Mozak ne slu\u017ei samo za sticanje visokih ocena na ispitima, ispostavlja se da \u010dudnovata tvar u lobanji omogu\u0107uje primatima poput nas du\u017ei \u017eivot. <\/p>\n
Te\u017eak u proseku 1.200 grama, ljudski mozak ima ogromnih 100 milijardi nerava. Svakog minuta proti\u010de krv zapremine tri konzerve gaziranog napitka.<\/p>\n
Da li su veliki mozgovi pametniji? (Ukoliko je to ta\u010dno, glavati mo\u017eda ne bi bili toliko glupi).<\/p>\n
Doti\u010dno pitanje obavijeno je mnoštvom nepoznanica. Kao prvo, nau\u010dnici još raspravljaju u vesi sa odre\u0111enjem inteligencije. Kojigod opis koeficijenta inteligencije (IQ) prihvatite, kako je merite? Dalje, da li se ove razlike ispoljavaju u svakodnevnom \u017eivotu? Na kraju, da li se više mo\u017edanog tkiva ili veliki mozak smatra jednakim višem koeficijentu inteligencije?<\/p>\n
U jednome su saglasni: sam veliki mozak ne mo\u017ee se izjedna\u010diti s pame\u0107u. Kad bi tako bilo, slonovi (4.780 grama) i jedna vrsta kitova (7.800) nadmašili bi sve p\u010dele-pri\u010dalice. Nau\u010dnici, zapravo, posmatraju mo\u017edanu masu u odnosu na telesnu da bi izneli ma kakva naga\u0111anja u vezi sa saznajnim sposobnostima nekog \u017eivog bi\u0107a.<\/p>\n
Ravnote\u017ea troška i koristi<\/strong><\/p>\n Dok bi slonovska tikva mogla da smrska ljudsku „misle\u0107u kutiju" u fizi\u010dkom odmeravanju, \u010dovek odnosi pobedu u nadmetanju umova. Naš mozak te\u017ei, u proseku, 1.200 grama i iznosi dva odsto telesne te\u017eine, slonovski jedva domašuje desetinsku procenta.<\/p>\n Nau\u010dnici su dugo tragali za razlogom zašto su ljudima (i ostalim primatima) glave prili\u010dno velike. Slonovi se razme\u0107u najve\u0107om zapreminom mozga od svih kopnenih \u017eivotinja, ali u pore\u0111enju s veli\u010dinom tela ljudi prednja\u010de.<\/p>\n „Mora da postoji neka korist od toliko velikog mozga, jer je veliki mozak u energetskom smislu zaista skup za odgajanje i odr\u017eavanje", ka\u017ee Nensi Barikman sa Odseau za biološku antropologiju i anatomiju Univerziteta Djuk (SAD).<\/p>\n Pomenuto istra\u017eivanje se podrobno tuma\u010di u nau\u010dnom \u010dasopisu „Dnevnik ljudske evolucije", a pokazuje da primati u osnovi dr\u017ee u ravnote\u017ei troškove velikog mozga i korist za opstanak koju sti\u010du zahvaljuju\u0107i tome što imaju odli\u010dno kefalo – du\u017ei \u017eivot.<\/p>\n Porede\u0107i veli\u010dinu mozga s drugim razvojnim odlikama 28 vrsta primata, Doti\u010dna nau\u010dnica je sa saradnicima našla da je primatima sa ve\u0107im mozgom potrebno više vremena da dostignu polnu zrelost. Istra\u017eiva\u010di su se usredsredili na vrste koje \u017eive u divljini, budu\u0107i da zato\u010dene obi\u010dno te\u017ee da br\u017ee odrastaju, a to bi iskrivilo rezultate. Od ljudi prou\u010davana je tropska šumska kultura u isto\u010dnom Paragvaju – A\u010de.<\/p>\n Da bi se vreme potrošeno na odrastanje isplatilo, \u017eivite dugo i imate mnogo dece ili se veoma brzo razmno\u017eavate. U oba slu\u010daja imate veliko potomstvo.<\/p>\n Izu\u010davanja su potvrdila da je veliki mozak pre u vezi s dugove\u010dnoš\u0107u nego sa stopom razmno\u017eavanja.