Najstariji mehani\u010dki analogni kompjuter na svijetu (izra\u0111en 150-100. godine prije nove ere), poznat pod imenom "mehanizam iz Antikitere", na\u0111en je 1901. u olupini potonule rimske galije nadomak istoimenog gr\u010dkog ostrvceta.<\/p>\n
Najstariji na svetu Stari Jelini su na ra\u010dunaru izra\u010dunavali redosled olimpijskih igara. Najstariji mehani\u010dki analogni kompjuter na svetu (izra\u0111en 150-100. godine pre nove ere), poznat pod imenom "mehanizam iz Antikitere", na\u0111en je 1901. u olupini potonule rimske galije nadomak istoimenog gr\u010dkog ostrvceta.<\/p>\n
Isprva se mislilo da je morski kamen, prekriven naslagama kalcijuma, a ispostavilo se da je to skalamerija visoka 33, široka 17 i debela devet santimetara, izra\u0111ena od bronze i smeštena u drvenoj kutiji, sa zapisom od 2.000 znakova. Imala je više od 30 broj\u010danika i zup\u010danika, a sa\u010duvana su tri velika odlomka i nekoliko manjih komada.<\/p>\n
Sve kockice (i deli\u0107i) u mozaiku (mašini) još nisu uklopljeni, iako je uveliko znano kako je izgledala i radila. Svojevrsna slagalica astronomskog i matemati\u010dakog znanja iz anti\u010dkog doba mogla bi, posle podrobnog ispitivanja, ponovo da ispiše neka poglavlja davno prohujalih vremena.<\/p>\n
Najnovija tuma\u010denja obelodanjuju da su je astronomi koristili kao kalendar za ozna\u010davanje svakodnevnih doga\u0111aja, a naro\u010dito za utvr\u0111ivanje godina u kojima se nadme\u0107u olimpijci. Sportska takmi\u010denja zbog kojih su obustavljani ratovi ozna\u010davala su po\u010detak i završetak \u010detvorogodišnjeg razdoblja nazivanog olimpijada.<\/p>\n
Ciceron pominje dva<\/strong><\/p>\n Nadgornjavanje u duhu krilatice "Br\u017ee, više, ja\u010de" (citius, altius, fortius) otpo\u010dinjalo je u toku punog meseca najbli\u017eeg letnjoj dugodnevici, što potkrepljuje pretpostavku da su izrada i koriš\u0107enje iziskivali valjano astronomsko znanje.<\/p>\n Britanski matemati\u010dar Toni Frit nedavno je dodatno osvetlio kako je kalendar osmišljen, objedinjen i koriš\u0107en. Sprava ima nazubljene to\u010dki\u0107e koja su predstavljali vremeske odse\u010dke, \u010dijim je okretanjem korisnik otkrivao vezu me\u0111u astronomskim zbivanjima odre\u0111uju\u0107i pribli\u017ene polo\u017eaje sunca i meseca i njihovih pomra\u010denja.<\/p>\n Poreklo još nije sasvim jasno, a ni okolnosti pod kojima je, po svemu sude\u0107i, dospela na rimski teretni brod. Nikakve sumnje nema da je ure\u0111aj delo gr\u010dkog uma sa ostrva Rodos, jer se pominje da je na\u010dinjen u akademiji soti\u010dkog filozofa Posejdonija, u to doba veoma poznatoj po astronomskom in\u017eenjerstvu. Traga\u010di za odgovorom ukazuju da je utovaren s mnoštvom oplja\u010dkanih dragocenosti da bi bio prikazan na sve\u010danosti u \u010dast Julija Cezara.<\/p>\n Rodos je u u drugom i prvom veku pre Hrista slovio za astronomsko središte anti\u010dkog sveta, na kojem je godinama boravio najve\u0107i gr\u010dki astronom Hiparh, \u010dije je izu\u010davanje nastavio Posejdonije. I tu se, verovatno, rodila zamisao da se osmisli savršena sprava koja i danas zbunjuje nau\u010dnike.