{"id":49495,"date":"2008-06-24T12:00:56","date_gmt":"2008-06-24T12:00:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=49495"},"modified":"2008-06-24T12:00:56","modified_gmt":"2008-06-24T12:00:56","slug":"deset-najcudnijih-festivala-na-svijetu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2008\/06\/24\/deset-najcudnijih-festivala-na-svijetu\/","title":{"rendered":"Deset naj\u010dudnijih festivala na svijetu"},"content":{"rendered":"

Prelaz iz drugog u tre\u0107i milenijum ljudi takmi\u010darskog duha iskoristili su za pravljenje najrazli\u010ditijih top-lista. Tako je, nedavno, putem interneta, izglasano i deset naj\u010dudnijih festivala na svijetu.<\/p>\n

Prelaz iz drugog u tre\u0107i milenijum ljudi takmi\u010darskog duha iskoristili su za pravljenje najrazli\u010ditijih top-lista. Biralo se i bira sedam novih graditeljskih \u010duda sveta, isto toliko onih koji su dela prirode, glasalo se za li\u010dnosti, doga\u0111aje i izume koji su obele\u017eili prethodni milenijum, pa \u010dak i za osam "naj horor" turisti\u010dkih destinacija. Tako je, nedavno, putem interneta izglasano i deset naj\u010dudnijih festivala na svetu.<\/p>\n

Na prvom mestu je Festival skakanja preko novoro\u0111en\u010dadi u španskom selu Kastriljo de Mursija. Odrasli muškarci, obu\u010deni u najrazli\u010ditije kostime – od zastrašuju\u0107ih do inspirisanih Elvisom – iz novoro\u0111en\u010dadi pokušavaju da "isteraju \u0111avola"! Ovu neobi\u010dnu tradiciju Španci neguju još od 1620. godine u okviru katoli\u010dke procesije slavljenja tela Hristovog.<\/p>\n

Još jedna manifestacija u kojoj u\u010destvuju samo muškarci zauzela je drugo mesto. Festival golih odr\u017eava se svake godine, naj\u010deš\u0107e u letnjim i zimskim mesecima, širom Japana. U\u010desnici nose samo komadi\u0107 tkanine kojim pokrivaju slabine, a ponekad "garderobu" upotpune delovima tradicionalne japanske muške ode\u0107e. Prikriven me\u0111u njima, šeta se i jedan nag muškarac, a ko ga dodirne, veruje se, ima\u0107e sre\u0107e do narednog festivala. <\/p>\n

<\/embed><\/object><\/div>\n

Vatreni festival "Kraj svetih dana" na Šetlandskim ostrvima, tre\u0107i je na ovoj toplisti. Po\u010dinje sredinom decembra, a završava se posle Bo\u017ei\u0107a. Odr\u017eava se u spomen na vikinšku prošlost ostrva. Najva\u017eniji doga\u0111aj festivala je procesija u kojoj u\u010destvuju hiljade ljudi, a završava se paljenjem oko 975 metara dugog vikinškog broda. Zahvaljuju\u0107i šarenim kostimima i muškarcima koji se obla\u010de u \u017eensku ode\u0107u, festival je, u šali, dobio i ime Transvestitski utorak.<\/p>\n

Majmunska gozba na Tajlandu, zaslu\u017eila je \u010detvrto mesto. Svake godine, oko 600 majmuna iz provincije Lopburi, "pozvani" su na jedenje vo\u0107a i povr\u0107a, za vreme godišnje gozbe u \u010dast Rame, heroja prastarog epa Ramajane. On je, po predanju, nagradio svog prijatelja i saveznika, kralja majmuna Hanumana, poklanjaju\u0107i mu celu ovu provinciju. Organizatori gozbe upotrebe oko tri tone vo\u0107a i povr\u0107a za festival, kakogosti majmuni ne bi otišli gladni.<\/p>\n

Prole\u0107ni festival boja, koji se odr\u017eava u Indiji i Nepalu, tako\u0111e se našao na listi. Drugog dana, u\u010desnici bacaju jedni na druge šareni puder i vodu. Prole\u0107e, tokom koga se vremenske prilike menjaju iz minuta u minut, kako se veruje, uzrokuje razli\u010dite virusne groznice. Pošto su raznobojni puderi napravljeni od lekovitog bilja koje spravljaju vra\u010devi, u\u010desnici tvrde da je ritual zapravo magi\u010dna zaštita od svih bolesti.<\/p>\n

S pravom ili ne, šesto mesto, zauzeo je Festival kotrljanja sira u Engleskoj. Iako ne ostavlja takav utisak, kotrljanje sira je veoma opasno. Štaviše, tr\u010danje za sirom mo\u017ee biti i smrtonosno, jer u\u010desnici jure za sirevima koji se niz brdo kotrljaju brzinom i do 112 kilometara na \u010das! Policija je pokušala da zabrani ovu manifestaciju, ali su se takmi\u010dari o nju oglušili: ukoliko neko sustigne kotur, bi\u0107e zauvek oven\u010dan slavom. Ove godine to je pošlo za rukom jednoj – \u017eeni!<\/p>\n

Boksovanje slobodnim stilom u ruskom gradu Maslenici, odr\u017eava se tokom sedmice pred uskršnji post. Jedino pravilo ovog takmi\u010denja je da nema pravila. Me\u010devi traju sve dok neko od u\u010desnika ne ostane bos i go.<\/p>\n

Na osmom mestu je Festival bacanja tuna u australijskom gradu Port Linkoln. Po\u010deo je 1962. godine kako bi se promovisala i razvijala industrijska prerada ove vrste ribe. Šon Karlin, bivši olimpijski pobednik u bacanju kladiva, postavio je još pre deset godina rekord festivala. Tunu tešku nekoliko desetina kilograma bacio je \u010dak 37,23 metra.<\/p>\n

 <\/p>\n

<\/embed><\/object><\/div>\n

 <\/p>\n

U\u010desnici NLO festivala svake godine obele\u017eavaju godišnjicu kada se nepoznata svemirska letelica srušila na vojnu bazu u blizini Rosvela. Godišnjicu ovog "incidenta" pose\u0107uju istra\u017eiva\u010di, stru\u010dnjaci i predava\u010di, koji raspravljaju o tom doga\u0111aju, a najva\u017enije manifestacije su parada vanzemaljaca, takmi\u010denje za najbolji kostim i vo\u017enja u NLO balonu.<\/p>\n

Na za\u010delju top-liste našao se \u010duveni Festival paradajza, koji se krajem avgusta odr\u017eava u španskom gradu Bunjol. Svake godine na ovaj festival do\u0111e oko 30.000 turista da posmatra hiljade u\u010desnika, koji se ceo sat neprekidno ga\u0111aju paradajzom.<\/p>\n

Ve\u010dernje Novosti\/Mondo<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prelaz iz drugog u tre\u0107i milenijum ljudi takmi\u010darskog duha iskoristili su za pravljenje najrazli\u010ditijih top-lista. Tako je, nedavno, putem interneta, izglasano i deset naj\u010dudnijih festivala na svijetu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49495","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49495","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49495"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49495\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49495"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49495"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49495"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}