Muškarac koji svaki dan poljubi svoju partnerku pri odlasku na posao \u017eivi pet godina du\u017ee od onog koji za sobom samo zatvori vrata. <\/p>\n
Bez obzira da li je to ta\u010dno ili ne, poljubac u svakom slu\u010daju ima veliku ulogu tokom celog ljudskog \u017eivota. Ali dok je kod nekih to va\u017ean ritual, kod drugih je samo uvertira u seks. <\/p>\n
Nova studija objavljena u ameri\u010dkom \u010dasopisu "Evolutionary Psihology" pokazala je da ljubljenje za \u017eene ima mnogo ve\u0107e zna\u010denje nego za muškarce. Dok je 53 odsto muškaraca priznalo da bi se upustilo u seksualni odnos bez poljupca, ta je varijanta bila prihvatljiva samo za 15 odsto \u017eena. <\/p>\n
"Ljubljenje je deo jednog razvijenog rituala udvaranja. Kada se dvoje ljubi, to je bogata i slo\u017eena razmena informacija, uklju\u010duju\u0107i hemijske i \u010dulne", ka\u017ee dr. Gordon Galup, jedan od rukovodilaca istra\u017eiva\u010dkog tima. <\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, \u017eenama je poljubac va\u017ean u svim fazama romanti\u010dne veze. Putem poljupca \u017eena dobija mnogo informacija o muškarcu. Ako ona smatra da se muškarac loše ljubi, ne\u0107e po\u017eeleti seksualni odnos s njime. <\/p>\n
\u017deni je poljubac va\u017ean i kao test za potencijalnog budu\u0107eg oca njene dece, dok muškarci u ljubljenju vide korak koji vodi do seksa, ka\u017eu nau\u010dnici. <\/p>\n
Ljubljenje ima veliku ulogu tokom celog \u017eivota. Ono je va\u017ean ritual kod 90 odsto ljudskih zajednica. Poljubac je simbol strasti i zaljubljenosti, ali i maj\u010dinske ljubavi, porodi\u010dne privr\u017eenosti i prijateljstva. <\/p>\n
Poljubac uvek pokre\u0107e neki vid emocionalne reakcije, uti\u010de na stanje svesti i ume da deluje beskrajno magi\u010dno, zanosno i lekovito. Ljubljenje stimuliše ista podru\u010dja u mozgu kao i bavljenje sportom. Srce br\u017ee kuca, zenice se šire, disanje je dublje, krvni pritisak i temperatura rastu, telo proizvodi više adrenalina i insulina. <\/p>\n
Sa svakim poljupcem razmenjuje se izme\u0111u deset miliona i milijardu bakterija, ali i niz antibaketrijskih hemikalija koje \u0107e ubiti ve\u0107inu bakterija pre nego što se uopšte razviju u klice. <\/p>\n
Ljudski mozak ima specijalne neurone koji poma\u017eu da na\u0111emo usne druge osobe \u010dak i u potpunom mraku. \u010covek tokom \u017eivota provede 20.160 minuta ljube\u0107i se. Postoje razli\u010dite vrste poljubaca, od toplih, ne\u017enih, romanti\u010dnih, strasnih do onih hladnih, kontrolisanih, rezervisanih, površnih. <\/p>\n
Poljubac je me\u0111u nau\u010dnicima još predmet rasprava jer nije potpuno jasno koji je njegov evolutivni smisao. Zato se ljubljenjem bavi i posebna nau\u010dna disciplina – filematologija. <\/p>\n
Brojni antropolozi smatraju da se ljubljenje razvilo od njuškanja. Uostalom, neki narodi poput Eskima umesto ljubljenja praktikuju trljanje nosevima, što je \u010desta pojava i u \u017eivotinjskom svetu. <\/p>\n
Tokom jednog strastvenog poljupca aktivno je \u010dak 35 miši\u0107a, me\u0111u kojima je 29 miši\u0107a lica što, ka\u017eu, deluje efikasno i na prevenciju nastanka bora. <\/p>\n
Brzim poljupcem usta na usta izgubi se oko tri kalorije, dok se za vreme dugotrajnog i strastvenog poljupca izgubi 6,5 kalorija. <\/p>\n
Sve u svemu, poljubac, ka\u017eu nau\u010dnici, ima blagotvoran uticaj na \u010dovekov organizam. Kao takav mo\u017ee se uporediti sa \u010dokoladom. <\/p>\n
Jedno istra\u017eivanje je naime pokazalo da \u010dokolada izaziva \u010dak sna\u017enije lupanje srca i intenzivniji ose\u0107aj zadovoljstva nego strastveni poljubac.<\/p>\n
Beta <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Muškarac koji svaki dan poljubi svoju partnerku pri odlasku na posao \u017eivi pet godina du\u017ee od onog koji za sobom samo zatvori vrata. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49491","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49491","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49491"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49491\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}