Šta uraditi ukoliko vam se desi da vas ugrize zmija, ubode škorpija, ope\u010de meduza. <\/p>\n
Zmija<\/strong> <\/p>\n Ako ste negde u prirodi gde je visoka trava, pokušajte da izbegnete hodanje po njoj ako niste u debelim ko\u017enim ili gumenim \u010dizmama. Radije za šetnju odaberite pregledan, ve\u0107 utaban put. Zatim nikako nemojte zavla\u010diti ruke ili noge na nepregledna mesta poput grmlja ili iza nekog kamena, jer u takvim slu\u010dajevima zmija reaguje iz straha, a nije preporu\u010dljivo ni podizati neko ve\u0107e kamenje ako niste na dovoljnoj udaljenosti od potencijalnog napada zmije. Treba imati na umu da zmije vole da se penju po drve\u0107u ili stenama, a posebno je va\u017eno ista\u0107i da ne treba dirati ni mrtvu zmiju, jer tokom nekoliko sati nakon smrti još uvek postoji opasnost od refleksnog ugriza. <\/p>\n Ako vas ugrize <\/p>\n U slu\u010daju ugriza otrovnice, izbegavajte svaki fizi\u010dki napor i strogo mirujte kako bi se otrov što sporije širio telom. U slu\u010daju da se radi o ugrizu na ekstremitetima, potrebno ih je labavo imobilisati u funkcionalnom polo\u017eaju, ispod nivoa srca, a sav nakit i delove ode\u0107e koji ste\u017eu treba skinuti i oti\u0107i do najbli\u017ee zdravstvene ustanove. Ono što nikako ne smete da u\u010dinite jeste da stavljate led na mesto ugriza, re\u017eete ko\u017eu u podru\u010dju ugriza, isisavate ranu i jako podvezujete ekstremitete. <\/p>\n Ekstremitete eventualno mo\u017eete podvezati srednje jakim stiskom pet do deset centimetara iznad ugriza kako bi se zaustavila venska i limfna cirkulacija. <\/p>\n U slu\u010daju da se ne radi o ugrizu otrovnice, ranu treba obilno isprati vodom, namazati antibiotskom maš\u0107u i zamotati zavojem. Treba proveriti kada je osoba poslednji put vakcinisana protiv tetanusa, jer ukoliko je prošlo pet godina, potrebna je dodatna vakcinacija. <\/p>\n Simptomi <\/p>\n Na mestu ugriza obi\u010dno se nalaze dve ubodne ranice u razmaku od šest do osam milimetara, iako je mogu\u0107e da postoji samo jedna ranica ili ogrebotina. Naj\u010deš\u0107e se ugrizi nalaze na donjim ekstremitetima, a najopasniji su ugrizi u glavu i vrat. Na mestu ugriza se javljaju bol i oteklina, u te\u017eim slu\u010dajevima potko\u017ena krvarenja i plikovi s hemoragi\u010dnim sadr\u017eajem. Regionalni limfni \u010dvorovi se pove\u0107avaju i bolni su na dodir, a od opštih simptoma mogu se javiti vrtoglavica, bolovi u stomaku, mu\u010dnina, povra\u0107anje, proliv, a postepeno dolazi do razvoja šoka (bleda, hladna ko\u017ea orošena znojem) s mogu\u0107im smrtnim ishodom. <\/p>\n Škorpija <\/strong><\/p>\n Kod nas škorpija ima uglavnom u priobalju i za razliku od onih koji \u017eive u tropskim i suptropskim podru\u010djima relativno im je slab otrov. Do uboda škorpije uglavnom dolazi slu\u010dajno, ako ih nagazimo ili nam se zavuku u ode\u0107u ili obu\u0107u. Na mestu uboda razvije se kvr\u017eica koja svrbi, a oko nje se javi crvenilo. Po pravilu ubod nije te\u017ei od uboda komarca. Ali kod posebno osetljivih osoba mo\u017ee se poremetiti opšte stanje, uz znojenje, gr\u010deve i povra\u0107anje. U tom slu\u010daju najbolje je da se obratite lekaru, ali u ostalim slu\u010dajevima nakon uboda naših škorpija, le\u010denje nije potrebno, a mesto uboda