"Mo\u017ee negativno uticati na aktivnost i pa\u017enju kod djece". Ovakav tekst uskoro \u0107e se na\u0107i na slatkišima i osvje\u017eavaju\u0107im napicima u prodavnicama EU. <\/p>\n
Sporni E dodaci nalaze se na pozitivnoj listi aditiva u Srbiji i prisutni su u nekim konditorskim proizvodima i napicima na našem tr\u017eištu. Kako kod nas va\u017ei pravilo da se svi evropski propisi iz ove oblasti prepisuju, o\u010dekuje se da \u0107e se sli\u010dna upozorenja na\u0107i i na doma\u0107im proizvodima.<\/p>\n
Evropski parlament je prošlog meseca doneo odluku prema kojoj u narednih 18 meseci svi proizvo\u0111a\u010di moraju da istaknu upozorenje na proizvode koji sadr\u017ee aditive E102, E104, E110, E122, E124 i E129. Re\u010d je o vešta\u010dkim bojama kojima se namirnice boje u crveno ili \u017euto.<\/p>\n
Profesor Branka Bukvi\u0107 sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu isti\u010de da je još 1995. godine u Srbiji prihva\u0107en Evropski pravilnik o aditivima i da se sve izmene automatski prihvataju i u našoj zemlji.<\/p>\n
– Mi pratimo situaciju u Evropi i svi novi propisi se prepisuju kod nas – objašnjava dr Bukvi\u0107. – To va\u017ei i za pravila deklarisanja, pa nema razloga da se i ove izmene ne prihvate.<\/p>\n
U "Soko Štarku" ka\u017eu se zala\u017eu za poštovanje prava kupaca da budu u potpunosti informisani i da je njihovaobaveza da ispune evropske standarde u deklarisanju proizvoda. Oni napominju da u njihovom asortimanu trenutno nema proizvoda koji sadr\u017ee vešta\u010dke boje.<\/p>\n
– Propisana upozorenja na\u0107i \u0107e se i na našim proizvodima, ako u njima bude pomenutih aditiva – ka\u017eu u ovom preduze\u0107u. -Kako se naši proizvodi pakuju u istu ambala\u017eu bez obzira na to da li su namenjeni doma\u0107em ili stranom tr\u017eištu, isti tekst \u0107e biti prisutan i na slatkišima koji se nude ovdašnjim kupcima. Mi se, ipak, trudimo da upotrebu bilo kakvih aditiva svedemo na minimum.<\/p>\n
Odluka o novom na\u010dinu deklarisanja izazvala je u evropskim zemljama negodovanje kako predstavnika industrije tako i nekih potroša\u010dkih udru\u017eenja. Zabrinuti roditelji se pitaju zašto se aditivi, ako su štetni, jednostavno ne zabrane?<\/p>\n
– Postoje dodaci koje su štetni samo u nekim slu\u010dajevima. – ka\u017ee dr Bukvi\u0107. – Na neke aditivi reaguje samo jedna u hiljadu osoba. Oni se stoga ne mogu zabraniti ve\u0107 je dovoljno ista\u0107i upozorenje. Osnovno pitanje je, dakle, koliko je to opasno i za koga?<\/p>\n
Stru\u010cnjaci, me\u0111utim, pretpostavljaju da \u0107e i isticanje upozorenja dovesti do "proterivanja" škodljivih dodataka. Kada se na deklaracijama na\u0111e upozorenje o štetnosti proizvo\u0111a\u010di \u0107e, smatraju upu\u0107eni, biti suo\u010deni sa velikim gubicima. Zato \u0107e veliki broj njih u narednom periodu sporne dodatke zameniti onima koji se ne nalaze na ovoj listi. <\/p>\n
"NESTLE" MENJA ADITIVE<\/p>\n
Nove mere Evropske unije ve\u0107 daju rezultate. Iako je odlukom Evropskog parlamenta propisan rok od 18 meseci za isticanje upozorenja, neki veliki proizvo\u0111a\u010di ve\u0107 su reagovali. Me\u0111u prvima je kompanija "Nestle" koja je najavili zamenu spornih aditiva prirodnim dodacima.<\/p>\n
STUDIJA<\/p>\n
Pa\u017enju na aditive koji izazivaju poreme\u0107aje u ponašanju skrenuli su istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta u Sautemptonu u studiji objavljenoj u septembru prošle godine. Oni su pokazali da dodaci u slatkišima i napicima mogu imati za posledicu pad koncentracije i impulsivnost koji negativno uti\u010du na sposobnost u\u010denja. Najugro\u017eenija su deca uzrasta od 3 do 8 godina. Studija je naišla na veliki otpor industrije, ali i pokušaje diskreditacije koji su došli iz stru\u010dnih krugova. Najviše zamerki upu\u0107eno je na metodologiju istra\u017eivanja.<\/p>\n
Ve\u010dernje Novosti<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" "Mo\u017ee negativno uticati na aktivnost i pa\u017enju kod djece". Ovakav tekst uskoro \u0107e se na\u0107i na slatkišima i osvje\u017eavaju\u0107im napicima u prodavnicama EU. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49550","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49550","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49550"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49550\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49550"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49550"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49550"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}