao iz \u010dasopisa "Etik end bihevijer") – da ne razume pacijent, a da se oni dobro sporazumeju iznad njegovog kreveta. "Beti" je asociranje na nekoga sa dijabetesom. "Veselnik" je ime za pacijenta sa agresivnim karcinomom. "Gasad\u017eije" su anesteti\u010dari, a kada doktori ka\u017eu "ku\u0107ica u cve\u0107u" rekli su zapravo mrtva\u010dnica. "Kolja\u010di" su naravno – hirurzi.<\/p>\n
Dr Danilo Jovanovi\u0107 je beogradski lekar sa dugogodišnjim iskustvom u domu zdravlja, kroz njegovu ordinaciju prošlo je mnogo pacijenata, mada je dragoceno iskustvo stekao rade\u0107i na po\u010detku karijere u selima oko Pan\u010deva. Kako ka\u017ee, bilo je prestrašenih, ali i onih koji u prvi mah nisu verovali u postavljenu dijagnozu. Nije dobro ni jedno ni drugo, naravno.<\/p>\n
– Ne bih \u017eeleo da podsetim na te mnogobrojne istra\u017eiva\u010de koji u procenat tvrde da je nešto belo ili crno. Ipak, ra\u010duna se da bi oko pet odsto pacijenata moglo da se svrsta u one koji previše brinu o svom zdravlju i od "komarca prave magarca". To ne mora da va\u017ei za sve krajeve, sva mesta, podru\u010dja, opasna su uopštavanja. Naravno u gradovima je više tih zabrinutih, hipohondara, ali tu su Internet, specijalizovani \u010dasopisi i \u017euta štampa u\u010dinili svoje. Zbog \u010ditanosti, novine izmišljaju neke bolesti, tekstovi se pišu zbog reklame za neki proizvod koji je neka farmaceutska ku\u0107a platila. Imajmo i to u vidu – podse\u0107a ovaj medicinar.<\/p>\n
Deo lekarskog posla je da razuveri preterano zabrinutog pacijenta, a pitanje je koliko vremena i strpljenja neki imaju za to. Podstaknuti pri\u010dama o zdravom \u017eivotu i onim što su videli u reklamama, mnogi dolaze u dom zdravlja da im lekar propiše ono što su oni zamislili da im je potrebno, navodi dr Jovanovi\u0107. Pojedinci svrate "samo da provere neke sumnje", ili "da nešto pitaju" a onda ostanu, pa pitaju, pitaju. Ipak, stvaraju\u0107i odnos poverenja sa pacijentom, ovaj lekar nastoji da im objasni da zabrinutost za zdravlje ne pretvore u uzimanje lekova ili primenjivanje metoda koji im uopšte nisu potrebni. Na\u017ealost, mnogi pomo\u0107ni preparati su, ipak, dostupni kupcima, a tu onda nema spasa za one koji imaju novac.<\/p>\n
– Podvla\u010dim da nije dobro zavaravati se "nije mi ništa" uprkos tome što pacijent ve\u0107 ima simptome neke bolesti. U svakom slu\u010daju, pravi hipohondri imaju ozbiljan problem i potrebna im je profesionalna pomo\u0107, ali ostali, koji su marginalno okupirani svojim zdravljem, mogu jednostavno prestati da \u010ditaju svaku novu vest iz medicine na koju nai\u0111u u medijima – savetuje dr Danilo Jovanovi\u0107.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svaki strah hipohondra mo\u017ee da se doka\u017ee: tako nam iz novina "prijete" telefonske slušalice, svije\u0107e tokom romanti\u010dne ve\u010dere, a nije po\u017eeljno ni zvati se Šeron <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49554","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49554","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49554"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49554\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49554"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49554"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49554"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}