Evropska unija \u010diji moto glasi "ujedinjeni u razli\u010ditosti" trenutno ima 27 dr\u017eava \u010dlanica, 23 zvani\u010dna jezika i tri pisma: latinicu, gr\u010dko pismo i \u0107irilicu – u tom mnoštvu veoma je lako praviti greške.<\/p>\n
Nema\u010dki novinari koji su \u017eeleli da se akredituju za pra\u0107enje francuskog preuzimanja predsedavanja nad EU u julu imali su neobi\u010dan problem: nisu uspeli da prona\u0111u svoju zemlju.<\/p>\n
Na registracionom vebsajtu na engleskom jeziku pojavio se meni na kome je zainteresovani korisnik mogao da izabere jednu od 201 dr\u017eave iz koje poti\u010de. Me\u0111utim, pojavio se problem: Nema\u010dka, najve\u0107a dr\u017eava \u010dlanica EU nije bila na listi.<\/p>\n
Razlog za to je bila \u010dinjenica da, iako je sajt bio na engleskom jeziku, on je bio baziran na francuskom a na tom jeziku Nema\u010dka se ka\u017ee Alemanj, tako da je Nema\u010dka trebalo da stoji u redu zemalja pod slovom A, pa je došlo do zabune i Nema\u010dka nije stavljena in pod slovom A ni pod slovom G (Dzermani – Nema\u010dka na engleskom jeziku).<\/p>\n
Ovaj primer ilustruje glomaznost i komplikovanost jedne grandiozne mašinerije u kakvu je izrasla Evropska unija, gde je komplikovano \u010dak i pore\u0111ati zemlje po azbu\u010dnom redu.<\/p>\n
Da bi \u017eaštitila prava svojih dr\u017eava \u010dlanica EU svakom, od 23 zvani\u010dna jezika i tri pisma daje isti status, ma\u0111utim, nekada je i onima koji sastavljaju liste teško da se sna\u0111u.<\/p>\n
Najve\u0107i broj me\u0111unarodnih organizacija pravi redosled zemlja po azbu\u010dnom redu na jeziku, koji je zvani\u010dno u upotrebi u toj organizaciji. Tako, na primer, NATO pravi redosled zemalja po azbu\u010dnom redu koriste\u0107i engleski jezik za osnovu.<\/p>\n
Ali, taj sistem ne funkcioniše u okviru cele EU jer ona ima tri zvani\u010dna radna jezika: engleski, francuski i nema\u010dki.<\/p>\n
Tako\u0111e, kada je re\u010d o jezicima, oni se re\u0111aju po azbu\u010dnom principu, ali na osnovu naziva jezika na maternjem jeziku, tako finski jezik (Soumen kieli) pada izme\u0111u slovena\u010dkog i švedskog a ne pod F, ma\u0111arski (Magyar) se smešta izme\u0111u litvanskog i malteškog a nema\u010dki (Deuts\u0107) ide posle danskog, pod slovom D.<\/p>\n
Najve\u0107u zabunu me\u0111u korosnicima ipak stvara španski jezik, koji je na vebsajtu Evropske komisije prema maternjem (Espanjol) smešten izme\u0111u engleskog i francuskog.<\/p>\n
U isto vreme, na vebsajtovima Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, španski, koji se i dalje na maternjem ka\u017ee espanjol, svrstan je me\u0111u jezike koji po\u010dinju sa C.<\/p>\n
Iz EU imaju objašnjenje za to isti\u010du\u0107i da, iako, se jezik zvani\u010dno zove espanjol, njegovo tehni\u010dko ime je Kasteljano (Castellano), što je termin koji se koristi širom Latinske Amerike.<\/p>\n
Zagovornici teorija zavere, koji su brojni i u EU, isti\u010du da je razlog za dvostruko rangiranje španskog jezika mogu\u0107nost da drugi regionalni španski jezik katalan (Catalan) u skorijoj budu\u0107nosti postane, tako\u0111e, zvani\u010dan jezik EU.<\/p>\n
Ako bi se to dogodolio bilo bi mnogo lakše u politi\u010dkom smislu da stoje jedan pored drugog kasteljano i katalan, nego da budu razdvojeni \u010deškim, danskim, nema\u010dkim, estonskim, gr\u010dkim i engleskim jezikom.<\/p>\n
U vreme kada je suo\u010dena sa problemom ratifikacije Lisabonskog sporazuma, EU nema vremena da se bavi tako trivijalnim stvarima poput utvr\u0111ivanja redosleda jezika svojih dr\u017eava \u010dlanica, ali upravo ovaj primer pokazuje koliko se ona trudi da usre\u0107i svoje \u010dlanice i koliko je nespretna u tim naporima.<\/p>\n
Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska unija \u010diji moto glasi "ujedinjeni u razli\u010ditosti" trenutno ima 27 dr\u017eava \u010dlanica, 23 zvani\u010dna jezika i tri pisma: latinicu, gr\u010dko pismo i \u0107irilicu – u tom mnoštvu veoma je lako praviti greške.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49552","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49552","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49552"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49552\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49552"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49552"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49552"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}