<\/p>\n Slavni rimski konzul i besednik Ciceron opisuje dve sli\u010dne mašine. Za prvu navodi da ju je sastavio Arhimed i da, posle opsade i pada Sirakuze, dospela u palatu generala Marka Klaudija Marselusa, u kojoj je \u010duvana kao porodi\u010dna zaostavština, a doma\u0107in mu je jednom prilikom pokazao šta je u stanju da do\u010dara. I nekoliko pisaca iz \u010detvrtog i petog veka naše ere pominjali su doti\u010dnu napravu. Drugu opisuje kao izum svoga prijatelja Posejdonija i da je oponašala kretanje zvezda i planeta.<\/p>\n I jedna i drugi nisu, najverovatnije, sa gr\u010dkog ostrvceta jer su postojale u Rimu pola stole\u0107a posle brodoloma. Po svemu sude\u0107i, bile su tri sli\u010dne koje nisu napravljenje samo za pokazivanje.<\/p>\n Kalendar-kompjuter<\/strong><\/p>\n "Mehanizam iz Antikitere" je zadavao glavobolju tehnolozima i istori\u010darima nauke još od otkrivanja. Utrošivši nekoliko desetle\u0107a na mukotrpnom \u010diš\u0107enju i uklapanju prona\u0111enih deli\u0107a, Derek de Dola Prajs je 1959. objavio \u010dlanak "Drevni gr\u010dki kompjuter" koji je, izgleda, delimi\u010dno prethodno preneo Artur Klark u svojoj knjizi "Tajanstveni svet", obznanivši da je sprava izra\u010dunavala kretanje zvezda i planeta, zbog \u010dega je prozvana prvim znanim analognim ra\u010dunarom. Do tada su, uglavnom, zamišljali da je astrolab (vajkadašnji pomorski ure\u0111aj za merenje udaljenosti Sunca i zvezda).<\/p>\n Deceniju i po docnije napisao je da je to kalendar-kompjuter iz 80. godine pre Hrista, do\u010daravši kako je radio, što su najnoviji nalazi potvrdili. Kako je ustanovljena starost? Sedamdesetih godina prošlog veka pokojni \u017dak Kusto je u blizini našao nov\u010di\u0107e, na osnovu kojih je zaklju\u010deno da se potonu\u0107e broda dogodilo ubrzo posle 85. godine pre naše ere. Zapisi na ure\u0111aju ukazuju da je upotrebljavan, najmanje, 15 do 20 godina pre udesa.<\/p>\n Veruje se da je mogao predvideti neke astronomske pojave i, po svemu sude\u0107i, bio je jedinstven. Šta je sve obavljao?<\/p>\n o Sra\u010dunavao je kalendar od 365 dana, rastavljaju\u0107i na \u010dinioce svaku \u010detvrtu godinu i dodaju\u0107i jedan.<\/p>\n o Uskla\u0111ivao je sun\u010devu godinu s mese\u010devim kalendarom.<\/p>\n o Najavljivao je pomra\u010denje meseca i sunca i ponavljanje svaka 223 meseca uzajamni polo\u017eaj Sunca, Zemlje i Meseca.<\/p>\n o Pokazivao je pojavljivanje i iš\u010dezavanje glavnih zvezda i sazve\u017e\u0111a prema gr\u010dkom zodijaku (raspored 12 sazve\u017e\u0111a iz horoskopa).<\/p>\n o Prikazivao je polo\u017eaj, najmanje, pet planeta.<\/p>\n o Merio je razli\u010dite brzine kretanje meseca na nebu u razli\u010dito vreme.<\/p>\n o Izra\u010dunavao dane verskih svetkovina posve\u0107enih astronomskim doga\u0111ajima.<\/p>\n o Slu\u017eio za crtanje astroloških karata i izradu horoskopa.<\/p>\n Sva je prilika da je stajao na vidnom javnom mestu, mo\u017eda u muzeju ili dvorani na Rodosu. Do prvih velikih satova u 16. veku ništa nalik nije ugledalo svetlo dana.<\/p>\n Zabele\u017eeno je da su prve olimpijske igre uprili\u010dene 776. godine pre nove ere, a da ih je zabranio car Teodosije Prvi oko 394. posle Hrista.<\/p>\n Stanko Stojiljkovi\u0107<\/p>\n