mo\u017ee se hladiti ledom. <\/p>\n Otrovni insekti<\/strong> <\/p>\n Na našu sre\u0107u, mi ne \u017eivimo u podneblju gde \u017eive opasni i izrazito otrovni insekti. Insekti poput osa, p\u010dela ili stršljenova opasni su samo za ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog uboda. Te alergijske reakcije \u010desto su vrlo opasne jer, ukoliko se pravilno i pravovremeno ne le\u010de (potrebna je medicinska pomo\u0107), mogu se završiti kobno. <\/p>\n Ovi otrovni leta\u010di naj\u010deš\u0107e dolaze u dodir s ljudima za vreme ru\u010dka ili pri poslu\u017eivanju slatkih jela i sokova, budu\u0107i ih privla\u010di slatka hrana ili napici. Tako\u0111e bi svako od nas trebalo da izbegava da se bosonog šeta po travi, a zanimljiva je i informacija da te insekte privla\u010de i šarene boje. Zato, ukoliko ste se odlu\u010dili da dan provedete u prirodi, mo\u017eda bi bilo dobro da obu\u010dete ode\u0107u neutralne boje, poput bele, sive ili krem. <\/p>\n Me\u0111u gorenavednom gru-pom insekata najopasniji je stršljen, zatim osa, pa tek onda p\u010dela. P\u010dela nakon uboda umire jer joj \u017eaoka ostaje u ko\u017ei \u017ertve, dok osa i stršljen mogu ubosti i po više puta jer im \u017eaoka ostaje. Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli, i crvenilo, a ponekad i povišena temperatura. Kod te\u017eih slu\u010dajeva mo\u017ee do\u0107i i do povra\u0107anja i kolapsa. <\/p>\n Najte\u017ei slu\u010dajevi su alergijske reakcije koje mogu da dovedu do anafilakti\u010dkog šoka gde je hitno potrebna medicinska intrevencija. Posebno teški slu\u010dajevi doga\u0111aju se i kod uboda u usnu ili usnu šupljinu jer mo\u017ee do\u0107i do gušenja. <\/p>\n Na mesto uboda stavite led, a ukoliko do uboda do\u0111e na usni ili u usnoj šupljini, bilo bi dobro da sisate led i treba da odete kod lekara. <\/p>\n Ubodi morskih \u017eivotinja<\/strong> <\/p>\n Kad vas ope\u010de meduza, potrebno je o\u017eareno mesto isprati morskom, a nikako slatkom vodom. Zabranjeno je trljati ranu ili stavljati led na nju, a najbolje bi je bilo namazati je sir\u0107etom, kremom za brijanje ili sodom bikarbonom jer se na taj na\u010din spre\u010dava širenje otrova po telu. Ukoliko vam meduza ope\u010de oko, o\u010di se dobro isperite ovoga puta teku\u0107om slatkom vodom, a nikako morskom, dok se ubodi na podru\u010dju usta tretiraju razre\u0111enim sir\u0107etom ukoliko nije došlo do otoka ili ote\u017eanog gutanja. U svakom slu\u010daju, kod uboda meduza, potrebno je zatra\u017eiti medicinsku pomo\u0107, a ona je neophodna i u slu\u010dajevima jakih oteklina, poteško\u0107a u disanju ili gutanju i kod jakih bolova.<\/p>\n Blic\/CDC\/BT<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Šta uraditi ukoliko vam se desi da vas ugrize zmija, ubode škorpija, ope\u010de meduza. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49520","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49520","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49520"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49520\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49520"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49520"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49520"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}