Rane zacele, kosti srastu, bolesti pro\u0111u – sve su to poznata \u010duda našeg tela, navode nau\u010dnici i dodaju da se, ipak, ne zna zašto se ruka pomera sama od sebe, šta je kobno oko ponedeljka, koliko \u0107elija umre za minut…<\/p>\n
Mnoge \u017eivotinje mogu posti\u0107i mnogo spektakularnije rezultate nego što to mi mo\u017eemo; tako, na primer, gušteri mogu regenerisati otkidane repove, morske zvezde i rakovi svoje krakove, morski krastavci svoje utrobe. <\/p>\n
Ali, nau\u010dnici ka\u017eu da ni ljudi nisu loši u mnogim stvarima, kao što je, na primer, takozvana neposlušna ruka za koju se u stru\u010dnoj literaturi koristi naziv "Alien Hand Syndrome", u prevodu "sindrom tu\u0111e ruke", koji je neobi\u010dan neurološki sindrom u kojem ruka bolesnika kao da ima vlastitu pamet. <\/p>\n
Do toga dolazi zbog ošte\u0107enja srednje frontalne motorne regije mozga i \u010desto je posledica operacije na mozgu, mo\u017edanog udara ili upale mozga. <\/p>\n
Bolesnik nema nikakvu kontrolu nad pokretima "tu\u0111e ruke", niti ima bilo kakvu svest o postupcima te ruke. <\/p>\n
Osoba koja boluje od ovog stanja \u010desto se ose\u0107a nepovezano sa svojom rukom i ima ose\u0107aj kao da ruka nije njena. <\/p>\n
S vremena na vreme, ruka mo\u017ee da radi kompleksne pokrete, kao što je otkop\u010davanje košulje, a da bolesnik toga nije svestan. <\/p>\n
Na\u017ealost, ne postoji nikakva poznata metoda le\u010denja ovog sindroma, ali se smatra da je najbolje da se ruci da neki predmet da se igra s njim da ne bi u\u010dinila ništa na\u017eao svom vlasniku.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci ukazuju da se mo\u017ee \u017eiveti i bez velikog dela unutrašnjih organa, jer mada se mo\u017eda \u010dini krhkim, ljudsko telo je mnogo \u010dvrš\u0107e nego što mislimo. <\/p>\n
Tako se, na primer, mo\u017ee \u017eiveti \u010dak i nakon uklanjanja slezine, \u017eeluca, bubrega, jednog plu\u0107nog krila, 75 odsto jetre, 80 odsto creva i skoro svakog organa iz karlice i prepona. <\/p>\n
Tako\u0111e se navodi da je infarkt \u010deš\u0107i ponedeljkom, na šta ukazuje 10-godišnje istra\u017eivanje u Škotskoj koje je pokazalo da 20 odsto ljudi više umre u ponedeljak, u pore\u0111enju s bilo kojim drugim danom. <\/p>\n
Smatra se kako je to posledica prekomernog konzumiranja alkohola tokom vikenda i stresa povezanog s novom radnom nedeljom. <\/p>\n
Mo\u017eda zvu\u010di kao mnogo, ali 300 hiljada \u0107elija u telu umire svakog minuta, što je, zapravo, manje od 0,0001 odsto od ukupne koli\u010dine \u0107elija koje se nadoknade u ljudskom telu svakog dana. <\/p>\n
Odrasla osoba sastoji se od oko 100 biliona \u0107elija koje se stalno obnavljaju, a redovna nadoknada se odvija i na mikroskopskom nivou – menjamo \u0107elije koje \u010dine naša creva svakih nekoliko dana, one koje \u010dine našu bešiku svaka dva meseca i crvena krvna zrnca svaka \u010detiri meseca. <\/p>\n
Kada se dete rodi, ima oko 300 kostiju, a kada se dostigne zrelost, ostaje samo 206, ka\u017eu lekari i dodaju da se to doga\u0111a zato što se male kosti s vremenom spoje i formiraju ja\u010de i ve\u0107e kosti. <\/p>\n
Mo\u017eda izgleda krhko, ali kosu ne mo\u017ee uništiti hladno\u0107a, promena klime, vode, druge sile prirode, a otporna je i na mnoge kiseline i korozivne hemikalije. <\/p>\n
\u010covek mo\u017ee da pre\u017eivi bez hrane, ali ne i bez sna, na šta ukazuje \u010dinjenica da prose\u010dan \u010dovek mo\u017ee da pre\u017eivi mesec do dva bez hrane, samo na vodi, dok \u0107e samo nekoliko besanih no\u0107i kod \u010doveka prouzrokovati radikalne promene li\u010dnosti. <\/p>\n
Još jedan od fenomena ljudskog tela je philtrum – udubljenje izme\u0111u nosa i gornje usne. <\/p>\n
Dok današnji nau\u010dnici još uvek pokušavaju da otkriju \u010demu to udubljenje slu\u017ei, osim za omogu\u0107avanje mnogo ve\u0107eg opsega pokreta za gornju usnu, Stari Grci su smatrali da je to jedno od najuzbudljivijih mesta na ljudskom telu. <\/p>\n
B92<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rane zacele, kosti srastu, bolesti pro\u0111u – sve su to poznata \u010duda našeg tela, navode nau\u010dnici i dodaju da se, ipak, ne zna zašto se ruka pomera sama od sebe, šta je kobno oko ponedeljka, koliko \u0107elija umre za minut…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49518","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49518","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49518"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49518\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49518"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49518"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49518"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}