Njema\u010dka javnost intenzivno se ovih dana bavi pitanjem ljubavnog \u017eivota svog najve\u0107eg pesnika, Johana Volfganga Getea, pri \u010demu je u centru pa\u017enje pitanje da li je ta\u010dno da je slavni romanti\u010dar imao romansu sa 10 godina starijom vojvotkinjom Anom Amalijom, vladarkom ondašnje majušne njema\u010dke dr\u017eave Saksonije.<\/p>\n
Tvrdnju o Geteovoj romansi sa saksonskom vojvotkinjom izneo je još 2003. godine "knji\u017eevni detektiv", Italijan Etore Gibelino u knjizi "Zabranjena ljubav" (Goethe und Anna Amalia: Eine Verbotene Liebe), ali niko dosad nije na to obra\u0107ao pa\u017enju.<\/p>\n
Ljubavni \u017eivot Getea (1749-1832) bio je predmet interesovanja javnosti i 1999. godine kada je svet slavio 250-godišnjicu njegovog ro\u0111enja.<\/p>\n
Tada je, doduše, u \u017ei\u017ei interesovanja bilo Geteovo knji\u017eevno delo, ali je na videlo izašao i jedan krajnje zanimljiv, gotovo bizaran podatak iz njegovog privatnog \u017eivota: Gete je sve do svoje 37. godine bio nevin! <\/p>\n
Pravu (fizi\u010dku) ljubav upoznao je tek na putu po Italiji, kada su ga prijatelji nagovorili da navrati u jedan bordel!<\/p>\n
Posle toga, vrativši se u Vajmar, Gete – tada ne baš više tako mlad \u010dovek, odgojen u preterano strogoj, protestantskoj (puritanskoj) porodici – o\u0111ednom je "poludeo" za lepšim polom, pa je ku\u0107nu pomo\u0107nicu Kristijanu Vulpijus namah pretvorio u svoju neven\u010danu suprugu.<\/p>\n
Kristijanom se zvani\u010dno, u crkvi, o\u017eenio tek 1806. godine, a jedan od kumova na ven\u010danju bio je njihov 17-godišnji sin, August!<\/p>\n
Kad je, pak, re\u010d o ljubavnom \u017eivotu jednog od lidera knji\u017eevne struje Šturm und Drang u samoj Nema\u010dkoj, 39-godišnji Gibelino, Italijan ro\u0111en u Nema\u010dkoj, tvrdi da nije pitanje da li je, ve\u0107 s kim je Gete u\u017eivao u krevetu.<\/p>\n
Sva nema\u010dka deca moraju da u školi nau\u010de "Jade mladog Vertera", pri\u010du sa dosta autobiografskih elemenata o strasnoj, ali platonskoj ljubavi Vertera prema Loti (u stvari Getea prema dami po imenu Šarlota Buf), pa na osnovu toga sti\u010du utisak da je Gete voleo \u017eene "samo dušom".<\/p>\n
Ona pri\u010da o putovanju u Italiju, zemlju u kojoj je Gete bukvalno procvetao i po\u010deo da druga\u010dije gleda i na \u017eivot i umetnost, izbila je na videlo tek pre devet godina, a sada evo i pri\u010de o vojvotkinji Ani Amaliji (1739-1807).<\/p>\n
Mladi Nemci \u0107e zato, po svemu sude\u0107i, morati da na svog najslavnijeg pesnika gledaju nešto druga\u010dijim o\u010dima.<\/p>\n
To, mo\u017eda, va\u017ei i za srpske mladi\u0107e i devojke, jer je Gete itekako va\u017ean i za Srbe. Svojim prijateljstvom sa Vukom Karad\u017ei\u0107em i prevodom srpskih pjesama na nema\u010dki, Gete je dao odlu\u010duju\u0107i doprinos prodoru u svet ne samo srpske poezije, ve\u0107 i spoznaje o turobnoj istoriji srpske nacije.<\/p>\n
Dosad se verovalo, napisao je Gibelino, da je Gete imao dugu, platonsku vezu sa Šarlotom fon Štajn (1742-1827), suprugom jednog vajmarskog funkcnionera, ali – tvrdi italijanski "knji\u017eevni detektiv" – to je bila samo "dimna zavesa" kojom je Gete krio vezu sa vojvotkinjom Anom Amalijom.<\/p>\n
Vojvotkinja je, ina\u010de, Geteova zaštitnica, izdašno pla\u0107aju\u0107i njegov rad u dr\u017eavnoj slu\u017ebi Saksonije.<\/p>\n
No, Fondacija za klasiku u Vajmaru, zvani\u010dni zaštitnik Geteovog "lika i dela", gnevno je ove nedelje odbacila Gibelinijeve tvrdnje, saopštivši ne baš diplomatskim jezikom da su to "sve same gluposti".<\/p>\n
"Gibelinov opsesivan, biografski pristup knji\u017eevnosti i njegova plitko, selektivno koriš\u0107enje izvora ne omogu\u0107ava ozbiljnu, intelektualnu debatu o pitanjima koje on u svojoj knjizi pokre\u0107e", saopštila je Fondacija.<\/p>\n
U debatu se umešala i Hajke Špis, šef Geteovog muzeja u Diseldorfu, isti\u010du\u0107i da Gibelino "nudi poluistine, koriste\u0107i knji\u017eevna svedo\u010danstva na izolovan na\u010din, van konteksta".<\/p>\n
"Gibelino nije poznavalac knji\u017eevnosti, ve\u0107 pravnik. Time je sve re\u010deno", izjavila je gospo\u0111a Špis.<\/p>\n
Gibelino je doista diplomirao prava na Univerzitetu u Bajrojtu (Nema\u010dka), a magistrirao u Oksfordu (Engleska).<\/p>\n
Nema\u010dki magazin "Špigel", tako\u0111e, tvrdi da Gibelino nema bogznakakvih dokaza za teoriju da je Geteova zaštitnica istovremeno bila i njegova ljubavnica, ali neki ljudi, koje "Špigel" naziva disidentima, o\u010digledno su u to poverovali pa su, \u010dak, osnovali Društvo Ane Amalije i Getea!<\/p>\n
Gibelinijevi dokazi su, ka\u017ee renomirani nedeljnik iz Hamburga, samo indicije. \u010cvrstih dokaza da je izme\u0111u Getea i njegove šti\u0107enice bilo seksualnog kontakta – nema.<\/p>\n
No, ako to, mo\u017eda, i jeste ta\u010dno, i dalje, ipak, ostaje nerešena misterija stotina ne\u017eno-strasnih pisama koje je Gete napisao izme\u0111u 1776. i 1789. godine, pisma u kojima se slavni pesnik obra\u0107ao dami svoga srca re\u010dima "ti, an\u0111elu nebeski, \u017eeno kakve nema nigde na svetu".<\/p>\n
Eto, dakle, enigme koja ljubiteljima Geteovog dela ostavlja dosta prostora za – ako ništa drugo, a ono bar – maštanje!<\/p>\n
Tanjug<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Njema\u010dka javnost intenzivno se ovih dana bavi pitanjem ljubavnog \u017eivota svog najve\u0107eg pesnika, Johana Volfganga Getea, pri \u010demu je u centru pa\u017enje pitanje da li je ta\u010dno da je slavni romanti\u010dar imao romansu sa 10 godina starijom vojvotkinjom Anom Amalijom, vladarkom ondašnje majušne njema\u010dke dr\u017eave Saksonije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49528","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49528","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49528"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49528\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49528"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49528"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49528"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}