Prije 150 godina u Londonu je prvi put pomenuta nau\u010dna ideja koja i danas izaziva kontroverze, iako je u me\u0111uvremenu postala opšteprihva\u0107ena. <\/p>\n
Rije\u010d je o teoriji evolucije britanskog prirodnjaka \u010carlsa Darvina.<\/p>\n
1. jula 1858. godine, naime, na sastanku biološkog društva Linean u Lodonu pro\u010ditan je njegov rad u kojem je prvi put izlo\u017eena teorija o prirodnoj selekciji kao klju\u010dnom mehanizmu za pre\u017eivljavanje i evoluciju biljnih i \u017eivotinjskih vrsta. <\/p>\n
Darvin je tu teoriju detaljno razradio punih godinu i po dana kasnije, kada je objavio knjigu "Poreklo vrsta". <\/p>\n
Evolucija za revoluciju<\/strong><\/p>\n U današnje vreme je opšteprihva\u0107eno da je teorija evolucije u nauci predstavljala pravu revoluciju kada je objavljena, sredinom XIX veka. <\/p>\n Ideja da biljne i \u017eivotnjske vrste nastaju i nestaju prirodnom selekcijom – tako što pre\u017eivljavaju oni koji su u stanju da se prilagode sredini – predstavljala je radikalni raskid sa do tada dominantnim stavom da je biljke i \u017eivotinje stvorio Bog. <\/p>\n Ipak, na današnji dan pre 150 godina, kada je teorija prvi put izlo\u017eena, niko nije primetio koliko je ona revolucionarna. <\/p>\n Profesor genetike na Univerzitetskom koled\u017eu u Londonu Stiv D\u017eons za BBC objašnjava da je Darvin na toj ideji o evoluciji, ili kako ju je on zvao "nasle\u0111vanje sa promenama" radio du\u017ee od 20 godina: <\/p>\n "Nameravao je da napiše ogromnu knjigu u kojoj bi tu teoriju razradio do najsitnijih detalja, a onda je iznenada dobio pismo od osobe koju uopšte nije poznavao, od nau\u010dnika Alfreda Rasela Volasa, koji je \u017eiveo na Dalekom istoku. Volas je u tom pismo jasno izneo iste ideje koje je u glavi imao Darvin, i Darvin je bio o\u010dajan. U pismu koje je u to vreme poslao jednom prijatelju \u017ealio se da je ‘uništena originalnost’ njegove ideje. Brojni nau\u010dnici bi danas po\u017eurili da tu teoriju objave pod svojim imenom. Ali Darvin je bio d\u017eentlmen – priznao je da je Volas imao iste ideje kao on, pa su zajedno napisali rad koji je na današnji dan pre 150 godina prvi put pro\u010ditan u Londonu", ka\u017ee D\u017eons. <\/p>\n Knjiga je, ipak, bila presudna<\/strong><\/p>\n Ni \u010carls Darvin ni Alfred Rasel Volas nisu prisustvovali \u010ditanju tog rada u biološkom društvu Linean. <\/p>\n Štaviše, niko se od prisutnih posle \u010ditanja nije previše uzbudio; tek godinu i po dana kasnije, kada je Darvin objavio knjigu "Poreklo vrsta", postalo je jasno koliko je teorija va\u017ena. <\/p>\n Ali. kako se desilo da prvi rad u kojem je izlo\u017eena teorija evolucije prodje tako nezapa\u017eeno? Profesor D\u017eons za BBC ka\u017ee:<\/p>\n "Ljudi ponekad ne shvataju neke stvari. Znate, ja sam napisao neke izuzetno va\u017ene radove o pu\u017eevima, ali niko to nije primetio. Još uvek \u010dekam", ka\u017ee on. <\/p>\n Za vek i po, koliko je prošlo od tog skromnog sastanka u Londonu, pronadjeni su nebrojeni dokazi koji potvr\u0111uju Darvinovu teoriju. Ipak, i dan danas ima onih koji je pori\u010du – uglavnom sa verske ta\u010dke gledišta. <\/p>\n Pojednostavljeno re\u010deno, oni smatraju da je biljke, \u017eivotinje i \u010doveka stvorio Bog, a ne evolucija. <\/p>\n Nema suprotnosti<\/strong><\/p>\n Profesor Stiv D\u017eons, me\u0111utim, ka\u017ee da teorija evolucije i verska ube\u0111enja zapravo nisu u suprotnosti jedno sa drugim:<\/p>\n "\u010covekovo fizi\u010dko telo se na planeti pojavilo kroz isti mehanizam koji je doveo do nastanka vinske mušice. Klju\u010dno je to da, za razliku od \u010doveka, ni vinska mušica ni \u010dovekoliki majmun nemaju duhovnu dimenziju, ili, ako ho\u0107ete, duhovnu suštinu. Teorija evolucije sa tom duhovnom dimenzijom nema nikakve veze; Darvin to nikada nije tvrdio. Mislim da ljudi koji negiraju teoriju evolucije ne nanose štetu nauci – oni sa naukom zapravo nemaju nikakve veze – ali mislim da nanose štetu onome do \u010dehga im je stalo, a to je naj\u010deš\u0107e religija. Ako deci govore la\u017ei, a upravo to \u010dine, zašto bi im deca verovala bilo šta drugo?"<\/p>\n Stiv D\u017eons ina\u010de, na jugu Engleske istra\u017euje zašto se u poslednjih 20 godina u tom regionu pove\u0107ao broj pu\u017eeva sa odredjenom šarom na ljušturi. Ka\u017ee da veruje da je to zbog globalnog otopljavanja, kojem se lakše prilagodjavaju pu\u017eevi sa takvim šarama. <\/p>\n Ako poka\u017ee da je to tako, bio bi to još jedan dokaz Darvinove teorije o prirodnoj selekciji.<\/p>\n