Federalni istra\u017eni biro, specijalan i veoma va\u017ean ogranak ameri\u010dke savezne policije, ne baš svuda i uvijek hvaljen, danas slavi 100. ro\u0111endan.<\/p>\n
Slava FBI je nastala uglavnom zahvaljuju\u0107i industriji zabave, koja se nekada zvala radio, potom bioskop i, na kraju, svuda prisutna i neizbe\u017ena televizija.<\/p>\n
U deceniji trdiesetih, u Americi je sa velikim uspehom prikazana serija pod nazivom "G Men", u kojoj su G Men (vladini ljudi) bili agenti FBI. Kasnije, šezdesetih godina, na televiziji je dugo prikazivana veoma popularna serija u kojoj je glavni junak bio izmišljeni agent FBI Luis Erskin, a u devedesetim, svetsku slavu je postigla serija "X Files" (Dosijei X).<\/p>\n
Da nije bilo tih medija, u kojima je uloga agenata FBI prikazana na idealizovan, a to zna\u010di nerealisti\u010dki na\u010din, teško da bi Biro iakada postao tako široko poznat, pa \u010dak i popularan.<\/p>\n
Poslednjih godina, na primer, FBI se posebno "isti\u010de" prisluškivanjem i, uopšte, uho\u0111enjem gra\u0111ana SAD. Ranije je to \u010dinjeno manje više tajno, a sada agenti FBI ne moraju više da se kriju, pošto su za svoju rabotu dobili "zeleno svetlo" predsednika D\u017eord\u017ea Buša. Ovo uho\u0111enje, koje obuhvata ne samo telefonske veze, ve\u0107 i internet i sve druge moderne vidove komunikacije, poprimilo je tolike razmere da kriti\u010dari tih metoda u SAD, ali i u svetu, govore o "Velikom bratu" koji je svuda oko nas i nigde nam ne da mira.<\/p>\n
No, FBI je imao i svojih slavnih trenutaka – hvatanje gangstera Boni i Klajd (na slici) u deceniji tridesetih, u vreme velike ekonomske krize, zatim hapšenje opasnog plja\u010dkaša banaka D\u017eona Dilind\u017eera i kriminalca Nelsona zvanog "Babyface" (bebino lice)…<\/p>\n
U skorije vreme, FBI je postigao veliki uspeh uhvativši Teodora Ka\u010dinjskog, manijaka koji je punih 17 godina (1978-1995) terorisao univerzitete i avionske kompanije šalju\u0107i im pisma bombe, kao i Timotija Mekvaja, koji je 1995. godine ogromnom bombom srušio biro FBI u Oklahoma Sitiju, ubivši 168 ljudi.<\/p>\n
Na listi neuspeha je svakako najcrnja ta\u010dka rušenje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001. godine, mada taj neuspeh ide i na adresu obaveštajne slu\u017ebe za inostranstvo, \u010duvene CIA. Najve\u0107i greh FBI je, svakako – po oceni kriti\u010dara – neozbiljnost kojom je Biro shvatio jasne nagoveštaje svojih doušnika da \u0107e do nekakvog teroristi\u010dkog napada na ciljeve u Njujorku i Vašingtonu sigurno do\u0107i. Ima, doduše, i onih koji smatraju da je doga\u0111aj sa STO u Njujorku "nameštaljka" u re\u017eiji FBI i CIA, poput Francuza Tijerija Mejsana koji je 2002. godine objavio knjigu na tu temu pod naslovom "L'Effroyable imposture" (Grozna prevara).<\/p>\n
Teorije poput one koju je u svojoj knjizi izneo Mejsan smatraju se, me\u0111utim, bizarnim ili, \u010dak, "nastranim" i danas su gotovo svuda odba\u010dene, mada ostaje \u010dinjenica da je rušenje STO poslu\u017eilo kao odli\u010dan povod Vašingtonu da lansira nov rat u svetu, nazvan rat protiv terorizma.<\/p>\n
Pet decenija Edgara Huvera<\/strong><\/p>\n FBI je, od osnivanja do danas, imao samo osam šefova (predsednika), a naj\u010duveniji je svakako Edgar Huver (na slici), koji je na \u010delu te ku\u0107e ostao gotovo pet decenija (1924. pa sve do smrti, 1972. godine). <\/p>\n U Huverovo vreme se dogodilo mnogo stvari po kojem njegova "vladavina" ne\u0107e ostati upam\u0107ena po dobru – poput "lova na veštice" (1947-1953), na primer, tokom kojeg je ma kakav gest koji je izlazio iz okvira najcrnjeg konzervatizma proglašavan "komunizmom", pa su tako iz Amerike proterani i takve veli\u010dine kakav je bio legenda nemog filma \u010carli \u010caplin. Huver je, istovremeno – što je posebno zanimljivo – uporno odbijao da prizna postojanje mafije.<\/p>\n U njegovo vreme je prisluškivanje osumnji\u010denih postalo redovna praksa, što se danas razvilo do orvelovskih razmera. <\/p>\n U Huverovo vreme se dogodilo i ubistvo naprednog, levi\u010darskog predsednika D\u017eord\u017ea Kenedija, koje do dan danas nije razjašnjeno. S tim u vezi je bilo teorija, pa su Americi \u010dak o tome napravljeni neki filmovi za veliki i mali ekran, u kojima se tvrdilo kako su u sve to bili umešani upravo FBI i Huver. To, me\u0111utim, nikada nije dokazano, ali zanimljivo je da su svi svedoci, pa \u010dak i oni najsitniji, svi do jednog nestali sa ovoga sveta, naj\u010deš\u0107e nastradavši u saobra\u0107ajnim nesre\u0107ama.<\/p>\n Ima i još dosta drugih elemenata kritike na ra\u010dun FBI, organizacije koja danas zapošljava 30.000 ljudi, uklju\u010duju\u0107i 12.000 specijalnih agenata. Biro deluje pod motom "Fidelity, Bravery, Integrity" (vernost, hrabrost, poštenje), a raspola\u017ee bud\u017eetom (za ovu godinu) "teškim" 6,4 milijarde dolara.<\/p>\n Kriti\u010dari ka\u017eu da FBI samo "tra\u0107i dr\u017eavne pare", pa navode poduga\u010dku listu "brljotina" njegovih agenata, poput loše organizovanih napada na grupu ekstremnih desni\u010dara u mestu Rubi Rid\u017e 1992. godine i na teroristi\u010dku grupu Timotija Mekvaja u Teksasu godinu dana kasnije, kada je nepotrebno poginulo blizu 80 ljudi.<\/p>\n Sigurno je da o svemu tome danas, na 100. stoti ro\u0111endan Biroa, razmišlja aktuelni direktor FBI, Robert Miler, jer mu valja dobro razmisliti kako da se suprotstavi novim i starim izazovima, a da istovremeno ne zanemari borbu protiv terorizma.<\/p>\n Tanjug\/Mondo<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Federalni istra\u017eni biro, specijalan i veoma va\u017ean ogranak ameri\u010dke savezne policije, ne baš svuda i uvijek hvaljen, danas slavi 100. ro\u0111endan.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49529","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49529","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49529"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49529\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49529"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49529"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49529"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}