<\/p>\n Tajanstveni „veliki prasak"<\/strong><\/p>\n Istra\u017eiva\u010di sumnjaju da dodatna snaga mozga olakšava primatima da savladaju zdravorazumske tehnike za pronala\u017eenje hrane, društvenu snala\u017eljivost i izbegavanje grabljivaca. Najsve\u017eije istra\u017eivanje obelodanilo je da pametnjakovi\u0107 me\u0111u lemurima, koji se zove aj-aj, vlada jednim od najneobi\u010dnijih postupaka za pronala\u017eenje hrane. Veruje se da ovoj \u017eivotinji sa ušima kao u slepog miša treba dodatna mo\u017edana snaga da bi ovladala veštinom tra\u017eenja hrane lupkanjem: kucka stablo drveta i osluškuje zvu\u010dne nagoveštaje kojima se so\u010dni zalogaj odaje.<\/p>\n „Potrebno je godinu i po dana da bi se savladala, a mladunci moraju provesti mnogo vremena posmatraju\u0107i svoje mame", objašnjava Nensi Barikman.<\/p>\n Iako se ljudi uklapaju u osnovni obrazac veli\u010dine mozga i dugove\u010dnosti, izdavajaju se u jednom pogledu. U lova\u010dko-sakuplja\u010dkim društvima ne prave veliki razmak izme\u0111u novoro\u0111en\u010dadi, u proseku samo tri godine. Kod lovaca-sakuplja\u010da tri godine je malo vremena: imati trogodišnjaka koji se gega po afri\u010dkoj šikari i drugu bebu na le\u0111ima, to je zaista naporno.<\/p>\n Naša tajna: pomaga\u010di u porodici, poput baka, o\u010deva, starije bra\u0107e i sestara i ostalih; ne po\u010diva sve na mami.<\/p>\n Dosadašnja izu\u010davanja su potkrepila da me\u0111u razli\u010ditim vrstama prili\u010dno veliki mozak, zaista, donosi neke slo\u017eene saznajne veštine, kao što su delotvorno otkrivanje prirodnih bogatstava, nabavka hrane i slo\u017eene društvene igre (poput obmane). Razlike u okviru jedne vrste veoma su male, što ote\u017eava da se razmrse u\u010dinak veli\u010dine mozga i ostalih \u010dinilaca.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, veli\u010dina nema nikakve veza sa skorom na uobi\u010dajenim merenjima (testovi) inteligencije.<\/p>\n Psiholog Majkl Makdanijel sa Univerzitetu Vird\u017einija Komonvelt, me\u0111utim, smatra da ve\u0107i mozak \u010dini ljude pametnijim, što nnogi istra\u017eiva\u010di osporavaju. Svoje nalaze objavio je 2005. godine u \u010dasopisu „Inteligencija" obznanivši je da je kod svih starosih i polnih grupa zapremina u vezi sa inteligencijom.<\/p>\n Muškarci su pametniji od \u017eena, ustanovljeno je posle istra\u017eivanja 2006. godinr, \u010diji predvodnici ka\u017eu da bi to moglo biti zato što imaju nešto ve\u0107i mozak – razlika u odnosu na \u017eenski iznosi oko 100 grama I to su pojedinci osporili: izvesni nau\u010dnik je izdvojio nekoliko društveno-kulturnih \u010dinilaca koji bi smesta ove rezultate u\u010dinili ništavnim.<\/p>\n Ukoliko veli\u010dina ima ikakve veze sa izumiteljstvom i stvaralaštvom, neki nau\u010dnici o\u010dekuju da vide sponu izme\u0111u tzv. „veliki prasak" (pojava oru\u0111a od kosti i pe\u0107inskih crte\u017ea koja se dogodilo pre 50.000 i 70.000 godina) i uve\u0107anja ljudskih mozgova do današnjih razmera.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mozak ne slu\u017ei samo za sticanje visokih ocena na ispitima, ispostavlja se da \u010dudnovata tvar u lobanji omogu\u0107uje primatima poput nas du\u017ei \u017eivot. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49500","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49500","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49500"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49500\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49500"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49500"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49500"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}