\u010ceprkaju\u0107i po misteriji staroj 3.000 godina, primenjuju\u0107i astronomske podatke na Homerovu "Odiseju", ameri\u010dki istra\u017eiva\u010di su ove nedelje saopštili da su uspeli da utvrde datum jednog od najkrvavijih doga\u0111aja opisanih u anti\u010dkoj knji\u017eevnosti<\/p>\n
\u010ceprkaju\u0107i po misteriji staroj 3.000 godina, primenjuju\u0107i astronomske podatke na Homerovu "Odiseju", ameri\u010dki istra\u017eiva\u010di su ove nedelje saopštili da su uspeli da utvrde datum jednog od najkrvavijih doga\u0111aja opisanih u anti\u010dkoj knji\u017eevnosti, Odisejev pokolj prosaca svoje supruge Penelope neposredno po povratku iz Trojanskog rata.<\/p>\n
Prema rezultatima studije, koje je objavila Nacionalna akademija nauka, Odisej, tvorac \u010duvenog "trojanskog konja" zahvaljuju\u0107i kojem su Grci kona\u010dno, posle 10 godina, uspeli da slome otpor Trojanaca, pobio je 16. aprila 1178. godine pre nove ere razularenu rulju prosaca, koji su bili zauzeli njegov dom, pokušavaju\u0107i da njegovu suprugu nateraju da se uda za jednog od njih.<\/p>\n
Ipak, mnoga pitanja vezana za taj doga\u0111aj ostala su otvorena, poput pitanja da li je slepi pesnik Homer samo opisao stvarni doga\u0111aj ili je, pak, sve to plod njegove mašte.<\/p>\n
"Uvereni smo da smo uspeli da saznamo šta se stvarno dogodilo… Pojedini doga\u0111aji koje je Homer opisao, doista su zasnovani na istorijskim \u010dinjenicama", izjavio je "Los An\u0111eles tajmsu" Skot Huler, autor knjige o Odisejevom putovanju.<\/p>\n
Po Homeru, Odisej je bio kralj Itake, sin Laerta i Antikleje (k\u0107eri Autolika iz Parnasa), Penelopin mu\u017e i Telemahov otac. Po drugim predanjima, Odisej je bio Sizifov sin i otac sinova Kirke, Kalipso i drugih nimfi.<\/p>\n
Odisej je prikazan kao izuzetno mudar, oštrouman, re\u010dit, snala\u017eljiv, hrabar i istrajan ratnik.<\/p>\n
Centralna tema "Odiseje" su njegovo lutanje i povratak domu i svom kraljevstvu, prikazana u 24 poglavlja epa.<\/p>\n
Poglavlja VI do XIII opisuju njegovo lutanje od Troje do Itake. Najpre je došao u zemlju Lotofaga, gde je s velikom mukom oslobodio svoje drugove koji su bili pali u letargiju zato što su jeli lotos. <\/p>\n
Oslepeo je jednoog d\u017eina, kiklopa Polifema i pobegao iz njegove pe\u0107ine obešen o trbuh ovna. U borbi s ljudo\u017ederima Lestrigoncima, izgubio je 11 od ukupno 12 svojih brodova.<\/p>\n
Potom je stigao na ostrvo \u010darobnice Kirke, gde je spasao svoje drugove koje je Kirka pretvorila u svinje. <\/p>\n
Zatim je posetio zemlju duhova gde je razgovarao s Agamemnonovim duhom i saznao od tebanskog proroka Tiresije kako da ubla\u017eignev boga Posejdona. <\/p>\n
Jedini je pre\u017eiveo oluju i stigao na idili\u010dno ostrvo nimfe Kalipso.<\/p>\n
Posle 20 godina lutanja, Odisej se kona\u010dno vratio na Itaku – baš u trenutku kada su njegova \u017eena Penelopa i sin Telemah pokušavali da se odupru mnogobrojnim proscima, koji su, u njegovom odsustvu, bili zaposeli njegovu kraljevinu.<\/p>\n
Kada je kona\u010dno stigao, razljutio se što je zatekao 109 prosaca koji su terali njegovu suprugu da prihvati \u010dinjenicu da je on mrtav i uda se za jednog od njih.<\/p>\n
Podstaknuta boginjom Atinom, Penelopa je organizovala takmi\u010denje sa Odisejevim lukom uz obe\u0107anje da \u0107e se udati za pobednika takmi\u010denja.<\/p>\n
Odisej je stigao ku\u0107i baš u tom trenutku. U po\u010detku su ga poznali samo verni pas i dadilja. On je dokazao svoj identitet uz pomo\u0107 boginje Atine tako što je uspeo da zategne i odapne strelu iz svog starog luka.<\/p>\n
Na kraju, uz pomo\u0107 Telemaha, ubio je sve Penelopine prosce. <\/p>\n
Penelopa nije odmah poverovala da je baš on njen suprug, ali posle više iskušavanja, kona\u010dno ga je prihvatila kao svog davno izgubljenog mu\u017ea i kralja Itake.<\/p>\n
Pokolj je najavljen frazom: "Sunce je nestalo sa neba, a nesre\u0107ni mrak zauzeo je svet".<\/p>\n
Gr\u010dki istori\u010dar Plutarh objasnio je stih pomra\u010denjem sunca, sa \u010dime se mnogi sla\u017eu, ali ima i modernih istra\u017eiva\u010da koji veruju da je re\u010d samo o metafori.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su ranije utvrdili da je iznad Jonskog mora došlo do pomra\u010denja sunca 16. aprila 1178. godine pre nove ere, što je u saglasju s naga\u0111anjem da je Troja pala izme\u0111u 1192. i 1184. godine pre nove ere.<\/p>\n
Mar\u010delo Manjasko sa Rokfelerovog univerziteta i Konstantino Bajkuzis iz Astronomske observatorije u Argentini pa\u017eljivo su \u010ditali "Odiseju" tra\u017ee\u0107i astronomske podatke.<\/p>\n
Oni su otkrili da je na dan pokolja bio mlad mesec, a da se šest dana pre pokolja visoko na nebu mogla videti planeta Venera.<\/p>\n
Koriste\u0107i kompjutersku analizu, oni su utvrdili da se pomra\u010denje sunca dogodilo 16. aprila 1178. godine pre nove ere, a shodno tome i da se pokolj prosaca dogodio baš na taj dan, ali da li se radi o stvarnom doga\u0111aju ili je, pak, pesnikovoj mašti, to pitanja teško da \u0107e ikada biti sasvim razjašnjeno.<\/p>\n
Tanjug\/Mondo<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010ceprkaju\u0107i po misteriji staroj 3.000 godina, primenjuju\u0107i astronomske podatke na Homerovu "Odiseju", ameri\u010dki istra\u017eiva\u010di su ove nedelje saopštili da su uspeli da utvrde datum jednog od najkrvavijih doga\u0111aja opisanih u anti\u010dkoj knji\u017eevnosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49498","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49498","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49498"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49498\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49498"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49498"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49498"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}